SRBIJA ZADRŽALA KREDITNI REJTING NA NIVOU BB+ Stabilni izgledi za dalje povećavanje, ocena agencije Fitch

Rejting agencija Fič (Fitch Ratings) zadržala je kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti na nivou od BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, zahvaljujući dobrim ekonomskim pokazateljima Srbije koji su zadržani i tokom pandemije korona virusa.

Agencija je takvu odluku donela imajući u vidu veću otpornost srpske ekonomije kao rezultat odgovornog vođenja ekonomske politike u prethodnim godinama i adekvatnog odgovora na krizu nosilaca ekonomske politike u Srbiji, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

U obrazloženju odluke agencije ističe se da Srbija ima povoljnija makroekonomska kretanja u odnosu na uporedive zemlje, delom i zahvaljujući donetom obimnom paketu ekonomskih mera koji doprinosi bržem oporavku ekonomije od šoka izazvanog pandemijom korona virusa. Naglašava se kredibilitet ekonomske politike Srbije koji je izgrađen u prethodnim godinama, pri čemu se u prvi plan ističu očuvanje niske i stabilne inflacije, povećanje deviznih rezervi i uređenje javnih finansija.

„Odluka agencije Fitch Ratings jeste još jedna potvrda ispravnosti čvrstog opredeljenja da istrajavamo na očuvanju pune makroekonomske i finansijske stabilnosti Srbije. Značajnu ulogu na tom planu ima i relativna stabilnost deviznog kursa, koju smo uspeli da obezbedimo uprkos najvećem izazovu sa kojim smo se do sada suočili u vidu pandemije“, izjavila je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Agencija naglašava i odlične pokazatelje bankarskog sektora, pre svega visoku kapitalnu adekvatnost i likvidnost banaka, smanjenje učešća problematičnih kredita na 3,6 odsto ukupnih kredita, rast dinarizacije depozita i dvocifreni rast kreditne aktivnosti, čemu doprinose i krediti iz garantne šeme.

Ocenjuje i da su sprovedenim paketom ekonomskih mera očuvana radna mesta i proizvodni kapaciteti, zbog čega će ekonomsko usporavanje u uslovima pandemije biti znatno manje u odnosu na uporedive zemlje.

„Ovo je još jedna potvrda da smo se na pravi način izborili sa krizom koja je izazvana pandemijom korona virusa. Ekonomskim paketom od 5,8 milijardu evra, što je 12,5 odsto našeg BDP, nalazimo se među zemljama u Evropi, ali i svetu, koje su bile najizdašnije prema privredi u odnosu na veličinu svoje ekonomije“, kazao je ministar finansija Siniša Mali.

Potpuni oporavak Srbije očekuje se po stopi rasta od 5,2 odsto i nastavak visokog rasta u 2022. godini po stopi od 4,8 odsto, kao i kontinuitet niske inflacije za koju projektuje kretanje na nivou od oko dva odsto u naredne dve godine, koliko je u proseku iznosila i prethodnih skoro sedam godina.

„Paket monetarnih i fiskalnih mera koji smo doneli u punoj koordinaciji s Vladom Republike Srbije daje rezultate, i većina ključnih pokazatelja je na dobrom putu da dostigne pretkrizni nivo. Srbija je jedna od zemalja koje su najbrže reagovale sveobuhvatnim paketom mera, čime smo uspeli da sprečimo pad poslovnog i potrošačkog poverenja, i da sačuvamo radna mesta i proizvodne kapacitete koji su neophodni za brz ekonomski oporavak. To pokazuje i priliv stranih direktnih investicija koji je tokom sedam meseci, uprkos pandemiji, iznosio 1,6 milijardi evra i činjenica da smo u prvoj polovini godine, po pitanju BDP, imali najbolji rezultat u regionu i jedan od najboljih rezultata u celoj Evropi“, istakla je guvernerka Tabaković.

Fitch ističe da je Srbija pokazala otpornost i po pitanju platnobilansnih kretanja, navodeći i nastavak priliva stranih direktnih investicija (SDI) i u uslovima krize, što je doprinelo ublažavanju negativnih efekata pandemije na BDP u drugom tromesečju.

Za ovu godinu Fitch Ratings projektuje smanjenje tekućeg deficita, i nastavak njegove pune pokrivenosti prilivima stranih direktnih investicija, što očekuje i u narednom periodu. Kada je reč o javnom dugu, agencija procenjuje da će ove godine, uprkos obimnim fiskalnim merama, ostati ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto, pri čemu do kraja 2022. godine očekuju pad učešća javnog duga u BDP-u na nivo ispod 55 odsto.

„Zadržaćemo nivo javnog duga ispod 60 odsto BDP-a, a ispunjenje tog odgovornog zadataka daje nam kredibilitet pred drugim finansijskim institucijama. Ako se uzme u obzir neizvesnost u pogledu ekonomske krize, moguća neopohodnost daljih fiskalnih stimulansa i direktnih davanja, i to u slučaju da pandemija potraje, zatim stalne promene vrednosti valuta kao što su evro i dolar i brojne druge nepoznate u ovoj jednačini, jasno je koliko će vladama biti potrebna vizija i predviđanje u vođenju odgovorne ekonomske politike“, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.