Smrznuti pomfrit i čips najznačajniji proizvodi od krompira u EU

U Evropskoj uniji je tokom 2020. godine ubrano ukupno 55,3 miliona tona krompira. Nemačka je bila najveći proizvođač ovog povrća sa 21,2 odsto ukupne proizvodnje EU, a slede Poljska (16,4 procenta), Francuska (15,7 odsto), Holandija (12,7 procenata) i Belgija (7,2 odsto). Ovih pet država članica činile su gotovo 75 procenata ukupne proizvodnje krompira u Evropskoj uniji, pokazuju poslednji podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

„U Srbiji postoji problem prerade – država mora da uloži značajna sredstva u prerađivačku industriju kako bi stabilizovala poljoprivrednu proizvodnju, kako bi proizvođači imali priliku da planiraju i, naravno, i da nešto zarade u otkupu“, ocenio je za Biznis.rs agroekonomski analitičar Vojislav Stanković.

Glavni proizvodi od krompira u EU su pomfrit i čips

Osim izvoza i trgovine sirovim krompirom za hranu i seme, EU takođe prerađuje svoj krompir u četiri glavne vrste proizvoda: smrznuti krompir (uglavnom pomfrit), pripremljeni ili konzervirani krompir (uglavnom čips), sušeni krompir i krompirni skrob.

„Ukupna vrednost proizvodnje prerađenog krompira u EU dosegla je 9,1 milijardu evra u 2019. godini, odnosno 1,6 odsto vrednosti proizvodnje cele evropske prehrambene industrije. Smrznuti pomfrit i čips bili su najznačajniji proizvodi od krompira u smislu proizvodne vrednosti“, navedeno je u istraživanju Eurostata.

Ove godine u Srbiji su velika količina prolećnih kiša i nižih temperatura, a zatim i letnja suša, veoma naštetili svim sortama krompira. Osim ove brige, zbog čega skaču cene krompira koju će plaćati kupci, proizvođači ovog povrća, a posebno izvoznici, moraće da ulože dodatna sredstva u uzgajanje, pošto je u EU došlo do velikih promena u pravilima proizvodnje i tretiranja krompira.

„U Srbiji nema kvalitetnih uslova za skladištenje krompira. Jednostavno se javljaju amplitude smanjene proizvodnje, odnosno ponude zbog klimatskih uslova i nemogućnosti skladištenja. Nemamo ni organizovani otkup, osim individualnog sektora i to je već opšta boljka svih poljoprivrednika u zemlji, ne samo kod povrtarske proizvodnje, već i u proizvodnji voća, stočarskih proizvoda, pa i ostalih biljnih kultura“, naglasio je naš sagovornik.

Evropska komisija donela je uredbu kojom aktivna materija hlorprofam ne može da se koristi od prošle godine. Reč je o herbicidu koji sprečava klijanje konzumnog krompira u toku skladištenja. Procenjeno je da hlorprofam i njegov glavni metabolit predstavljaju akutni i hronični prehrambeni rizik za potrošače.

Na već postojeće probleme u Srbiji jedan od najvećih postaje skladištenje usled zabrane upotrebe hlorprofama, zbog čega će proizvođači morati da izgrade nove objekte ili nabave dodatnu opremu. U suprotnom, neće moći da plasiraju svoju robu na domaćem i inostranom tržištu.

Stanković je podsetio da su amplitude u proizvodnji u Srbiji bile prisutne i prethodnih godina.

„Kao što je i u povrtarstvu i u proizvodnji paradajza slučaj, zbog visokih temperatura plod u isto vreme dođe u fazu sazrevanja, jednostavno ne dolazi sukcesivno, i onda dolazi do toga da tržište ne može da apsorbuje te količine koje se odjednom pojavljuju, a to ne može da apsorbuje ni potrošač. Jedino će ostati mogućnost da se uveze krompir. Ali pitanje je i to koliko je moguće, jer je u celom regionu bilo suše, i ne zna se kakva će situacija biti sa cenom – verovatno će biti veoma visoka, i opet će potrošači platiti ceh nestabilnosti povrtarske proizvodnje“, ocenio je agroekonomski analitičar.