Arsić: Sukob na Bliskom istoku može da uspori privredni rast i ubrza inflaciju

Privreda Srbije je na početku ove godine izložena snažnim poremećajima na tržištu energenata u svetu usled rata na Bliskom istoku a rast cena energenata će imati višestruke negativne posledice, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Arsić je na promociji najnovijeg izdanja Kvartalnog monitora rekao da kretanja u domaćoj ekonomiji u velikoj meri zavise od spoljnih faktora, a pre svega od dužine trajanja sukoba na Bliskom istoku i stanja infrastrukture za izvoz nafte i gasa, koja je već pretrpela oštećenja tokom napada.

Koliki će gubici u prihodima za državni budžet biti zavisi pre svega od toga koliko sukob bude trajao. Zasada je direktna posledica visokih cena nafte i mera države kao odgovor na njih smanjivanje prihoda po osnovu akciza na gorivo.

On je kazao da je država objavila da će akcize smanjiti za 60 odsto, iako one još nisu toliko smanjene jer je zakonski moguće umanjenje od 20 odsto i ostaje da se vidi na koji način će država to sprovesti.

Ako bi smanjenje akcize od 60 odsto važilo cele godine, to bi značilo da fiskalni gubici mogu dostići i milijardu evra. U tom slučaju bi morali da se smanje neki rashodi kako bi se kontrolisao budžetski deficit, kazao je Arsić.

Upozorava ipak na pravilo da što duže cene na globalu budu povišene, više će se preliti na donaće cene.

„Smanjivanje akciza od 60 odsto može da amortizuje relativno veliki cenovni udar a zavisi koliko će se intervenisati iz robnih rezervi. Treći način da se ublaže poskupljenja je da se administrativnom kontrolom prosto ne povećavaju cene iako su ispunjeni uslovi za to i da se na neki način prenese deo tereta na proizvođače i distributere nafte“, rekao je Arsić.

To, međutim, može da traje relativno kratko, najviše nekoliko meseci.

Procenjuje i da će privredni rast u ovoj godini verovatno biti niži od planiranog, ali dopušta mogućnost da poljoprivredna sezona donekle popravi situaciju rastom od 0,3 odsto BDP-a ukoliko bude prosečna do 0,5 odsto BDP-a ako bude bolja od toga.

Arsić smatra da će ukoliko rat na Bliskom istoku potraje a globalne cene energenata ostanu visoke, rebalans biti neophodan ali ne vidi da bi došao na red u prvoj polovini godine već kasnije jer se manjak prihoda može finansirati iz budžetskih rezervi i dodatnim zaduživanjem.

Država, kako naglašava, za sada sigurno može da servisira svoje obaveze prema inostranstvu.

On objašnjava da se vraćanje spoljnih dugova u najvećem delu ostvaruje refinansiranjem i da Srbija trenutno ima nesmetan pristup međunarodnom finansijskom tržištu zahvaljujući svom kreditnom rejtingu, a da je cena zaduživanja i dalje niža od cene zajmova koji se tim zaduživanjem refinansiraju.

Iako nivo duga ocenjuje kao održiv, on napominje da se uslovi na tržištu menjaju i da će kamatne stope po kojima ćemo se zaduživati biti veće nego što su bile prošle godine, ali dodaje da država i u takvim okolnostima može planirati zaduživanje za otplatu starih kredita i pokrivanje fiskalnog deficita.

Arsić je kazao da dodatne rizike za privredni rast predstavljaju i drugi činioci, kao što su početak primene ugljeničnih poreza na uvoz EU iz Srbije, koji već ima negativne implikacije na poslovanje Elektroprivrede Srbije, neizvesnost u vezi rešavanja vlasničke strukture NIS-a, moguća dodatna trgovinsk ograničenja kroz kvote na izvoz čelika u EU, kao i neizvestan napredak Srbije u procesu evropskih integracija.

Osim toga, kako je naveo, malo je verovatno da će sektori koji su prethodnih godina bili nosioci rasta privrede to biti i u ovoj godini.

Početkom godine zatvoreno je nekoliko stotina radnih mesta u IT sektoru, što će se nastaviti tokom godine, s obzirom na to da u ovoj oblasti u Srbiji dominiraju rutisnki poslovi koje će delimično preuzeti veštačka inteligencija, navodi Arsić.

Rast građevinarstva će gurati državne investicije u infrastrukturu i objekte vezane za EXPO, ali je verovatno usporavanje stanogradnje I gradnje privrednih kapaciteta dok će rast proizvodnje u rudarstvu usporiti. Na sve to bi trebalo dodati I rizik od novog produbljivanja domaće društveno-političke krize, koja još nije razrešena.

Inflatorni pritisci su potisnuti ali ne i otklonjeni. Dok je inflacija u segmentu hrane adminitrativnim ograničenjem marži privremeno obuzdana, bazna inflacija ponovo ispoljava tendenciju ubrzanja rastom na 4,2 odsto u februaru. Dodatni inflacioni pritisci dolaze od povećanja cene gasa i nafte zbog rata na Bliskom istoku.

Kretanja na tržištu rada u prošloj godini sugerišu da je verovatno završen period solidnog rasta zaposlenosti i izraženog smanjenja stope nezaposlenosti koji je obeležio prethodne godine jer brži rast zarada od rasta produktivnosti sve više deluje kao ograničavajući faktor za novo zapošljavanje.