Sve češće kupujemo na sniženjima – učešće akcijskog prometa u radnjama i do 60 odsto

Narodna banka Srbije je putem ankete sa šest domaćih trgovinskih lanaca napravila istraživanje o akcijskog prodaji.

Značaj takvog vida prodaje je sve veći, konstatuju analitičari NBS, i podsećaju da je pojava inflacije u proteklom periodu širom sveta uticala na izmene u navikama potrošača i strukturi njihove potrošačke korpe.

Jedna od tih promena je rast važnosti akcijske prodaje koja, prema podacima do kojih su došli analitičari centralne banke, u domaćim trgovinskim lancima učestvuje sa 30 do čak 60 odsto u prometu.

Akcijska prodaja se prema važećem zakonu o trgovini definiše kao „prodaja robe ili usluga po ceni koja je niža od prethodne cene te robe/usluge i traje ne duže od 31 dan“, ističe se u osvrtu NBS posvećenom toj temi u okviru najnovijeg Izveštaja o inflaciji.

Napominje se takođe da se u regulativi EU po pitanju akcijske trgovine ne primenjuje princip jedinstvenog vremenskog ograničenja akcijske cene, već je naglasak na istinitosti istaknute akcijske cene, kao i na tome da je ona praćena odgovarajućim obimom ponude po datim uslovima.

Koliko akcija treba da traje?

„Ograničenje trajanja akcijske prodaje kod nas na razdoblje od najviše 31 dan motivisano je potrebom da se potrošači ne dovedu u zabludu u pogledu povoljnijih uslova kupovine nego što zapravo jesu ako bi ove akcije previše trajale“, ističe NBS i skreće pažnju da postoje različita mišljenja po tom pitanju.

Jedno od njih je i predlog u prošlogodišnjoj Beloj knjizi Saveta stranih investitora da bi trebalo produžiti trajanje akcijske prodaje, i to na dva meseca, što bi, kako se ocenjuje koristilo i potrošačima i trgovcima.

„S druge strane, stavovi pojedinih trgovaca su da prekomerno trajanje akcijske prodaje dovodi u pitanje samu redovnu cenu proizvoda i da može dovesti u zabludu potrošače po pitanju percepcije realnog efekta snižene cene“, ističe se u Osvrtu NBS.

Jedan od rezultata njihove ankete sa šest domaćih trgovinskih lanaca je i podatak da se dominantno učešće odnosi na nedeljne i mesečne akcije, dok su vikend-akcije kao format akcijske prodaje manje zastupljene.

„Ovde bismo pomenuli i koncept trajno niskih cena, koji je u skorije vreme postao aktuelan i koji je prisutan u većini trgovinskih kompanija koje su učestvovale u anketi, ali je učešće ovog oblika akcijske prodaje za sada nisko. To bi se moglo dovesti u vezu s tim da je ovaj oblik tek u začetku i da je krenuo s popuštanjem zastoja u globalnim lancima snabdevanja“, napominju autori osvrta „Analiza akcijskog prometa u trgovinskim lancima na bazi ankete NBS“.

Promene navika potrošača „odgovorne“ za više akcija

Rezultati ankete potvrdili su i da su akcije učestalije što je , kako se ističe, bilo omogućeno i smanjenjem troškovnih pritisaka i manje učestalim zahtevima od strane dobavljača za korekcijama cena naviše.

Učešće akcijskog prometa u ukupnom prometu šest trgovinskih lanaca koji su učestvovali u anketi NBS, prema aktuelnim podacima, kreće se u rasponu od 30 do 60 odsto, uz prosečnu vrednost od oko 45 odsto.

„Ono što se uočava jeste da je kod većine kompanija (pet od šest) porastao aktuelni nivo akcijskog prometa u odnosu na višegodišnji prosek, što je i bilo u skladu sa očekivanjima po osnovu promena navika potrošača i na osnovu informacija koje su trgovinske kompanije iznele na sastancima. Kao dodatna objašnjenja ovih trendova mogli bi se pomenuti i povećanje konkurencije među kompanijama na tržištu, kao i koncept poslovne strategije da se privuku potrošači“, zaključak je autora osvrta.

Trgovci, međutim, nisu i jedina karika u lancu akcijskih prodaja – deo troškova snose i proizvođači i dobavljači.

„Većina trgovinskih kompanija u većoj meri snosi troškove akcija u odnosu na svoje dobavljače a prosečan udeo troškova trgovinskih kompanija iznosi oko 60 odsto“, rezultat je ankete NBS sa trgovinskim lancima.

Takođe, iz NBS primećuju i da je kod onih trgovinskih kompanija koje imaju svoje trgovinske marke, učešće ovih proizvoda u ukupnoj akcijskoj ponudi značajno i kreće se od 20 do čak 80 odsto.

Struktura akcija na hranu, higijenu i hemiju

Kada je reč o strukturi akcijske prodaje, u anketi je NBS ponudila tri kategorije za odgovore- prehrambeni proizvodi, proizvodi kućne hemije i za ličnu negu, na osnovu toga da one čine najveći deo asortimana na rafovima.

Pokazalo se da je učešće akcijskog prometa kod prehrambenih proizvoda blisko učešću ukupne akcijske trgovine i kreće se u proseku oko 45 odsto. Kod proizvoda iz kategorije kućna hemija i lična nega u proseku se oko 70 odsto ostvarenog prometa realizuje putem akcija.

„Možemo zaključiti da je povećano učešće akcijske kupovine postalo jedna od karakteristika promene u kupovnim navikama potrošača. Kupci su danas prilično informisani o ponudi na tržištu i o samim cenama proizvoda. Stoga se i trgovinski lanci bore da privuku što više potrošača i ostvare veći promet atraktivnošću ponude, imajući u vidu da je ostvaren promet od velikog značaja za uspeh kompanije“, zaključak je autora osvrta NBS.

Podsetimo da je centralna banka prošle godine pokrenula pitanje visine trgovinskih marži domaćih lanaca tako što je objavila analizu na osnovu javno dostupnih finansijskih izveštaja pet značajnih maloprodajnih lanaca u prethodne tri godine.

Ta analiza pokazala je da su trgovinske marže te grupe trgovaca bile nominalno veće u 2022. u odnosu na 2019. za 36,6 odsto, a da je stopa trgoviskih marži u istom periodu porasla za dva procentna poena.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković je u avgustu prošle godine pozvala trgovce da „ne iskorišćavaju trenutak u kakvom se nalazimo“ i poručila da inflacija ne može nekome da bude rat, a nekome brat.