99 najuspešnijih: Velika preduzeća zaslužna za 57,3 odsto dobiti cele domaće privrede

Velika preduzeća igraju ključnu ulogu u domaćoj ekonomiji. Iako su godinama unazad ministri u svim vladama od petooktobarskih promena isticali važnost podsticanja sektora malih i srednjih preduzeća za kreiranje zdrave tržišne ekonomije, u stvarnosti velika preduzeća, uprkos njihovom malom broju, generišu ubedljivo najviše prihoda i dobiti.

Za poslednjih 25 godina glavna promena kod njih je bila ona koja se ticala vlasničke strukture, najviše kroz privatizaciju ranijih državnih giganata, kao i dolazak pojedinih stranih kompanija “od nule”, kroz takozvana grinfild ulaganja.

Velika preduzeća takođe zapošljavaju veliki broj ljudi, što doprinosi smanjenju nezaposlenosti i povećanju prihoda države kroz poreze. Osim toga, ona mogu stimulisati rast kroz inovacije, proizvodnju i investicije.

Geografska prednost Srbije kao lokacije za izvozne kompanije, i dobra povezanost sa nekoliko ključnih teritorija, omogućava širenje usluga na međunarodnim tržištima, što je uglavnom i bio glavni razlog za stateške odluke o dolasku pomenutih stranih kompanija. Stoga i ne čudi da na listi najuspešnijih velikih preduzeća u Srbiji dominiraju, pre svih, firme koje se bave trgovinom.  

Ipak, važno je napomenuti da se velike kompanije mogu suočiti i sa izazovima, kao što su monopolističke prakse, nepovoljni uticaj na male firme i životnu sredinu, ili pitanje pravičnosti u podeli dobiti. Balansiranje koristi i izazova često je ključno za osiguranje da veliki preduzetnici doprinose održivom i pravednom razvoju.

Državno vlasništvo u velikim preduzećima može imati značajne prednosti, ali takođe može doneti i određene izazove. Važnost državnog vlasništva u velikim preduzećima često zavisi od specifičnih nacionalnih interesa i strateških ciljeva.

Recimo, u energetskom sektoru to je prilično jasno. Država može da kontroliše cenu i uvoz ili izvoz u kriznim trenucima, što smo imali prilike da vidimo u godinama za nama. Posebno je cena električne energije važan društveno-politički faktor u zemlji, kako za građane, tako i za privlačenje stranih investicija.

Prema Zakonu o računovodstvu iz 2019. godine, u velika pravna lica razvrstana su pravna lica i preduzetnici koji zadovoljavaju dva od tri kriterijuma: da imaju više od 250 zaposlenih, poslovne godišnje prihode iznad 40 miliona evra ili vrednost ukupne aktive iznad 20 miliona evra. Za preračunavanje  deviznih iznosa u dinarsku protivvrednost u godišnjim izveštajima primenjuje se zvanični srednji kurs dinara koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi na dan 31. decembar izveštajne godine.

Ukupni podaci privrede

Prema podacima iz godišnjeg Biltena Agencije za privredne registre, u Srbiji je tokom 2023. godine poslovalo 136.602 privrednih društava, 119.684 preduzetnika i 2.022 ustanova. Broj privrednih društava i registrovanih preduzetnika uvećan je za oko jedan odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Ukupna aktiva privrednih društava koja su predala godišnje izveštaje u APR iznosila je 23.349.520.356.000 dinara, uz godišnji rast od 7,6 odsto, a ukupni prihodi dosegli su 18.671.237.042.000 dinara uz rast od 2,9 odsto. Ovo nije toliko dobra vest, pošto rast prihoda nije pratio i godišnju inflaciju u zemlji, koja je u decembru te godine iznosila 7,6 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Ipak, neto rezultat svih domaćih preduzeća (neto dobitak od koga se oduzme neto gubitak) iznosio je 972.445.709.000 dinara, odnosno oko 8,2 milijarde evra, uz rast od 12,3 odsto na godišnjem nivou.

Velika preduzeća kao stubovi domaće ekonomije

Kada je reč o velikim preduzećima u zemlji, zanimljivo je da ih je u 2023. bilo za 10,9 odsto više, i da ih je APR evidentirao 598 sa predatim finansijskim izveštajima.

