SRBIJA NAJBOLJE PLOVI KROZ KORONA KRIZU Prvobitne procene korigovao i MMF

Dok se svet bori sa novim talasom pandemije korona virusa, većina međunarodnih finansijskih institucija ublažila je procene ekonomskih posledica ove epidemije. Naravno, pod uslovom da se epidemiološka situacija pred predstojeću zimu dodatno ne pogorša.

Makroekonomski pokazatelji i procene međunarodnih finansijskih institucija govore da bi Srbija u ovoj godini mogla da ostvari, s obzirom na situaciju, jedan od najboljih ekonomskih rezultata, odnosno da zabeleži mali pad privredne aktivnosti. I MMF je korigovao prvobitnu procenu o padu od 3 odsto, na 2,5 odsto pa do najnovije procene o padu za 1,5 procenata. Srpske ekonomske vlasti se nadaju da bi privredni rast mogao da bude i na ,,pozitivnoj nuli”.

Zemlje regiona, posebno one koje zavise od turizma, imaće veoma značajan pad u ovoj godini. Procene Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) govore da će Crna Gora i Albanija 2020, zabeležiti najveće recesije u regionu od po 9 procenata, pri čemu je projekcija crnogorskog pada povećana za 1 procentni poen.

Hrvatska ekonomija će, takođe, pasti za 1,5 odsto više nego što je ranije prognozirano, i ove godine će zabeležiti minus od 8,5 odsto (iako vlasti u Zagrebu planiraju pad od 8 odsto), dok se Sloveniji predviđa pad BDP od 7,5 procenata, za 2 procentna poena više u odnosu na prehtodnu procenu.

Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju očekuje u ovoj godini ekonomski pad od po pet odsto, predviđa banka sa sedištem u Londonu. Projekcije su pogoršane za 0,5 odsto za BIH i za 1,5 osto za Severznu Makedoniju.

Procene EBRD govore da će ceo region Zapadnog Balkana ove godine zabeležima pad od 5,1 odsto, iako je većina zemalja imala obimne programa državne pomoći za suzbijanje posledica pandemije, a pojedine zemlje članice EU mogu da računaju i na izdašnu finansijsku pomoć Brisela.

Prema rečima urednika mesečnog biltena “Mesečne analize i trendovi” (MAT) Ivana NIkolića, Srbija ostvaruje znatno bolje makroekonomske rezultate tokom korona krize od drugih zemalja zbog činjenice da je u krizu ušla sa visokom stopom privrednog rasta u prvom kvartalu od više od odsto, sa dobrim stanjem u budžetu i stabilnim javnim finansijama.

Sa druge strane, očigledno je da je i obiman program Vlade Srbije za pomoć privredi u nivou od oko 13 odsto BDP dao efekat, u smislu održavanja stabilnost i privredne aktivnosti, koji se ogleda u dobrim rezultatima u industrijskoj prioizvodnji i izvozu, a i poljoprivreda je već drugu godinu zaredom, ostvarila veoma dobre rezultate.

Nikolić smatra da dobrim makroekonomskim rezultatima Srbije tokom korona krize nije u toj meri doprinela struktura srpske ekonomije, koja ne zavisi previše od privrednih grana koje su najviše pogođene korona krizom, poput turizma.

Međunarodne finansijske institucije očekuju da će, posle oštrog pada u većini zemalja, u narednoj godini uslediti oporavak, ali po svoj prilici nešto usporeniji nego što se to prvobitno očekivalo.

Tako EBRD za Albaniji naredne godine sada predviđa rast od 4,5 odsto, što je za 7,5 odsto manje u odnosu na prvobitne prognoze, dok je prognoza za Crnu Goru smanjena za 5,5 odsto na očekivani rast od 5 procenata. Smanjena je i prognoza rasta Hrvatske za 2,5 procentnih poena i Slovenije za 1,5 procentni poen, na 3,5 odsto za obe zemlje.

Smanjena je i procena rasta za BIH i Severnu Makedoniju, za koje je projektovan rast od po 3 odsto u narednoj godini, koji je za 3 odnosno za 2,5 procentna poena niži od prvobitne projekcije. Prema EBRD, ceo region Zapadnog Balkana u narednoj godini zabeležiće oporavak od 3,4 procenta. Procena EBRD za Srbiju je 6 odsto rasta u narednoj godini (što je bila i prvobitna procena MMF), iako oni očekuju i veći pad u 2020.

I ova, ali i većina drugih prognoza govore da oporavak ekonomije od korona krize neće imati izgled slova “V”, kao što se to prvobitno predviđalo, već više slova “U”, odnosno da će oporavak biti sporiji i postepeniji. Naravno, sve pod uslovom da se epidemiološka situacija tokom predstojeće zime dodatno ne pogorša, i ekonomisti pređu na alternativne, lošije prognoze. Naravno, svi se nadaju da zbog ekonomskog dobrobita, korona kriza neće predugo trajati.