Srbija u poslednjih deset godina isplatila oko milijardu evra za kazne i penale

Srbija je u poslednjih deset godina iz budžeta isplatila oko milijardu evra za kazne i penale, što je dva i po puta više od ukupnog troška gradnje četiri klinička centra i više od vrednosti gradnje južnog i istočnog kraka Koridora 10, zaključak je današnjeg foruma „Zašto država gubi sporove pred međunarodnim arbitražama?“.

Kako je istaknuto na skupu, samo ove godine na kazne i penale u budžetu Srbije je predviđeno 280 miliona evra.

Specijalni savetnik Fiskalnog saveta Marko Milanović istakao je da je budžetska dokumentacija po pitanju novca koji odlazi na arbitraže ostala nedorečena i da gubici od arbitraže danas iznose grubo 200 miliona evra godišnje, a da su 2010. godine iznosili od 30 do 40 milona evra.

„Kada sumiramo ukupan iznos u poslednjih 10 godina dostižemo iznos veći od milijardu evra. To nije trošak zbog koga će kolabirati budžet, ali je značajna suma, jer je to, na primer, novac za izgradnju južnog ili istočnog kraka Koridora 10 ili dvostruko veći nego što je dat za izgradnju četiri klinička centra, a to je i nešto više od novca za modernizaciju pruge Beograd – Novi Sad“, rekao je Milanović.

Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Srbije Miroslav Milićević naveo je da je problem privatizacije i korupcije jako rano uočen, kao i da postoji veliki broj nedorečenih zakona po ovom pitanju.

Podsetio je da je 2006. godine donet Zakon o arbitraži i da „država mora da insistira da se što više arbitraža radi u Srbiji“, kao i da je „naša arbitraža sasvim dobro funkcionisala“, te da je jedna od prednosti arbitraže u Srbiji da se u periodu od šest meseci mogu rešiti problemi.

Takođe je rekao da su troškovi arbitraže mnogo manji u Srbiji i da se proces ne može odugovlačiti, naglasivši da je arbitraža jednostepeni postupak i da ona u Srbiji ima snagu izvršne sudske vlasti.

Istovremeno, ukazao je da je veliko pitanje ko predlaže arbitre i kako dolazi do njihovog izbora, kao i da Srbija mora imati zakone i predradnje za arbitražu, ljude koji dobro poznaju sam proces, odnosno šta treba učiniti ukoliko ona bude odbijena i znati gde su potencijalno koruptivne odredbe.
 

„Moramo da preduhitrimo situaciju da u privatizaciji imamo međunarodne sporove i gde gubimo mnogo para, a pritom gubimo ugled, dobijamo atribut jednog pravno nesigurnog mesta za investiranje“, istakao je Milićević.

Saradnik na Institutu ekonomskih nauka Božo Drašković rekao je da se često ne zna ko su sa naše strane bili analitičari koji su dali podršku arbitraži, kao i da se mogu napraviti problemi kod ugovaranja zbog političkog uticaja, neznanja ili loše zakonske regulative.

On je podsetio na problem koji je nastao sa kompanijom Rio Tinto, kojoj je prema njegovim rečima, dato pravo da po Zakonu o rudarstvu vrši eksproprijaciju zemljišta, kao i da je u ovom slučaju ekstremno visok ekonomski interes.

Naglasio je da će pretnja odštetnim zakonom biti pretnja političkim elitama da kažu da moraju sa njima da potpišu ugovor jer će, u suprotnom, imati velike gubitke“.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da će advokati kompanije Rio Tinto imati olakšan posao zbog izjava najviših zvaničnika države „koje su direktno išle ka tome da se odluka donosi iz čisto političkog razloga i jasno ukazali da se propisi i dozvole ne menjaju iz nekog objektivnog razloga“.

Forum je organizovala kompanija Business Info Group, uz podršku Nacionalnog fonda za demokratiju (National Endowment for Democracy).