Srbija na ivici zamke srednjeg dohotka

U poslednjih petnaest godina, Srbija je privukla više od 34 milijarde evra direktnih stranih investicija. Prosečna zarada raste, i u aprilu ove godine iznosila je 550 evra. Smanjuje se nezaposlenost. Ipak, ekonomisti upozoravaju na opasnost zamke srednjeg dohotka, koji ozbiljno može da naruši sve ambiciozne planove koji su za Srbiju zacrtani.

Šta je, zapravo, zamka srednjeg dohotka? Ekonomski analitičari prate kako se kreće odnos između vrednovanja poslova koji u delovima proizvodnog lanca stvaraju veću i onih koji stvaraju manju dodatu vrednost. Ovi prvi se nalaze na samom početku proizvodnog lanca (upravljanje, istraživanje, razvoj…), kao i na njegovom kraju (logistika, podrška i održavanje), dok se u njihovoj sredini nalaze tzv. rutinska proizvodnja i pretežno fizički rad. Primetno je da “početke” i “krajeve” proizvodnih lanaca za sebe zadržavaju bogate i razvijene zemlje, dok srednji deo pokreću (preko direktnih ulaganja) ili naručuju u zemljama s jeftinom radnom snagom ili sa nekom lokalnom komparativnom prednošću, kao što su prirodna bogatstva ili izvori energije.

Pozicija države u sredini globalnih lanaca stvaranja dodate vrednosti može biti „slepa ulica“, odnosno funkcionalna zamka srednjeg dohotka, a koja se pretežno meri bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika.

“Srbija se nalazi na ivici zamke srednjeg dohotka. Sa jedne strane, ako pogledamo kretanje bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika u konstantnim PPP cenama, a što je jedina uporediva mera između zemalja koju objavljuje Svetska banka, on je u Srbiji tokom protekle decenije porastao za 23 odsto, dakle postoji neki umereni rast. Sa druge strane, taj rast je niži od drugih zemalja u regionu koje su istovremeno bile i na početno višem nivou razvoja, poput Rumunije, gde bi očekivali određenu konverziju po pitanju nivoa dohotka“, objašnjava za portal Biznis.rs dekan FEFA fakulteta, prof. dr Milan Nedeljković.

Ono što je zabrinjavajuće i zbog čega smo na granici zamke je, naglašava prof. Nedeljković, da ako pogledamo podatke o dodatoj vrednosti po zaposlenom u stalnim cenama, vidimo da je u Srbiji ona za ovih deset godina smanjena sa 16.686 dolara na 16.516 dolara, dok je u zemljama poput Slovačke, Rumunije, pa čak i evrozone, u istom periodu uvećana.

„Šta nam to govori? Govori nam da rast koji vidimo nije vođen rastom dodate vrednosti tokom protekle decenije, nasuprot ovim zemljama. Zašto je to bitno? Zato što, ukoliko ne želimo da uđemo u zamku srednjeg dohotka, privredna struktura mora da se menja u pravcu kreiranja proizvoda sa visokom dodatom vrednošću, jer je to izvor dugoročno održive produktivnosti jedne ekonomije. Sve ostalo vodi jednoj stagnatnoj ekonomiji, zasnovanoj na jednostavnim i slabo plaćenim poslovima“, napominje prof. Nedeljković.

Na pitanje, kako do toga da dođemo, prof. Nedeljković ističe da je važno ulaganje u obrazovanje i nauku kako bi većinski, a ne sporadično, bili osposobljeni za kreiranje proizvoda i usluga više tehnologije.

„Ulazak u zamku srednjeg dohotka sprečićemo i tako što ćemo omogućiti stimulativan privredni ambijent, gde postoje transparentna pravila poslovanja, gde su lokalna i javna uprava efikasni i gde su pojedinačni investitori nediskriminisani. Tako što ćemo produbljivati domaće finansijsko tržište kako bi omogućili alternativne izvore finansiranja za inovativne, ali i finansijski rizične projekte. Država, sa svoje strane, podržava mnoge od ovih procesa, ali, kao što vidimo, potreban je još jači podstrek“, zaključuje prof. Nedeljković.