Projekcije korigovane i za ostale zemlje Zapadnog Balkana

Globalna i ukrajinska kriza usporavaju privredni rast Srbije

AnalizaRegionSrbijaU fokusuVesti

4.5.2022 13:05 Autor: Marija Jovanović 15

Globalna i ukrajinska kriza usporavaju privredni rast Srbije Globalna i ukrajinska kriza usporavaju privredni rast Srbije
Privredni rast Srbije usporiće ove godine pod uticajem više ekonomskih kriza, uključujući i rat u Ukrajini. Prema projekcijama, rast BDP-a Srbije usporiće u 2022.... Globalna i ukrajinska kriza usporavaju privredni rast Srbije

Privredni rast Srbije usporiće ove godine pod uticajem više ekonomskih kriza, uključujući i rat u Ukrajini. Prema projekcijama, rast BDP-a Srbije usporiće u 2022. godini na 3,2 odsto, iako su ranija predviđanja ukazivala da će stopa rasta iznositi 4,4 odsto, rečeno je na konferenciji Svetske banke na kojoj je predstavljen Redovan ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan.

Srbija se u velikoj meri oporavila od pandemije Covid-19, ostvarivši u 2021. godini rast realnog BDP-a od 7,4 odsto, koji je podstaknut snažnom privatnom potrošnjom i investicijama. Međutim, posledice rata u Ukrajini negativno se odražavaju na izvoz iz Srbije, kao i na strane direktne investicije, doznake i prihode od turizma.

U izveštaju se navodi da će Srbija održati makroekonomsku stabilnost uprkos naglašenim negativnim rizicima koji bi se mogli ostvariti u 2022. godini. Inflacija je već u porastu, a može se očekivati i njeno dalje ubrzanje, baš kao i u drugim državama Istočne Evrope, usled povećanja cena hrane i energenata na svetskom tržištu.

Fiskalni deficit bi mogao biti viši od projektovanog zbog usporavanja privrednog rasta i potrebe za većom javnom potrošnjom u formi subvencija i garancija kao podrške preduzećima iz sektora električne energije i gasa koja su pogođena krizom.

„Očekuje se da će privreda Srbije na srednji rok ostvarivati stabilan rast od oko tri odsto godišnje, što je slično stopi rasta zabeleženoj pre pandemije“, rekao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

„Ti izgledi prevashodno zavise od spoljašnjih činilaca, kao što su rat u Ukrajini i globalna energetska kriza, ali i od brzine kojom Srbija bude sprovodila unutrašnje reforme sa ciljem finansijske konsolidacije svojih javnih preduzeća“, rekao je Pontara i dodao da će Svetska banka ostati posvećena podršci Srbiji.

Foto: Adobe Stock

“U saradnji sa Vladom Srbije upravo smo finalizirali novi okvir partnerstva koji će biti odobren sledećeg meseca u Vašingtonu, a pokrivaće period od 2022. do 2026. godine, i imamo iznos od milijardu dolara koje ulažemo, a cilj je da podržimo zeleni rast i pružanje inkluzivnih usluga”, istakao je Pontara.

Slično kao i u slučaju Srbije, projekcije rasta korigovane su i za sve druge zemlje Zapadnog Balkana. Prema novim analizama, stopa rasta će u ovom regionu u 2022. godini iznositi 3,1 odsto.

„Uprkos snažnom oporavku od pandemije, Zapadni Balkan se sada suočava sa novim izazovima čiji uticaj dodatno otežava rat u Ukrajini, a među njima su rast cena energenata i hrane, visoka inflacija i usporavanje trgovinske razmene i investicija“, rekla je Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

„Zemljama Zapadnog Balkana biće potrebna pažljivo promišljena podrška u vidu javnih politika koje će im omogućiti da nađu izlaz iz ovih kriza i zaštite značajne rezultate ostvarene tokom 2021. godine, između ostalog i na polju smanjenja siromaštva“, zaključila je ona.

Ekonomskim izgledima ovog regiona prete ozbiljni negativni rizici, ukazuje u svom izveštaju Svetska banka. Širenje sukoba ili dugotrajan rat u Ukrajini mogli bi dodatno da otežaju globalnu trgovinu i dovedu do rasta cena energenata i hrane. Rizici refinansiranja mogu se javiti ukoliko se nastavi trend nepovoljnih uslova na inostranim finansijskim tržištima. Održivost javnog duga može postati razlog za brigu ako se već ograničeni fiskalni prostor dodatno suzi usled odgovora javnih politika na više cene energenata i hrane u jeku rasta troškova refinansiranja.

„U takvom okruženju države moraju da usredsrede svoje javne politike na izgradnju otpornosti i sprovođenje strukturnih reformi u cilju podrške rastu i prevazilaženja kriza“, rekla je Sanja Madžarević-Šujster, viši ekonomista Svetske banke i jedna od autora izveštaja.

„Sa ograničenim fiskalnim prostorom, države će morati pažljivo da izvagaju troškove i koristi od preuzimanja novih finansijskih obaveza u cilju odgovora na više cene energenata i hrane, pri čemu bi kao prioritet trebalo da postave potrebe najosetljivijih domaćinstava“, navela je Madžarević-Šujster.

