Ažuriran spisak za privatizaciju u 2025. godini – samo pet firmi ostalo na listi

Od ukupno 46 preduzeća u postupku privatizacije, Ministarstvo privrede je samo za četiri navelo da je moguća objava javnog poziva u 2025. godini, dok za jedno – AD Bačka iz Sivca – nema napomene o tome da li se može očekivati objava poziva za privatizaciju.

To znači da bi nove vlasnike tokom ove godine mogle da potraže kompanije Progres i Jugoinspekt iz Beograda, Toza Marković iz Kikinde i JAT-Apartmani Kopaonik iz Raške, dok je još u toku procedura prikupljanja pisama o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije saobraćajnog preduzeća Lastra iz Lazarevca, kao i prodaja državnog kapitala u beogradskom PIM-u, Prehrani iz Sombora i RTV Kragujevac.

Prema dostupnim podacima Ministarstva privrede, poslednja privatizacija u 2024. godini bila je prodaja državnog kapitala u kompaniji Jugoslovensko rečno brodarstvo (JRB), koja je zvanično zavedena na datum 30. decembar.

Interesantno je da je ove godine broj kompanija u kojima iz različitih razloga ne može da se pokrene postupak privatizacije gotovo deset puta veći nego onih koje će možda dobiti nove vlasnike.

O nekima – kao što je Progres AD – Biznis.rs je detaljno pisao još prošlog leta, kada smo saznali da je Vlada Srbije na sednici 27. juna 2024. godine usvojila odluku o postupku privatizacije čuvenog akcionarskog društva. U dokumentu u koji je naš portal imao uvid stoji da je Vlada saglasna da se proda 100 odsto javnog kapitala u Progresu.

Najveći akcionar Progresa je Akcionarski fond sa 31,7 odsto kapitala, a prate ga PIO fond RS sa 8,8 odsto i Grad Beograd sa 6,96 procenata akcija. Republika Srbija poseduje 4,08 odsto kapitala, a 39 odsto akcija je u rukama fizičkih lica.

Kada je reč o Jugoinspektu, u septembru 2023. godine objavljen je javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti potencijalnih kupaca, ali na tome se stalo. U međuvremenu je u junu 2024. održana Skupština akcionara, na čijem dnevnom redu je bila i Odluka o utvrđenoj vrednosti akcija prema kojoj je kontrolni akcionar u obavezi da otkupi akcije malih akcionara.

Promene u vlasničkoj strukturi, međutim, nije bilo – najveći akcionar Jugoinspekta i dalje je država sa 97,66 odsto kapitala.

Poznato preduzeće za proizvodnju crepa i cigle Toza Marković iz Kikinde takođe treba da računa na mogućnost da bude objavljen javni poziv za privatizaciju u 2025. godini, a iza sebe, kao i Jugoinspekt, već ima poziv investitorima da pošalju pismo o zainteresovanosti iz septembra 2023. koji – kako se čini – nije dao rezultata, pošto nema zvaničnih informacija da li se neko javio ili ne.

Javni poziv za privatizaciju mogao bi da bude upućen i za prodaju kompanije JAT – Apartmani Kopaonik, koja je u vlasništvu Republike Srbije. Ovo preduzeće „preživelo“ je privatizaciju imovine nekadašnjeg nacionalnog avio-prevoznika, a na svom portalu podseća da je hotel sa 134 apartmana otvoren davne 1985. godine i da je jedan od prvih ugostiteljskih objekata na Kopaoniku.

Kakav je plan za akcionarsko društvo Bačka iz Sivca nije najjasnije, s obzirom na to da je za sve kompanije iz portfolija Ministarstva osim za ovo naznačeno makar da li je moguće raspisivanje javnog poziva ili ne u 2025. godini.

Podsetimo da je poljoprivredno preduzeće AD Bačka posle propale privatizacije bilo u restrukturiranju od 2011. godine, da bi početkom 2015, a na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju kompanije Al Rawafed International Investments i Republike Srbije, bila okončana kupoprodaja dela imovine AD Bačke. Tada je površina zemljišta u vlasništvu kompanije iz Sivca umanjena sa 3.666,93 hektara na 1.444,31 hektar poljoprivrednih i građevinskih parcela.

Spisak onih koji ne treba da računaju na privatizaciju u ovoj godini daleko je duži. Biznis.rs već je pisao o Saobraćajnom preduzeću Lasta, gde su u toku aktivnosti na Unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR).

Iz istog razloga – aktivnosti u vezi sa UPPR – nije moguće ni objavljivanje javnog poziva za privatizaciju preduzeća YUMCO i Simpo, Politiku AD, Energetiku iz Kragujevca i Trayal Korporaciju, kao i Tigar iz Pirota i FAM Hemofluid iz Kruševca.

Privatizacije, čini se, neće biti ni za domaće specijalne bolnice i banje, oko kojih su u toku sudski postupci o utvrđivanju vlasništva, kao i za niz preduzeća čije je sedište na teritoriji Kosova i Metohije.

Interesantna je, međutim, pozicija Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica. Biznis.rs je pisao o tome da je Vlada Srbije Međunarodnom monetarnom fondu obećala da će osigurati dovoljno sredstava u budžetu kako bi se transparentno podržala JP PEU Resavica kroz subvencije i sprečila dalja akumulacija dugovanja prema EPS-u, ali – nije isključila mogućnost privatizacije.

„Procenićemo mogućnost privatizacije JP PEU Resavica, a ako to bude neizvodljivo uklonićemo ga iz upravljanja prema Zakonu o privatizaciji i prebaciti pod upravljanje prema novom Zakonu o privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije„, stoji u Pismu o namerama Vlade Srbije koje je deo dokumentacije MMF-a o zaključenju prethodnog aranžmana i odobravanju novog trogodišnjeg PCI sporazuma.

Na spisku Ministarstva privrede stoji da za JP PEU Resavica nije moguća objava javnog poziva.

„Dalje aktivnosti zavise od odluka Vlade Srbije, koja ima 67,14 odsto učešća u vlasništvu“, stoji u napomeni Ministarstva privrede za Resavicu.