Atanacković: Izgradnja naftovoda između Srbije i Mađarske mogla bi da smanji cenu nafte i onemogući ucenjivačku politiku

Radovi na izgradnji naftovoda između Srbije i Mađarske mogli bi da počnu već do kraja ove godine.

Kako je nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom izjavila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, dužina deonice naftovoda kroz Srbiju iznosi 113 kilometara, usvojen je prostorni plan i u toku je izrada projektne dokumentacije i usaglašavanje tehničkih parametara na kojem rade Transnafta i mađarski MOL.

„Sledi izdavanje lokacijskih uslova, sa ciljem da započnemo građevinske radove do kraja godine, bar na jednoj deonici. Završetak dela naftovoda kroz Srbiju je planiran za 2027, u Mađarskoj za 2028, a učinićemo sve da se ti rokovi još skrate. Time ćemo obezbediti alternativni, dodatni pravac snabdevanja sirovom naftom koji nam je u neizvesnim vremenima više nego neophodan“, kazala je ministarka.

Trasa naftovoda, kako je naglasila, ići će od Novog Sada do Alđe na granici sa Mađarskom, pa kroz tu zemlju sve do spajanja sa naftovodom Družba, kako bi se stvorio, novi, alternativni pravac snabdevanja.

Ona je istakla da količine gasa isporučene Turskim tokom rastu iz godine u godinu, u 2023. su iznosile 5,5 milijardi metara kubnih, u 2024. su povećane na 7,5 milijardi kubnih metara, a ove godine su projektovane na osam do 8,5 milijardi metara kubnih, navodi se u saopštenju resornog ministarstva. Đedović Handanović je dodala i da je Srbija iskoristila veći deo svojih zaliha gasa u Mađarskoj, od kojih je trenutno preostalo 2,7 miliona kubnih metara.

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto ukazao je da bez sveobuhvatne energetske saradnje, dve zemlje ne bi mogle da obezbede energetsku bezbednost.

„Naftovod će se graditi u suprotnom smeru u odnosu na pravac snabdevanja gasom. Novi naftovod ojačaće energetsku bezbednost naših zemalja a to je važno jer se pokazalo da nije svaka tranzitna zemlja spremna da pokaže solidarnost u teškim situacijama. U Mađarskoj smo već završili Studiju izvodljivosti i u proteklim nedeljama ostvarili smo značajne iskorake“, rekao je mađarski ministar.

Istakao je da Mađarska preko Srbije može da pokrije ukupne godišnje potrebe za gasom i da će isto tako, nakon izgradnje novog naftovoda, i Srbija moći da pokrije godišnje potrebe za sirovom naftom.

Naftovod će omogućiti snabdevanje sa dve strane

U razgovoru za Biznis.rs Nebojša Atanacković, nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD, kompanije koja je uvozila sirovu naftu i prerađivala je u NIS-u, ocenjuje da ova investicija ima logiku, „za razliku od mnogih koje često nemaju, jer će praktično omogućiti snabdevanje sa dve strane i onemogućiti ucene jedne strane.

“MOL, koji ima jedan krak koji se odvaja od jadranskog naftovoda, to odvajanje, odnosno dopremanje nafte Janafom, plaća više nego što su navikli da plaćaju kada to dolazi naftovodom Družba. I uopšte, oni smatraju da Janaf ima malo više cene. Mi to ne možemo da biramo. Izgradnja ovog naftovoda bila bi prednost jer u bilo kakvom problemu da se nađe jedan od tih naftovoda, ostaje uvek alternativa na drugoj strani”, ukazuje naš sagovornik.

Atanacković kaže da je vrednost investicije 157 miliona evra i da ona može da se vrati, pre svega kroz nižu cenu dopremanja nafte.

“Moguće da će se naftovod i relativno brzo isplatiti, ukoliko bi, recimo, sirova nafta koja bi dolazila Družbom bila značno jeftinija, ne raćunajući troškove tog transporta. U nekom periodu, za koji se nadam da će doći, kada će moći direktno da se snabdeva iz Rusije sirovom naftom, onda će se to sigurno isplatiti. Dakle, može se proceniti da je to jedan dobar potez”, ističe naš sagovornik.

Sudbina NIS-a u rukama velikih sila

Komentarišući ponovno odlaganje pune primene sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), Atanacković kaže da su one na neki način i ublažene.

“Činjenica je da mi tu ništa ne možemo da uradimo i da je to u potpunosti u rukama velikih sila – Amerike i Rusije. Od njihovog dogovora će zavisiti da li će sankcije biti ukinute, one su sada samo suspendovane, a videćemo da li će u potpunosti zaživeti”, kaže Atanacković.

Prema njegovom mišljenju, Amerika najveći interes ima u naftnoj, odnosno gasnoj privredi, i bez obzira na pretnje Donalda Trampa on veruje da će dozvoliti normalan rad Rusima.

“Sa druge strane, to im se baš neće sviđati zato što onda prepuštaju Balkan, i u širem smislu Evropu, ruskom uticaju, protiv kojeg su se stalno borili uništavajući Severni tok i slično. Praktično, oni su Družbu dozvolili samo iz razloga što Mađarska i Slovačka nemaju drugih mogućnosti, nemaju izlaz na more i čak mislim da kapacitet Janafa ne bi bio dovoljan da snabdeva i rafineriju u Budimpešti i NIS”, objašnjava Atanacković.

Kada je reč o NIS-u, naš sagovornik smatra da će ostati status kvo, a da će on biti deo ukupnog dogovora između SAD i Rusije.