Srbija ključna za strane kompanije koje posluju sa Rusijom

Roba iz Srbije i dalje, za razliku od većine evropskih država, može da se izvozi u Rusku Federaciju. Kompanije iz zemalja koje su spustile rampu teško se odriču tržišta od skoro 150 miliona potrošača. Pojedine, koje posluju i u Srbiji, razmišljaju da preko fabrika u našoj zemlji pojačaju isporuke za Rusiju.

Koliko su u toj nameri uspele, iz brojki se još ne vidi. Poslednji dostupni podaci se odnose na izvoz ostvaren u martu. Prema njima, iz Srbije je put Rusije tog meseca otišla roba vredna 77 miliona dolara, pišu Novosti.

“Tokom prva dva meseca ove godine, u januaru i februaru, izvoz za Rusku Federaciju je rastao. Rast je zabeležen i u vrednosti plasmana i u količini. U martu je, međutim, došlo do pada. Izvoz od 77 miliona dolara je za 26 odsto manji nego godinu pre, a količinski je manji za 38 odsto”, kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize Privredne komore Srbije.

U Rusiju izvozi 577 firmi, a iz nje uvozi 1.093. Spoljnotrgovinsku razmenu u oba smera obavlja 187 kompanija. Među njima su i kompanije u stranom vlasništvu.

“Kompanije u stranom vlasništvu, u martu ove godine, izvezle su robu vrednu 38 miliona dolara”, kaže Stanić i dodaje da je to skoro za četvrinu, 24 odsto, manje nego lane.

“Količinski je pad 29 odsto. U Rusiju su u martu izvozile 64 kompanije u stranom vlasništvu. Prošle godine ih je bilo 88. Smanjenje plasmana stranaca je uticalo i na ukupan spoljnotrgovinski rezultat Srbije. Na manji plasman je uticala čitava situacija – skuplje je osiguranje, pala je rublja, skuplji je transport. Sve to donosi veliku neizvesnost”.

Nezvanično, u poslovnim krugovima se priča da proizvođači iz zemalja koje su uvele sankcije, razmišljaju o reeksportu iz Srbije ili da povećaju proizvodnju u srpskim podružnicama. Pojedine poslovne asocijacije upozoravaju svoje vlade da ne pritiskaju Srbiju da se priključi embargu. Skok cena energenata, i bez vojne operacije u Ukrajini, ozbiljno je poremetio poslovanje proizvođača. Mnoge ne mogu da izdrže još i potpuni gubitak ruskih potrošača.

Sa početkom rata znatno se iskomplikovao transport robe u Rusiju. Ranije najkraća ruta, preko Ukrajine, više ne dolazi u obzir. Sada se transport odvija preko baltičkih zemalja, najviše preko Estonije. Uz rast cena energenata, dalja ruta dodatno povećava cenu izvoza. Zato je i pad vrednosti izvezene robe, manji od pada količine.