SRBI VOLE POZNATE BRENDOVE I GODIŠNJE KUPE VIŠE 80 OD HILJADA TONA ODEĆE Ovo su prioriteti naših građana pri odlasku u šoping

U Srbiji se svake godine proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazuju rezultati istraživanja o životnom ciklusu odevnih predmeta u našoj zemlji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine.

Zahvaljujući ovom istraživanju došlo se do zanimljivih podataka o tome gde i kako građani Srbije najviše vole da kupuju, šta im je prioritet prilikom šopinga, ali i koje odevne predmete najviše nose, a koje bacaju. Ono je pokazalo i da malo vode računa o tome da bi prilikom šopinga trebalo da uzmu u obzir i zaštitu životne sredine.

Prilikom odlaska u kupovinu našim građanima je najvažniji kvalitet odeće. Za 54,5 odsto ispitanika kvalitet je presudan, dok je za 41,2 procenta najvažniji faktor – cena, a samo 4,3 odsto njih kupuje odeću zbog aktuelnog trenda.

Najviše se kupuju hulahopke i čarape (8,3 komada), bokserice i gaćice (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada). Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, nešto ređe (dva- tri komada godišnje), a jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odeća, odela, kravate, bademantili) poslednji su na šoping listi.

Građani Srbije preferiraju šoping u proverenim radnjama, odnosno vole svetski poznate modne brendove. Čak 60,5 odsto ispitanika odeću najčešće kupuje u prodavnicama globalnih brendova, dok se za second hand, odnosno radnje polovne odeće odlučuje njih 16,2 procenta. Prodavnice domaćih proizvođača posećuje 13,4 učesnika istraživanja, a samo deset odsto građana odevne predmete kupuje preko interneta, na pijacama…

Gotovo svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice- oko 12 meseci. Ovaj podatak je zabrinjavajući, imajući u vidu da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki čak 10.000 litara, navodi se u saopštenju Centra za unapređenje životne sredine, prenosi Tanjug.

Najkraće nosimo čarape (14 meseci) i gaćice (20 meseci), pri čemu 73,1 odsto ispitanika čarape nosi manje od godinu dana. Slično je sa donjim vešom i brushalterima, koje 57.5, odnosno 48.4 odsto ispitanika nosi kraće od jedne godine. Najdugovečniji rok imaju ski odela (58 meseci), a slede kaputi i bademantili (po 52 meseca). Ukupno najveći broj tipova odeće se nosi između 30 i 40 meseci.

Kad više ne žele da nose pojedine odevne komade, više od 55 procenata anketiranih poklanja odeću, 16 odsto čuva u ormaru, a gotovo isto toliko je donira. Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda (2,2), oko sedam odsto njih menja namenu odeće, a gotovo četiri procenta je baci.

Nerazvijena svest o brzoj modi

Nešto manje od polovine ispitanika (49 odsto) upoznato je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća. Međutim, tek svaki treći ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije.

Iako je 55 odsto upoznato sa fenomenom brze mode, evidentno je da dolazi do pada procenta upućenosti kada se radi o navedenim pojavama koje su sa njom povezane.

Iako je uvreženo mišljenje da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo da oba pola beleže isti prosek. Stoga pol nije presudna dimenzija potrošačke prakse ispitanika, a zanimljivo je da je rok nošenja odevnih predmeta kod muškaraca kraći nego kod žena.

Istraživanje pokazuje da javnost nije ni približno upućena i upoznata sa višestrukim društvenim i moralnim protivrečnostima brze mode, kao i njenim pogubnim posledicama po životnu sredinu, zaključuje se u saopštenju.