U kontekstu energetske krize u Evropi, u izveštaju je predstavljena i procena osetljivosti zemalja Zapadnog Balkana na udare izazvane rastom cena energenata, mera koje države usvajaju radi ublažavanja njihovog uticaja i mogućih efekata krize na buduću zelenu energetsku tranziciju.

Viša ekonomistkinja i ekspert za energetiku Katarina Gasner, istakla je da se osetljivost zemalja razlikuje u zavisnosti od toga u kojoj meri se oslanjaju na uvoz prirodnog gasa i električne energije. Kako je ocenila, kratkoročni hitni odgovori koje su vlade sprovele u ovom periodu odnosili su se na to da se ublaže šokovi cena energetike na domaćinstva i na mala komercijalna preduzeća, ali da će u srednjem roku biti potreban fokus na zaštiti najosetljivijih potrošača, a ne na čitavu populaciju, kao što je do sada bio slučaj.

U izveštaju se navodi da na Zapadnom Balkanu ne može biti održivog rasta bez strukturnih reformi u cilju podizanja produktivnosti, jačanja konkurencije, ulaganja u ljudski kapital i unapređenja upravljanja. U ovom neizvesnom okruženju, privredni rast podstakle bi mere za smanjenje regulatornih troškova za privredu, povećanje tržišne konkurencije, podršku učešću svih građana na tržištu rada i jačanje nezavisnosti javnih institucija.

Prosečno domaćinstvo na hranu troši 28 odsto svog budžeta

Glavni ekonomista Svetske banke i jedan od autora izveštaja Ričard Rekord (Richard Record) rekao je da je i pre početka rata u Ukrajini postojala zabrinutost za krizu u energetskom i prehrambenom sektoru, što naročito utiče na domaćinstva sa nižim prihodima.

„U odgovoru na trenutnu energetsku krizu i zaštiti najosetljivijih domaćinstava i preduzeća, zemlje Zapadnog Balkana ne bi trebalo da izgube iz vida ni svoje dugoročne ciljeve – ostvarivanje energetske sigurnosti i otpornosti – koji su deo plana zelenih reformi“, rekao je Rekord.

„I pre početka rata suočili smo se sa inflacijom koja je počela na neki način da ubrzava i tokom druge polovine 2021. godine. Na početku ove godine inflacija u Srbiji je iznosila oko osam procenata, usled eksternog povećanja svih cena i domaće potražnje, rekao je on i dodao da je postoji ogromna zabrinutost jer će nedostatak hrane u najvećoj meri uticati na siromašne.

„Prosečno domaćinstvo troši 28 procenata svog budžeta na hranu, a deset najsiromašnijih procenata stanovništva troši mnogo više od toga, što znači da rast cena na malo u najvećoj mogućoj meri utiče na najsiromašnije i na domaćinstva sa najnižim prihodima“, zaključio je Rekord.

  • BRANA19

    4.5.2022 #1 Author

    Pa , i ocekivalo se , nista cudno….

    Odgovori

  • GINKO

    4.5.2022 #2 Author

    Pa naravno da usporavaju, bice i gore cini mi se da je ovo za sada jos uvek nista

    Odgovori

  • GINKO

    4.5.2022 #3 Author

    A vrlo osetno…..

    Odgovori

  • TATJANA

    4.5.2022 #4 Author

    Mnogo toga zavisi od uvoza gasa

    Odgovori

  • DJORDJE1

    4.5.2022 #5 Author

    Kod nas je kriza odavno, tako da ovo nije ništa novo…

    Odgovori

  • SRDJAN

    4.5.2022 #6 Author

    Na sve utice ova kriza.

    Odgovori

  • jelena93

    4.5.2022 #7 Author

    Odavno smo mi u krizi, a zahvaljujuci ovoj situaciji samo tonemo jos malo nize..

    Odgovori

  • SNEZANA

    4.5.2022 #8 Author

    Posledice ce biti velike…

    Odgovori

  • STRELAC

    4.5.2022 #9 Author

    Uzimajuci u obzir celu situaciju prognoza i nije tako losa,naravno ako nas u medjuvremenu ne pogodi jos neka kriza svetskih razmera.

    Odgovori

  • IVAN

    4.5.2022 #10 Author

    Steta a bas smo lepo krenuli uzlaznom putanjom.

    Odgovori

  • GAGA

    4.5.2022 #11 Author

    Ocekivano, ne moze nas zaobici

    Odgovori

  • MADMAX

    4.5.2022 #12 Author

    Tigar nikada nike u krizi.

    Odgovori

  • SANJA

    4.5.2022 #13 Author

    Sve zemlje u razvoju su u problemima

    Odgovori

  • GOCA BG

    4.5.2022 #14 Author

    Kod nas se kriza oseca mnogo vise nego u drugim zemljama gde je standard mnogo bolji…

    Odgovori

  • VERA

    5.5.2022 #15 Author

    Oni će za sve da se žale.na krizu. Samo da vidiko dokle će sve da poskupljuje.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...