Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
profesorka fpn dr Dragana Mitrović u intervjuu za Biznis.rs o ekonomsko-političkim odnosima Srbije i Kine

Srbija je neprekidno pod pritiskom Brisela zbog bliskih odnosa sa Kinom

IntervjuInvesticijeNovacSrbijaU fokusuVesti

15.7.2021 08:01 Autor: Miljan Paunović 0

Srbija je neprekidno pod pritiskom Brisela zbog bliskih odnosa sa Kinom Srbija je neprekidno pod pritiskom Brisela zbog bliskih odnosa sa Kinom
Poslednjih godina Kina je postala najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Srbije, i zauzela značajno mesto u direktnim investicijama, u mnogim privrednim i infrastrukturnim projektima,... Srbija je neprekidno pod pritiskom Brisela zbog bliskih odnosa sa Kinom

Poslednjih godina Kina je postala najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Srbije, i zauzela značajno mesto u direktnim investicijama, u mnogim privrednim i infrastrukturnim projektima, u oblastima energetike, ekonomije, kulture. Najmnogoljudnija država na svetu značajno je pomogla Srbiji u vreme najvećeg pika korona krize prošle godine, posebno u snabdevanju vakcinama. Ipak, kinesko-srpsko prijateljstvo je pod budnim okom Evropske unije, ali i Sjedinjenih Američkih Država.

O tome koliko Srbiju može da košta veća naklonjenost Kini i šta u praksi znače bolji odnosi dve države, kako na to gleda Evropska unija, o kineskim investicijama i zaduživanju u intervjuu za Biznis.rs govori profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i osnivač i direktorka Instituta za azijske studije dr Dragana Mitrović.

„Stalno unapređenje ekonomskih odnosa i održavanje visokog nivoa političkih odnosa znači da će Srbija ostati stabilan i pouzdan politički partner Kine u ovom delu sveta i u okviru formata saradnje „šesnaest plus jedan”. U domenu ekonomske saradnje ovo znači da će se obim i vrednost bilateralne trgovinske razmene povećavati (uz naš kontinuirani, iako u odnosu na raniji period smanjeni, veliki deficit), biće uvećan broj kineskih firmi koje posluju na našem tržištu, kao i broj projekata u oblasti fizičke infrastrukture u kojima će poslove dobijati kineske korporacije, a koji će biti finansirani kreditima kineskih državnih banaka. U političkom smislu, naša zemlja će, kao i do sada, ostati uzdržana po pitanju eventualnih izricanja osude NR Kine ili uvođenja sankcija od strane EU. Evropska unija je veoma skeptična i prilično iritirana našim bliskim političkim odnosima, kao i povećanim kineskim ekonomskim prisustvom na tržištu Srbije i regiona“.

Koliko Srbiju mogu da koštaju, i da li se to već dešava, dobri odnosi sa Kinom, iz perspektive EU?  

„Srbija je neprekidno pod pritiskom Brisela, a i bilateralno zbog prijateljskih i bliskih odnosa sa NR Kinom i Ruskom Federacijom. U isto vreme, i EU i njene članice su svesne političkih i ekonomskih razloga zbog kojih Srbija veoma drži do ove saradnje, ali se ponašaju kao da ne uviđaju ove razloge i naročito svoju odgovornost“.

Prema podacima Uprave za javni dug, Srbija trenutno ima nešto manje od 1,1 milijarde evra duga prema Kini. Rebalansom budžeta za 2021. godinu on će porasti na 3,1 milijardu. Mnogo je zamerki na kvalitet infrastrukturnih projekata koje Kinezi izvode u Srbiji. Crna Gora je već u problemu zbog zaduživanja kod Kine. Da li i Srbiju čeka sličan scenario i od čega to zavisi?

„Kina je nesrazmerno veliki partner i shodno tome, odnosi sa njom su, po pravilu, ‘asimetrični’, osim kada je u pitanju nekoliko tehnološki najnaprednijih zemalja sveta, te je stoga potreban veoma promišljen i oprezan pristup. Veoma je lako, kopirajući kineski model velikih infrastrukturnih projekata i deficitarno finansiranih investicija kao pokretača privrednog rasta upasti u ovu privlačnu zamku i veoma se zadužiti. Svaka vlada želi rast privrede, uposlenost, unapređenje privrednog ambijenta i slične prednosti koje ovi projekti mogu doneti. Brzina odobravanja, jednostavnost procedura i drugi faktori koji doprinose da ovakvi od Kine inicirani i finansirani projekti često ne doprinose održivom razvoju i nisu uklopljeni u šire razvojne strategije, jesu neke od posledica koje treba izbeći po svaku cenu. Aktivno uključivanje drugih, pre svega evropskih i ključnih međunarodnih finansijskih institucija, sa dobrim procedurama i povoljnijim uslovima finansiranja projekata mogu pomoći Srbiji da izbegne scenario o kome govorite, svakako uz odgovorno i promišljeno ponašanje Vlade Srbije“.

