Srbija trenutno ima više od 37 tona zlata

Zbog pojačane globalne neizvesnosti odlučeno je da se dodatno poveća sigurnost i dostupnost zlatnih rezervi, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Srbija nabavljala zlato na međunarodnom tržištu krajem 2019. godine, kada je kupljeno devet tona i krajem 2020. godine kada su nabavljene tri tone, rekla je Tabaković u intervjuu za Novosti, preneo je Tanjug.

„Naše analize prilikom donošenja odluke o kupovini zlata zasnovane su na projekciji dugoročnih trendova i dodatnom jačanju sigurnosti našeg finansijskog sistema“, rekla je Tabaković.

Navela je da je zlato na dugi rok najznačajniji čuvar vrednosti i garant zaštite od inflatornih i drugih rizika, što je, kaže, naročito važno u periodima krize i neizvesnosti.

Tabaković je istakla da su trenutne rezerve zlata 37,3 tona i da su one u odnosu na kraj 2012, kada je trezor raspolagao sa 15,3 tona. U tom periodu, vrednost zlata sa je porasla sa 0,6 (600 miliona evra) na 1,9 milijardi eura.

Kako je guvernerka navela, 12 tona zlata kupljenog na međunarodnom tržištu plaćeno je nešto ispod 1.600 dolara po unci.

Tabaković je rekla da, kada se ta cena uporedi sa trenutnom od oko 1.800 dolara, zaključak je da su devizne rezerve povećane za oko 78 miliona dolara, navodeći da je odlukom o kupovini zlata Srbija ojačala finansijsku stabilnost zemlje.

Na pitanje da li će Srbija nastaviti sa kupovinom zlata, Tabaković kaže da se deviznim rezervama upravlja vođenjem računa o njihovoj sigurnosti i likvidnosti, a da se istovremeno nastoji da se obezbedi njihova maksimalna profitabilnost, te da će na tim principima zasnivati buduće odluke.

„Na domaćem tržištu redovno otkupljujemo zlatne poluge od kompanije Serbia Zijin Copper iz Bora. U mom mandatu kupljeno je na taj način više od 10 tona zlata. U narednom periodu zlato ćemo povećavati iz domaće proizvodnje, a prostora ima i za kupovinu na međunarodnom tržištu“, navodi ona.

SERBIA ZIJIN CONSTRUCTION DOO

Đorđa Vajferta 29, 19210 Bor, Srbija

Podaci preuzeti sa

Više poslovnih informacija

Odgovarajući na pitanje o skoku cena u drugoj polovini 2021. godine i šta nas očekuje u narednom periodu, guvernerka kaže da je inflacija globalni fenomen i da faktori koji utiču na njen rast u najvećoj meri dolaze iz međunarodnog okruženja.

„Uvereni smo da će inflacija u toku većeg dela naredne godine biti u padu, a najverovatnije će se sredinom godine vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja od tri plus-minus 1,5 odsto, gde bi trebalo da se zadrži i u srednjem roku“, kaže Tabaković.

Kada je reč o tome da li će kurs dinara u odnosu na evro ostati isti, guvernerka napominje da relativna stabilnost kursa više od devet godina doprinosi ostvarivanju brojnih ciljeva – cenovnoj i finansijskoj stabilnosti, povećanju izvesnosti poslovanja za privredu kao i za građane kad donose odluke o štednji i potrošnji.

„Zbog toga za nas ta stabilnost nema alternativu. Naša zemlja je otvorena i integrisana u međunarodne ekonomske tokove, pa na deviznom tržištu ne deluju samo domaći faktori već i faktori iz međunarodnog okruženja“, kaže Tabaković.