ŠPANSKA PRIVREDA ĆE NAJVIŠE IZGUBITI U KRIZI ZBOG KORONA VIRUSA, predviđaju ekonomski analitičari
12.4.2020 13:13 Autor: Redakcija Biznis.rs
Visok udeo turizma u privredi, mnogo zaposlenih na određeno vreme i veliki značaj malih i srednjih preduzeća glavni su faktori zbog kojih će španska privreda najviše stradati u Evropi od pandemije korona virusa, predvišaju ekonomski analitičari.
Španija je jedna od najpogođenijih evropskih država pandemijom, s obzirom na to da je prema poslednjim podacima zaraženo više od 160.000 osoba, a 16.606 ih je umrlo.
U istraživanju koje je objavljeno ove nedelje, a prenosi ga Fajnenšel tajms, Španija će zbog bolesti Covid-19 ekonomski „propatiti“ više od ostalih država, pošto bi se vrednost privrede ove godine mogla srušiti za čak 15,5 odsto. Uz to, budžetski deficit najverovatnije će skočiti na 12,5 procenata BDP.
Ove prognoze su vrlo pesimistične, ali i procene ostalih analitičara kako je ove godine verovatniji pad španskog BDP od 10 odsto uz istovremeni manjak u trezoru objektivno nagoveštavaju pravu ekonomsku katastrofu na Pirinejima. To će dodatno povećati i zaduženost zemlje. Sa sadašnjih 100 odsto BDP javni dug mogao bi narasti na 120 odsto vrednosti privrede.
Negativne posledice pandemije već se osećaju i na tržištu rada koje se poslednjih nekoliko godina primetno počelo oporavljati od prošle krize, iako je stopa nezaposlenosti u okvirima evrozone i dalje visokih 14 odsto, prenosi sajt b92 pisanje Poslovnog dnevnika.
Poslednji podaci pokazuju da je ukupna radna snaga od 19 miliona zaposlenih smanjena za više od 800.000 ljudi koji su se prijavili na zavod za zapošljavanje. Istovremeno, vlada subvencioniše plate za šest miliona radnika kako bi sprečila veliki udar na tržištu rada.
Sumorne makroekonomske prognoze glavni su razlog zašto zvanični Madrid, uz Rim, najglasnije zahteva usvajanje evropskog plana o „korona obveznicama“, zajedničkom dugu za koje bi garantovale sve evropske članice.
Novac prikupljen izdavanjem takvih obveznica iskoristio bi se za ekonomski oporavak Evrope od trenutne zdravstvene krize, ali tome se opiru severne članice Evrozone, najviše Nemačka i Holandija.