MIRKO POPOVIĆ IZ RERI INSTITUTA ZA BIZNIS.RS

Srbija mnogo kasni sa energetskom tranzicijom

AnalizaEkologijaEUSrbijaU fokusuVesti

6.2.2021 09:01 Autor: Redakcija Biznis.rs

Srbija mnogo kasni sa energetskom tranzicijom Srbija mnogo kasni sa energetskom tranzicijom
Srbija je u velikom, a možda i nenadoknadivom zaostatku sa procesom energetske tranzicije, i to sa 4 GW kapaciteta za proizvodnju struje iz uglja,... Srbija mnogo kasni sa energetskom tranzicijom

Srbija je u velikom, a možda i nenadoknadivom zaostatku sa procesom energetske tranzicije, i to sa 4 GW kapaciteta za proizvodnju struje iz uglja, i to u vreme kada Evropska Unija ubrzava svoj proces dekarbonizacije, izjavio je za portal Biznis.rs programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović.

On ističe da je energetska tranzicija postala jedno od najvažnijih političkih, ekonomskih, ekoloških i društvenih pitanja na globalnom nivou, koje ima jasan okvir uspostavljen Pariskim sporazumom koji je potpisalo 195 zemalja, među kojima je i Srbija.

Popović naglašava da je ključni cilj Srbije članstvo u Evropskoj Uniji, koja je postavila jasan cilj da postane klimatski neutralna do 2050. godine, i da do tada u potpunosti eliminiše emisiju CO2. I ti ciljevi postaju sve ambiciozniji. EU je do 2020. godina postigla cilj da je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora nadmašila proizvodnju energije iz uglja, koji se tretira kao skupo i ekološki neprihvatljivo gorivo.

Foto:Pixabay.com

„Srbija ima veliki problem što oko 70 odsto svoje energije proizvodi iz uglja, i to lošeg kvaliteta, i jako malo je toga učinila proteklih godina u pravcu energetske tranzicije ka drugim, obnovljivim izvorima energije“, ističe Popović i upozorava da bi ulazak Srbije u sistem taksi na emisiju ozbiljno oborila konkurentnost srpskih kompanija na evropskom tržištu, ne samo u energetskom sektoru.

Savet EU je takođe jasno pozvao na prestanak proizvodnje struje iz uglja, zbog čega pred Srbijom stoji veoma težak zadatak da veoma brzo sprovede energetsku transformaciju.

Popović je naveo primer da ukoliko bi EPS postao deo sistema taksi na trgovinu emisijama štetnih gasova, njegovo poslovanje bi postalo ekonomski potpuno neodrživo. On je naglasio da u ovom trenutku taksa na emisiju CO2 u EU iznosi oko 25 evra po toni (sa tendencijom rasta), tako da bi EPS sadašnjom emisijom od oko 27 miliona tona CO2 godišnje morao da plati 600-700 miliona evra na godišnjem nivou, što srpska elektroprivreda nikako ne bi mogla da ekonomski izdrži.

Popović ističe da bi se takse na emisije odnosile ne samo na struju odnosno na energetske kompanije, već i na druge proizvode u čijoj izradi se koristila struja proizvodena od uglja, što bi dramatično smanjilo njihovu konkurentnost na evropskom tržištu.

Takođe potseća da je Srbija, kao i druge zemlje regiona, potpisala prošle godine Sofijsku deklaraciju i pristala da postane deo evropskog ,,Zelenog dogovora” i procesa dekarbonizacije. Isto tako, Srbija je od 2005. godline i član Energetske zajednice čime je prihvatila obavezu da učestvuje na regionalnom energetskom tržištu.

Elektroprivreda Crne Gore
Foto: EPCG

Srbija i region u velikom energetsko-ekološkom problemu

Problem u kojem su Srbija i druge zemlje regiona nije od juče. Studija koju su još 2016.godine objavile međunarodne organizacije HEAL, Sandbag, CAN Europe, CEE Bankwatch i Europe Beyond Coal pokazala je da je 16 termoelektrana u regionu Zapadnog Balkana emitovalo više sumpor-dioksida (SO2) nego svih 250 termoelektrana koje su tada radile u EU. Prema podacima koje je skupio Europe Beyond Coal, u međuvremenu je u EU i Velikoj Britaniji ostalo samo 219 aktivnih termoelektrana na ugalj snage veće od 15 megavata. U širem regionu, koji uključuje i Tursku, investitori su samo prošle godine otkazali planove za gradnju devet pogona i ugasili ili najavili gašenje još njih 68.