U domaćim velikim preduzećima tokom prošle godine radilo je 478.524 ljudi, uz godišnji rast zaposlenosti od 3,4 procenta. To naglašava značaj velikih preduzeća u zemlji gde je ukupan broj zaposlenih oko 2,36 miliona – relativno mali broj firmi generiše zaposlenost 20,3 procenata celokupne radne snage.

Pozitivan neto rezultat poslovanja velikih preduzeća u Srbiji iznosio je u 2023. godini 557.952.202.000 dinara, to jest oko 4,75 milijardi evra, uz rast od 21,4 odsto. To znači da su velika preduzeća u zemlji generisala 57,3 odsto krajnje dobiti cele domaće privrede.

Tradicionalno godišnje rangiranje 99 najuspešnijih velikih preduzeća portala Biznis.rs pokazuje da su najbrojnije po dobrim rezultatima kompanije iz sektora trgovine na veliko i malo. Treba napomenuti i to da su, za razliku od prethodne godine koju su obeležili gubici uzrokovani energetskom i inflatornom krizom, kompanije iz sektora snabdevanja električnom energijom, gasom, parom ostvarile visoku dobit.

Pored njih, kao i prethodnih godina visoko su kotirane kompanije iz rudarstva, telekomunikacija, kao i društva koja pripadaju finansijskom sektoru – banke i osiguravajuće kuće – kojih je ukupno deset na našoj listi.

Prvo mesto na našoj listi najuspešnijih velikih preduzeća ponovo je zauzela Naftna industrija Srbije (NIS), koja je imala i najveće ukupne prihode – 402.806.590.000 dinara. Ove godine na drugom mestu je Serbia Zijin Mining, koja je imala najveću neto dobit – 82.333.350.000 dinara.

S druge strane, najveći poslodavac u zemlji – Elektroprivreda Srbije (EPS) nije rangirana jer je imala velike gubitke dve godine ranije i moći će ponovo da uđe u konkurenciju kada budu izračunavani konačni podaci za 2024. U odnosu na prošlu godinu sa liste je ispala i Elektrodistribucija Srbije, jer je imala neto gubitak od 8.988.567 dinara.

S obzirom na ove okolnosti, najveći poslodavac na našoj listi je JP Pošta Srbije, sa 14.307 radnika, a za njim sledi Delhaize, sa 12.399 ljudi.

Najuspešnijih 99 velikih preduzeća u Srbiji u 2023. godini ostvarilo je zbirne prihode od oko 4.774 milijardi dinara, uz neto dobit od 500,3 milijardi dinara. Ove firme zapošljavale su tokom prošle godine približno 177.000 ljudi.

Rangiranje najuspešnijih

Pored posedovanja računovodstvenih karakteristika za velika preduzeća, preduslovi za uvrštavanje u rangiranje portala Biznis.rs su da ova pravna lica moraju da ispunjavaju te kriterijume dve godine zaredom, te da nisu u stečajnom ili predstečajnom postupku ili likvidaciji, niti da su imala neto gubitak u jednoj od prethodne dve godine (slučaj EPS-a u 2021. godini).

Dodatno, ukoliko firma ima neto dug (razliku između kratkoročnih obaveza i obrtne imovine) koji prevazilazi petostruku vrednost EBITDA, ne može biti rangirana kao uspešna, jer to znači da je prezadužena i da je velika verovatnoća da će upasti u blokadu i imati probleme sa likvidnošću.

Pri samom rangiranju 99 najuspešnijih velikih preduzeća u Srbiji obuhvaćeni su ključni parametri poslovanja, izračunati na osnovu informacija iz godišnjih finansijskih izveštaja kompanija kojima raspolaže analitički partner CompanyWall. Ti parametri su ukupni prihodi, neto dobit, dodata vrednost po zaposlenom, indeks rasta prihoda u 2023. godini u odnosu na 2022 godinu, EBITDA u 2023. u odnosu na 2022. godinu, kao i pomenuti kriterijum zaduženosti.  

Nabrojani parametri su potom uvršteni u jedinstvenu matematičku formulu, gde je svakom od njih dodeljena različita ponderska vrednost po važnosti. Primera radi, kriterijum dodate vrednosti po zaposlenom imao je najjači ponder, pa potom dobit i rast dobiti, a zatim prihodi i rast prihoda. Cilj ovakvog načina izračunavanja je da se pronađe set parametara za dobijanje objektivne i sveobuhvatne slike poslovanja velikih preduzeća u Srbiji.

U nastavku pregledajte rangiranje 99 najuspešnijih velikih preduzeća u Srbiji prema podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. godinu: