Slike otpada širom Srbije alarm su za buđenje

U Srbiji se godišnje generiše 12 miliona tona otpada, od kojih se čak 10 miliona tona ne tretira, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Najviše otpada – 80 odsto, stvaraju rudarstvo i energetika, a 2,3 miliona tona čini komunalni otpad, kaže za Biznis.rs Marija Dedić, urednica portala Centar za promociju cirkularne ekonomije.

„Takođe, veliki problem je plastika. Podaci Državne revizorske institucije pokazuju da je Srbija u periodu od 2017. do 2019. godine proizvela 831.000 tona komunalnog plastičnog otpada, od čega je reciklirano samo dva odsto. I umesto da taj otpad vratimo u upotrebu, on odlazi u naše reke, što smo i sami videli početkom godine kada su stigle jezive slike sa Potpećkog jezera“, navodi Dedić.

Ogromna odgovornost velikih kompanija, ali i potrošača

Pandemija je, kaže naša sagovornica, pokazala opasnost od dugačkih lanaca snabdevanja i istakla značaj uštede resursa i samoodrživosti, a slike otpada u Srbiji, koje u poslednje vreme sve češće viđamo, alarm su za buđenje.

„Ogromna je odgovornost velikih kompanija od kojih se očekuje da ponude alternative za jednokratnu plastiku, ali i rešenje za druge vrste otpada koji prave. Kompanije koje su izvozno orijentisane će to morati da rade da bi bile konkurentnije na međunarodnom tržištu koje postaje sve strože kada je reč o zaštiti životne sredine“, napominje Dedić.

Ipak, vrlo je važna i uloga potrošača koji imaju moć da nateraju velike kompanije da preispitaju svoje poslovanje. „Ako mi kažemo ‘ne’ jednokratnoj plastici, modnim kućama koje propagiraju brzu modu, a ako s druge strane nagradimo one kod kojih prepoznamo iskrenost u želji da se životna sredina zaštiti, biće to najbolji signal za kompanije da se zapitaju da li je trenutni način njihovog poslovanja održiv“.

Neophodne finansijske olakšice

Donošenje novih zakona, strategija, akcionih planova je dobro, ali suštinska promena desiće se tek kada kompanije, koje svoje poslovanje baziraju na principima cirkularne ekonomije, budu imale i finansijski razlog da to čine, ocenjuje naša sagovornica i dodaje da se ne može očekivati da kompanije sav teret preuzmu na sebe i da bi bilo dobro obezbediti finansijske olakšice.

„Primera radi, u Srbiji samo 13 odsto restorana koristi usluge operatera za zbrinjavanje otpada od hrane. Mali procenat ne iznenađuje jer ugostitelji tu uslugu plaćaju, zbog čega većina radije baca otpad u kantu za smeće. Ako bi država obezbedila poreske olakšice za restorane koji otpad zbrinjavaju na adekvatan način, povećao bi se broj objekata koji to čine i smanjila količina otpada na deponijama. I tako je u svakoj oblasti. Nama je, nažalost, i dalje najisplativija opcija da otpad bacimo u kantu za smeće. A onda nam se on vrati kao bumerang“.

Kako ovaj problem rešavaju svetske kompanije

U svetu je sve više kompanija koje svojim pozitivnim primerom pokazuju kako se problem otpada može rešiti. Britanski lanac supermarketa Tesco udružio se sa aplikacijom za deljenje hrane Olio kako hrana kojoj ističe rok upotrebe ne bi završila na otpadu. Najveći svetski proizvođač voća i povrća Dole pravi grickalice od kore ananasa, a proizvođač čipsa Walkers pravi đubrivo od otpada od krompira.

„Adidas je prošle godine proizveo 15 miliona pari patika od plastike prikupljene na plažama. Ikea je otvorila prvu second-hand radnju u Švedskoj, a modna platforma Rent the Runway omogućava iznajmljivanje dizajnerske robe čime se destimuliše nepotrebna kupovina i smanjuje tekstilni otpad. Eto ideja za naše kompanije“, poručuje Dedić.