Skoro pola članica EU namerava da u roku od deset godina potpuno odbaci ugalj, a lako može da se desi da ih bude više. Slične su tendencije u Japanu, Kini i Sjedinjenim Državama. Za to vreme, Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje nastavljaju sa planovima za nove termoelektrane.

Prema podacima META, informativnog kanala Evropskog biroa za životnu sredinu, u 2018. godini deset termoelektrana EPS emitovalo je 336.000 tona sumpor-dioksida, a u 2019. godini 309.500 tona SO2 – šest puta više od predviđenog godišnjeg limita NERP koji iznosi 54.000 tona. Samo termoelektrane Kostolac i Nikola Tesla (TENT) emitovale su više sumpornih isparenja nego sve termoelektrane u Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj i Poljskoj zajedno, prenosi Euroaktiv Srbija.

Proizvodnja struje u Srbiji je veoma skupa, a dodatni problem predstavlja činjenica da se većina električne energije (više od 50 odsto) troši u domaćinstvima, da je prisutno veliko rasipanje energije, što u potrošnji što u prenosu.

Vetrenjače u polju
Foto: Pixabay.com

Energetska tranzicija – kuda dalje ?

Pojedine zemlje u regionu krenule su sa skromnim koracima u energetskoj tranziciji. Tako je primetno da u Severnoj Makedoniji već postoje podsticaji za zamenu kotlova za grejanje na fosilna goriva u domaćinstvima sa ekološkim rešenjima. Počinju da se grade toplane na obnovljive izvore energije, pogoni na biomasu, sve više se geotermalna energija koristi za grejanje objekata, pa čak i u Srbiji i BiH.

Programski direktor instituta RERI Mirko Popović naglašava da je Srbiji potrebna nova energetska strategija koja treba da predvidi u kom periodu će da se izađe iz proizvodnje struje iz uglja. Potrebno je, prema njegovim rečima, raditi i na stvaranju efikasnog regionalnog energetskog tržišta. Popović ističe da Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, ali da u tom smislu treba otkloniti birokratske prepreke za njihov razvoj. Naravno, tu je i proces izgradnje sistema energetske efikasnosti, posebno u segmentu građevinarstva, odnosno stanogradnje.

Takođe treba raditi i na otklanjanju gubitaka energije u toplotnoj i prenosnoj elektroenergetskoj mreži, koje prema rečima Popovića, dostižu nivo proizvodnje energije iz malih hidroelektrana, koje pak imaju negativan uticaj za životnu sredinu.

Popović naglašava da je proizvodna energije iz vetra ili pak solarne energije danas postala mnogo jeftinija, i da je jeftinija i od proizvodnje struje iz uglja, pa je to dovelo i do zatvaranja velikog broja termoelektrana u svetu, jer su postale i ekonomski neisplative, a ne samo zato što su veliki zagađivači.

Popović nije pristalica ideje da se proizvodnja energije iz uglja supstituiše proizvodnjom u nuklearnim centralama, s obzirom na rizike koja takva proizvodnja nosi sa sobom. On takođe smatra da ni gas nije adekvatno rešenje za zamenu uglja, i pored činjenice da gas jeste ekološki nešto čistije gorivo od uglja.

Vetrenjače i solarni paneli
Foto: Tanjug/AP

U svakom slučaju, Srbiji predstoji ozbiljan zaokret u energetskoj tranziciji, ne samo zbog ispunjavanja ciljeva “Zelenog dogovora” EU, već i zbog činjenice da je vazduh u Srbiji poslednjih godina veoma zagađen, a da su kao glavni zagađivači upravo apostrofirana velika ložišta, odnosno posebno termoelektrane. Ministarka za energetiku i rudarstvo Zorana Mihajlović najavila je da će Srbija narednih godina ići krupnih koracima u pravcu energetske tranzicije, ali i povećanja energetske efikasnosti, jer sigurno je da je puno vremena u tom smislu izgubljeno. Sa druge strane, energetska tranzicija nije ni jeftin ni jednostavan posao, ali je očigledno neophodost.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...