Kako tumačite pisanja pojedinih stranih medija da „Kina kolonizuje države poput Srbije“?

„Protiv Kine, kao ‘strateškog takmaca koji promoviše autoritarni politički model’ kako su je definisali u Briselu i Vašingtonu, ali i u većini zapadnih prestonica, vodi se medijski rat, pa se može pročitati i nešto poput ove besmislice“.

Projekti na kojima su angažovani Kinezi u Srbiji uglavnom rezultat međudržavnog sporazuma. Da li se javlja rizik od korupcije ukoliko se kreditima finansiraju projekti za koje nije raspisan tender?

„Svakako da dogovaranje ovakvih poslova na visokom državnom nivou, zatim netransparentno određivanje cene projekta, finansijera, izvođača većine radova, bez nadmetanja na tenderu, tajnih uslova predviđenih ugovorima itd, stvara izuzetno pogodno tlo za koruptivno ponašanje i ugrađivanje cene korupcije u cenu projekta. Dokazani primeri u Severnoj Makedoniji i izuzetno visoke cene mnogih projekata u Srbiji i regionu, o kojima su se na ovaj način izjasnila mnoga stručna tela iz EU, govore u prilog tome da ovakav način zaključivanja poslova košta građane i da doprinosi jačanju koruptivne klime u Srbiji i regionu“.

Kina finansira razne projekte i u Velikoj Britaniji (vlasnici su čeličane British Steel i grade nuklearnu elektranu – Hinklei Point). Takođe, sa Nemačkom Kina ima robnu razmenu od 212 milijardi evra u 2020. godini. Zašto su onda njihove investicije problem u Srbiji?

„EU je drugi najveći trgovinski partner NR Kine, jedan od najvećih investitora na njenom tržištu, ali i primalac kineskih direktnih investicija. Velika Britanija, nastoji da posle izlaska iz EU sklopi što povoljnije bilateralne trgovinske i investicione ugovore sa velikim (SAD, Kanada, Australija…) i malim (kao što je Srbija) globalnim partnerima, među kojima joj je onaj sa Kinom izuzetno važan. Međutim, na ovim tržištima kineske firme moraju da poštuju strogu zakonsku regulativu, dok se oko uslova na kineskom tržištu žestoko bore i na bilateralnom nivou i u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO). Međutim, u Srbiji kineske firme često prećutno ili izričito, imaju dozvolu da zaobilaze domaće propise ili mi sami donosimo druge propise kako bismo im to omogućili. Na srpskom tržištu se ponašaju slično neodgovorno prema ekološkoj socijalnoj i ekonomskoj održivosti kako su se ponašale u svojoj zemlji u prvim decenijama sprovođenja „politike reforme i otvaranja”, što je dovelo do devastiranja vode, zemlje i vazduha, uništavanja brojnih životnih vrsta i porasta oboljevanja stanovništva od bolesti izazvanih zagađenjem životne sredine.
Dodatno, kada vidimo reakcije nekih zemalja, poput Nemačke na primer, vidimo i nastojanje da se sa tržišta Srbije, na koje se gleda kao na zonu nemačke ekonomske dominacije, istisne konkurent kao što je Kina. Ostale zemlje iz EU ili SAD i iz geopolitičkih razloga ne žele jačanje kineskog ekonomskog, a naročito ne političkog uticaja u Srbiji“.

Kako vidite odnose Kine i Srbije u narednih pet do deset godina?

„Naša spremnost da dalje razvijamo sveobuhvatno strateško partnerstvo sa NR Kinom neće biti promenjena, ali će od aktivnijeg i realnijeg angažovanja EU na ovom prostoru zavisiti koliko će praznog prostora ostati za kineske inicijative i koliko će one moći da se nadmeću sa evropskim, ako i ove konačno postanu dovoljno velike i prilagođene potrebama Srbije. Ako govorimo o budućnosti, u velikoj meri bilateralni odnosi Srbije i Kine zavisiće od globalnih kretanja i od načina na koji će Narodna Republika Kina i SAD i njene saveznice u Evropi i u Aziji i na Pacifiku, razrešiti sa Kinom pitanje uspostavljanja nove ravnoteže i prihvatanja strateških interesa druge strane. Da bi se obezbedila globalna stabilnost, neophodno je da obe strane – i Zapadne zemlje i Kina – nauče da prihvate realnost nastalu iz rasta kineske moći i relativnog opadanja moći SAD i zapadnog bloka, i izgrade načine prilagođavanja ovoj realnosti, kao i mehanizme prevazilaženja akutnih kriza i drugih izazova. Ovo zahteva zrelost obe strane, jer podrazumeva i samoobuzdavanje i odustajanje od nekih od vlastitih ciljeva kako bi se stvorilo dovoljno prostora za realizovanje ključnih interesa druge strane. Naš region je često bio polje na kome se testiraju ovakvi procesi, pa će i naši odnosi sa Kinom u periodu koji ste pomenuli u velikoj meri zavisiti od odnosa Kine i EU, i Kine i SAD“.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...