Anomalije u obračunu plata opterećuju privredu, sindikati bi da pričaju i o uzrocima odsustva

Savet stranih investitora (FIC) se u najnovijem izdanju Bele knjige, koja pruža prikaz poslovne klime i daje skup preporuka za unapređenje privrednog ambijenta, između ostalog bavi i strukturom i obračunom zarada, ali i pitanjem bolovanja.

I premijer Srbije Miloš Vučević se na predstavljanju Bele knjige osvrnuo na problem “lažnih bolovanja”, rekavši da je mnogo primedbi stiglo od investitora i privrede kada je reč o zloupotrebama.

Savet stranih investitora ističe, pre svega, da je struktura obračuna zarade krajnje složena i da internacionalne kompanije koje posluju u Srbiji nemaju mogućnost da obračunavaju zaradu za zaposlene kao u ostalim državama sveta gde posluju, već su prinuđene da primenjuju komplikovanu strukturu i obračun koji se koristi u našoj zemlji.

Stoga je neophodno da se struktura i obračun zarade pojednostave.

“Iako su novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju uvedene određene promene kod obračuna naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, i dalje ostaje problem da se ista računa u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, uostalom kao i kod naknade zarade na dan državnog praznika, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva… Navedeno često dovodi do toga da naknada zarade bude viša (mahom zbog bonusa) od same zarade koja bi zaposlenom pripala da je radio. Direktna posledica je i nemogućnost planiranja budžeta kompanije. Takođe je demotivišuće da zaposleni ima viša primanja u periodu odsustva nego za period rada”, ističe FIC.

U Srbiji najviše radnih sati nedeljno

Komentarišući pitanje bolovanja u Srbiji, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić u razgovoru za Biznis.rs kaže da ovakav način obračuna bolovanja nije od juče i da funkcioniše već duži vremenski period, ali da se može razgovarati o tome da li bi naknada zarade za vreme bolovanja trebalo da obuhvata poslednjih godinu dana ili neki drugi period.

“Možda je korektnije da to budu poslednja tri meseca, upravo zato što se obuhvataju i bonusi koji su uglavnom na kraju svake tekuće godine predmet isplate u velikim kompanijama koje stvaraju profit, i to uvećava naknadu koju zaposleni dobije. To je jedino sa čim mogu da se složim, da to može da bude predmet razgovora i pronalaženje možda neke alternativne varijante načina obračuna”, ističe Ristić.

Naš sagovornik smatra da je problem bolovanja preuveličan, da on postoji u svim zemljama i da Srbija nije izuzetak po tom pitanju.

“Tu pre svega mislim na učestalost i obim bolovanja. Mi verujemo podacima Eurostata, a oni pokazuju da je Srbija zemlja u kojoj se nedeljno najduže radi i da je prosečno radno vreme u našoj zemlji malo više od 42 sata, što upravo govori o opterećenosti radnika. Smatram da ako već razgovaramo o bolovanjima trebalo bi da pričamo o uzrocima zbog kojih ljudi idu na bolovanja, a naročito jer mnogi tvrde da je veliki broj lažnih. Ja ne mislim tako”, napominje viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost”.

On smatra da postoji određeni broj lažnih bolovanja, ali da je u pitanju mali broj ljudi koji se odlučuje na tako nešto. Takođe, prema njegovim rečima, ako se posmatra broj bolovanja u drugim zemljama, jasno je da stanje u Srbiji nije alarmantno.

“Generalno, problem bolovanja treba da analiziramo i sa aspekta pritisaka koji se dešavaju na poslu, problema mobinga, velikih normi i organizacije posla”, dodaje Zoran Ristić u razgovoru za Biznis.rs.