Srbija ima kukuruza i pšenice u izobilju, kako za svoje, tako i za potrebe kupaca

Rast srpskog izvoza voća i žitarica se nastavlja. Posebno je velika tražnja za kukuruzom koga je u prethodnoj godini bilo u izobilju pa su zabeleženi i rekordni prinosi u pojedinim regionima.

Ipak, u nekim delovima sveta nije bilo tako, pa je pojačana tražnja za kukuruzom. Uprkos povećanom izvozu i tražnji za našom najznačajnijom žitaricom, ministarstvo poljoprivrede ne planira da uvodi meru zabrane izvoza kukuruza niti bilo koje druge žitarice. Takođe, kako je saopštilo resorno ministarstvo, neće biti uvedene dodatne takse na izvoz.

„Poljoprivreda je, prema prvoj proceni, u prošloj 2020. godini ostvarila stopu rasta od nekih pet odsto. Najveći doprinos tom rastu dale su noseće kulture, pre svega žitarice i uljarice. Najviše je doprinela proizvodnja kukuruza, pšenice, soje i suncokreta“, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Srbija ima jedan „ozbiljan višak“ kada su u pitanju žitarice, negde oko četiri miliona tona viška kukuruza i oko milion, milion i po tona pšenice, naglašava Prostran i dodaje da će Srbija bilansno zadovoljiti sve svoje potrebe iako su to vodeće stavke u našem izvozu.

Ukupnom rastu poljoprivredne proizvodnje doprinele su i voćarske kulture, pre svega jabuka, a tu je i jagodičasto voće, na prvom mestu malina, koja je imala fantastičnu cenu na svetskom tržištu. Ostali sektori, kako objašnjava Prostran, imali su problema, a tu pre svega misli na stočarsku proizvodnju, koja je evidentno u krizi.

„Prošla godina bila je prosečno rodna godina. U uslovima pandemije može se tretirati i kao izuzetno uspešna godina, koja će dati značajan doprinos ukupnoj održivosti ili rastu bruto društvenog proizvoda, na koji će eventualno najviše uticati poljoprivreda da taj minus ne bude više od jedan, ili da bude negde oko nule“, smatra Prostran.

Zbog toga, kako kaže, Srbija nema potrebe da uvodi bilo kakva ograničenja, kada je izvoz pšenice i kukuruza u pitanju, naročito ako se uzme u obzir da su to najtraženiji proizvodi na svetskoj pijaci.  

„Nema razloga za bilo kakva ograničenja, niti takse jer Srbija ima dovoljno pšenice, kukuruza, ulja i šećera za svoje potrebe, potrebe kupaca u okruženju i šire. Ako ima zastoja u prometu to je samo zbog toga što se naši vlasnici roba još uvek uzdržavaju od nešto bržeg izvoza čekajući bolju cenu koja se svakodnevno nagoveštava i koja na 15 dana beleži rast“, kaže Prostran i dodaje da je u Srbiji jesenas posejano skoro 700.000 hektara pšenice i da će vlasnici gledati da se oslobode zaliha, pa će biti više razloga za intenzivniji izvoz.  

„Za razliku od nekih zemalja, pre svega u EU, koje se uzdržavaju od ekspanzije izvoza jer su imali loše iskustvo u godini pandemije pa su se količine i zalihe izvukle, te je bilo problema i u snabdevanju, u Srbiji je sektor agrara u uslovima pandemije pružio najveći doprinos, tako da ne moramo da razmišljamo o stvaranju ogromnih zaliha“, kaže naš sagovornik.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od 25. septembra 2020. godine žetvene površine kukuruza su iznosile 996.527 hektara uz ostvarenu proizvodnju od oko osam miliona tona i prosečni prinos od 8,1 tona po hektaru. U odnosu na prošlu godinu očekivana proizvodnja kukuruza  je za 9,6 odsto veća, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2010-2019) veća je za 29,4 odsto.

Odličnom proizvodnjom ostvarenom u 2020. godini biće zadovoljene domaće potrebe u tržišnoj 2020/21 godini, od čega će čak 3,8 miliona tona kukuruza biti raspoloživo za izvoz, navode u Ministarstvu poljoprivrede.

Prema raspoloživim podacima Uprave carina, u periodu od oktobra, kada počinje tržišna godina, do decembra, izvezeno je 1.330.237,08 tona kukuruza.