Srbija bira četiri sektora privrede sa najvećim inovativnim potencijalom

Srbija se u 2021. godini našla na 54. mestu Globalnog indeksa inovativnosti (Global Innovation Index – GII) koji meri inovativne kapacitete privreda, što je tri mesta bolji plasman nego 2019. ali jedno mesto slabije nego prošle godine. U delu koji meri inpute za inovacije, poput uslova za inovativno poslovanje, napredovali smo nešto brže, od 62. mesta pre dve godine do 50. pozicije danas. Kada je reč o takozvanim inovativnim autputima, odnosno rezultatima i proizvodima, zadržali smo poziciju iz 2019. godine (57. mesto).

Ovi rezultati predstavljeni su na konferenciji povodom realizacije projekta “Srbija Inovira”, a tom prilikom je Kosta Andrić, direktor ICT Huba, ocenio da Srbija na polju inovacija napreduje “jako dobro, ali nedovoljno brzo”. On je našu zemlju uporedio sa Bugarskom koja je, kako kaže, slična po privrednim, intelektualnim i finansijskim resursima, i naveo da se inovativni napredak Srbije ogleda u tome što smo 13 pozicija iznad istočnih komšija.

“Svi učesnici u inovacionom ekosistemu moraju blisko da sarađuju, od preduzetnika i akademije, preko države do investitora i privrede koja treba da koristi te inovacije. Poslednjih godina naš IT sektor brzo raste, ali u dužem roku smo zabrinuti za budućnost jer se naš uspeh bazira na činjenici da dajemo kvalitetne proizvode sa prihvatljivom, ne više jeftinom, cenom rada. Međutim, cena rada raste, a ljudi odlaze”, zaključio je Andrić, uz napomenu da za dve godine možda više nećemo biti konkurentni tom cenom.

On je naveo da su se pojedine zemlje opredelile za strategiju da izaberu oblasti ekonomije znanja koje će razvijati i u kojima će biti izuzetni i prepoznatljivi, odnosno da naprave takozvanu “veliku opkladu”. To su uradile Rumunija, Poljska, Švedska…

“Siguran sam da ćemo videti velike uspehe naših kompanija, velike “exite” i izlaske na berzu, preuzimanja od velikih svetskih kompanija, ali jedan ili dva jednoroga (kompanije sa valuacijom iznad milijardu dolara) nemaju takav efekat na celu ekonomiju”, ocenio je Kosta Andrić.

Upravo sa namerom da unaprede našu ekonomiju i reše neka od pomenutih pitanja, ICT Hub je sa Centrom za istraživanje javnih politika i WMEP, uz finansijsku podršku USAID-a, pokrenuo projekat “Srbija inovira” čiji je cilj umrežavanje svih učesnika i obezbeđivanje finansijskih sredstava.

Trenutno je u toku u toku nacionalno istraživanje kako bi prepoznali četiri domena, odnosno sektora privrede, koji imaju najveći inovativni potencijal. Krajem godine trebalo bi da bude poznato koje četiri oblasti su se našle u najužem krugu, i one će tokom 2022. godine biti testirane u realnom okruženju. Krajnji cilj je da Srbija u naredne četiri godine dobije svoj prvi “superklaster”.

“Za sada smo identifikovali deset oblasti i do kraja godine očekujemo da ćemo od tih deset da izaberemo četiri domena, odnosno oblasti koje imaju ekonomski, tehnološki i naučni potencijal da naprave inovacije visoke vrednosti. Važno nam je da te inovacije sutra mogu da se skaliraju i na domaćem i na inostranom tržištu”, rekla je direktorka projekta “Srbija inovira” Aleksandra Popović.

Ona ističe da je ideja stvaranje superklastera, ekosistema koji će okupljati sve učesnike – startape, profesore, preduzetnike, privredu koja treba da prihvati te inovacije, kao i investitore i na kraju državu koja obezbeđuje uslove za inovacije.

Projekat “Srbija inovira” počeo je u februaru 2020. godine i trajaće do 2025. godine, kada je predviđeno da prvi srpski Superklaster postane samostalan na svetskom tržištu.