Agrarni budžet veći za milijardu dinara, ali i dalje nedovoljan za razvoj

Predlogom budžeta za 2023. godinu Vlada Srbije planirala je ukupno 79,7 milijardi dinara za agrar, što znači da se za poljoprivredu u narednoj godini planira 4,32 odsto ukupnih prihoda i primanja državne kase. Iako je novim agrarnim budžetom planirano milijardu dinara više nego rebalansom na kraju ove godine, naši sagovornici upozoravaju da je to premalo za razvoj.

Biznis.rs će u seriji tekstova narednih dana analizirati najvažnije projekte i izdvajanja planirana predlogom budžeta za 2023. godinu, a posebno ćemo obraditi teme poljoprivrede, energetike, infrastrukture, kao i politiku subvencionisanja.

U 2023. godini poljoprivreda bi trebalo da računa na ukupno 79,7 milijardi dinara, i to 71,4 milijarde dinara opštih prihoda i primanja, 5,5 milijardi dinara na ime finansijske pomoći EU, 2,6 milijarde od inostranih zaduživanja, kao i 67,6 miliona dinara donacija međunarodnih organizacija i 100 miliona dinara od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine.

Agroekonomista Milan Prostran rekao је za Biznis.rs, uoči objavljivanja predloga budžeta, da bi za poljoprivredu trebalo izdvojiti milijardu evra u republičkoj kasi kako bi ona dobila „mesto kakvo zaslužuje“ s obzirom na doprinos rastu BDP-a. Predlogom budžeta zaista je planirano povećanje izdvajanja za poljoprivredu, ali – za milijardu dinara!

Za isplatu subvencija planiran je najveći deo ukupne sume – 68,7 milijardi dinara, a ova sredstva namenjena su za „unapređenje proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača“, i to kroz premiju za mleko, podsticaje za biljnu i stočarsku proizvodnju i realizaciju regresa.

Agrarni analitičar Branislav Gulan, međutim, skreće pažnju na to da ni agrarni budžet u 2023. godini neće ispuniti osnovni preduslov koji struka ističe decenijama – da bi trebalo da iznosi bar pet odsto vrednosti republičkog budžeta.

„Toliki je bio 1996. godine, a naši zvaničnici tvrde da je ove godine posle rebalansa dostigao vrednost od 5,3 odsto republičkog budžeta“, kaže Gulan za Biznis.rs i upozorava da se već uvrežilo da je agrarni budžet „lista praznih obećanja“.

U predlogu budžeta za 2023. godinu navedeni su i neki od ciljeva koje izdvajanja države treba da postignu, kao recimo da broj umatičenih grla goveda dostigne 240.000 ili da vrednost izvezenog kukuruza dostigne 490 miliona evra.

„Ni postavljeni ciljevi ni novac ne znače ništa ako se ne zna gde se i kako novac troši, a za subvencije stočarstvu u periodu od 2016. do 2018. godine, što je utvrdila Državna revizorska institucija (DRI), potrošeno je 28 milijardi dinara, dok je za ruralni razvoj od 2018. do 2020. godine potrošeno 26 milijardi dinara. To je ukupno oko 457 miliona evra, a sama DRI je zaključila u reviziji svrsishodnosti da ta potrošnja nije dala rezultate ni kada je reč o povećanju broja grla niti proizvodnje. Poljoprivrednici se takođe pitaju gde je otišao taj novac, jer bi skoro pola milijarde evra trebalo itekako da se ‘oseti’ u našem agraru“, kaže naš sagovornik.

U predlogu budžeta stoji i da je za sektor poljoprivrede projektovan rast od 6,9 odsto u 2023. godini, usled izuzetno loših vremenskih prilika u 2022. godini i niske baze, a pod pretpostavkom prosečnih agrometeoroloških uslova, uz zadržavanje trenda povećanja produktivnosti.

„Napomenuću samo da je važećom Strategijom razvoja poljoprivrede predviđeno da taj sektor raste po 9,1 odsto godišnje od 2014. do 2024. godine, a po stopi od šest odsto kada je ‘loša’ godina, poput prošle“, rekao je Gulan i naveo da podaci ukazuju da je taj rast zapravo bio 0,45 odsto godišnje.

„Poljoprivredi ne samo da treba više novca, nego i kvalitetno planiranje„, zaključio je Gulan, dok se agroekonomista Milan Prostran ranije založio za hitno usvajanje Zakona o regresiranju cene đubriva, semena, sadnica, sredstava za zaštitu bilja i goriva, čiji bi cilj bio smanjenje troškova u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i dugoročnog programa obnove stočarstva u Srbiji.