Apoteka Beograd ostala bez podrške Grada – odbornici nisu usvojili predloge o finansijskoj pomoći

Vanredna sednica Skupštine Grada Beograda na čijem dnevnom redu su se našli predlozi odluka za rešavanje problema Apotekarske ustanove Apoteka Beograd održana je danas, ali se do rešenja nije došlo jer odbornici nisu izglasali da se opredele sredstva za ovu ustanovu, izjavila je za Biznis.rs Sanja Sudimac, diplomirani farmaceut i član UO sindikata “Opstanak”.

Ona je istakla da su zaposleni očekivali da će njihovi zahtevi biti usvojeni i da će sada videti koji su dalji koraci.

Podsetimo, opozicioni odbornici predložili su da se razmatra Odluka o obezbeđivanju budžetskih sredstava za izmirenje dospelih obaveza Apoteka Beograd nastalih do 15. decembra 2025. godine, kao i Odluke o obezbeđivanju sredstava za njeno poslovanje u budžetu Grada za 2026. godinu.

Kako je istakla Sudimac, ključni zahtev zaposlenih bio je da se prvo obezbede sredstva iz budžeta Grada Beograda kojima bi se podmirilo sedam plata zaposlenima i bila isplaćena dugovanja prema dobavljačima i dugovi za režije, komunalije i zakup, što bi iznosilo oko milijardu dinara.

„To je neka interventna finansijska injekcija koji bi bila neophodna za dalje funkcionisanje i delimično za nabavku lekova, odnosno prvo punjenje rafova“, kazala je Sudimac.

Prema njenim rečima, drugi zahtev bio je da se od 2026. obezbedi između dve i tri milijarde dinara, kako bi Apoteka Beograd stala na noge i normalno počela da radi.

„Treći zahtev je bio da se vrši kontrola nad uloženim sredstvima i trošenjem novca koji bi nam bio odobren jer mora da postoji kontrola nad poslovanjem Apoteke Beograd – zvanična, javna i transparentna, a ne kao do sada da se sredstva troše, a da niko ne zna gde taj novac ide“, navela je ona.

Na sednici Grada, šefica odborničke grupe Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović podsetila je da je situacija u kojoj se nalazi ova ustanova pre svega posledica izmenjenjih pravila na republičkom nivou i to što Apoteka Beograd godinama radi u neravnopravnim uslovima u odnosu na privatne lance.

“Država je 2013. godine uvela centralne javne nabavke za nabavku lekova koji se izdaju na recept i to samo za državne apoteke. Privatne apoteke nemaju obavezu da prolaze kroz centralne javne nabavke za one lekove koje izdaju na recept već mogu da kupuju direktno od dobavljača, da pregovaraju o cenama, ostvaruju popuste i tako obaraju troškove”, navela je ona.

Ovim izmenama, istakla je Stojmenović, državne apoteke su izgubile ključnu polugu da kada nabavljaju lekove ostvaruju popuste, a da onda zaradom, koju su pre toga godinama uplaćivale Gradu, pokrivaju svoje troškove.

“Sav višak koji je do tada Apoteka Beograd ostvarivala zapravo je bio vraćan građanima grada i zato je ključno da apotekama vratimo ono što su nam godinama davale”, naglasila je ona.

Stojmenović je istakla da se za sve to vreme, dok se ova ustanova borila i više puta obraćala republičkim institucijama kako bi poslovala po fer uslovima, na tržištu formirao monopol privatnih apoteka.

“Danas Dr Max ima oko 400 apoteka, Benu oko 450, Lily preko 200. Recimo, 2017. kada se donosio novi Zakon o apotekarskoj delatnosti izbačene su dve ključne stvari – zabrana vertikalne integracije – odnosno da onaj ko je dobavljač ne sme da ima sopstveni lanac apoteka, danas je to situacija. I minimalna udaljenost apoteka, slično kao i za kladionice, kako biste imali rasprostranjeni lanac mreža apoteka. Zapravo ono što se desilo da vi sada u centru imate na sto metara pet apoteka, dok ih u nekom prigradskom naselju nemate”, objasnila je ona.  

Kao apsurd navela je to što danas apoteke nisu u mogućnosti da za mnoge prostorije koje koriste zbog blokiranih računa plaćaju zakup, pa su tako tužene od strane Grada Beograda, koji je njihov osnivač.

“Ono što je najbitnije u ovom trenutku je da zaposleni u Apotekama Beograd od 1. januara mogu da ostanu bez zdravstvenog osiguranja zato što nisu primili platu već sedam meseci i nisu im uplaćivani doprinosi”, kazala je ona.  

Stojmenović je istakla da bez Apoteka Beograd građani prestonice ostaju bez sigurnosti jer privatne apoteke koje ugovaraju svoj posao sa fondom nemaju obavezu da drže sve lekove već biraju one koji su isplativi i donose profit.

“Lek je strateški resurs i države i grada. U ovom trenutku Srbija nema domaću fabriku lekova. Privatni lanci i dobavljači trenutno su dominantni i drže celo tržište. Ako žele u jednom trenutku mogu da preusmere lekove samo u svoje apoteke i da stvore nestašicu nekih lekove. Ako im se ne isplati da neki lek drže i prodaju, oni to neće raditi. Državna apoteka je je jedina barijera protiv toga”, kazala je Stojmenović.

Nikodijević: potrebno je pronaći sistemsko rešenje

Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević rekao je da se za Apoteke Beograd mora pronaći sistemsko rešenje i da je Grad više puta u proteklom period izdvajao novac za pomoć ovoj ustanovi.

Kako je naveo, Grad Beograd interventno je dao 505 miliona dinara za plate zaposlenih u poslednjih 24 meseca da bi apoteke mogle da funkcionišu i preuzeo je na sebe plaćanje reprograma starih dugovanja prema dobavljačima u iznosu od 1,34 milijarde dinara.

 “Mi možemo hitno intervenisati jednom, ali taj problem ćemo opet imati za tri, šest ili devet meseci. I ovde mora da se traži sistemsko rešenje kako će apotekarska ustanova da preživi u ovakvim tržišnim uslovima „, rekao je  Nikodijević.

On je istakao da su prvi problemi nastali 2003. godine kada je ova ustanova prestala da bude korisnik republičkog budžeta, što je značilo da su radnici Apoteka Beograd prestali da budu isplaćivani kao zdravstveni radnici, već se plate isplaćuju iz sopstvenih prihoda ustanove.

“Tada počinje urušavanje nekada republičke, a sada beogradske ustanove Apoteke Beograd. Osnivačka prava prelaze sa Republike na Grad Beograd 2007. godine, otkada Grad produžava osnivačka prava i mora da vodi računa o njima”, rekao je Nikodijević.  

Podsetio je da su problemi narasli i kada je apoteka izgubila monopol koji je nekad imala na tržištu, da se lekovi na recept izdaju samo u Apotekama Beograd. Takođe, ukazao je da su apoteka u udaljenim seoskim sredinama bile nerentabilne za ustanovu koja mora da bude samoodrživa na tržištu.

Prema njegovim rečima, Grad nije adresa za zahtev zaposlenih da se plate ugovore sa Republičkim fondom jer Skupština Grada Beograda o tome ne može da odlučuje. Ipak, on je naglasio da to i jeste najveći problem i da je njihov zadatak hitno rešavanje ovog pitanja.