Batinići razvijaju organsko pčelarstvo, a inovacijama postavljaju standarde

Tržište organskog meda u našoj zemlji je u povoju i tek bi trebalo da se razvije. Ovakav med namenjen je užem krugu ljudi i izvozu, jer je skuplji u odnosu na konvencionalni. Njegova cena kreće se oko 20 evra za kilogram.

U selu Lazarevo kod Zrenjanina porodica Batinić bavi se i konvencionalnim i organskim pčelarstvom. Prvom je namenjeno oko 200 košnica, a drugom oko 50. Konverzija je počela 2019. godine, da bi već sledeće bio vrcan prvi organski med.

“Za med posedujemo i evropski sertifikat (EOS), pa je izvoz u planu. Trenutno su uzorci na degustiranju, pa ukoliko klijenti budu zainteresovani, nadamo se izvozu u Aziju”, kaže Darko Batinić.

Kada je reč o ispaši, organske pčele odvoze u Belu Crkvu na imanje Ecoagri Serbia, koje ima 2.800 hektara u organskoj proizvodnji pod uljanom repicom i suncokretom. Idu i na lipovu pašu u pojasu Tise.

Konvencionalna proizvodnja meda je sa komercijalnih terena uljane repice i suncokreta, dok se na bagrem odlazi obično južno od Dunava. Ima ih i na Fruškoj gori, a zimovnik je u Carskoj bari.

Danak neznanju će se tek osetiti

U zavisnosti od sezone, Batinići godišnje imaju od pet do sedam tona meda. Ova godina preti da bude loša, jer temperature nisu odgovarajuće.

“Bagrem ponovo, već drugu godinu zaredom, nismo uopšte ni preselili. To je jedna od najprofitabilnijih paša, koja je i ove godine podbacila”, navodi Darko Batinić.

Govoreći o postojećem problemu gubitka pčela, sagovornik ističe da je problem u tome što pčelari rade godinama, pa i decenijama, na isti način. Ističe da je to pogrešan pristup, jer se klima promenila. Napominje da je tehnike pčelarenja potrebno menjati i prilagođavati.

“Jedan od glavnih problema prošle godine bilo je to što su se preklopile i loša sezona, pretoplo leto, manjak paše i suzbijanje varoe. Ono se mora prilagoditi vremenskim uslovima i novonastalnom trendu, da su zime sve slabije, da matica zaleže sve duže, čak i do decembra. To se jako lepo vidi na organskom pčelinjaku, gde mi stresamo sve pčele na tretman za varou, gde u decembru imate prisutno leglo, u kome ima varoe, koja kasnije vrši reinvaziju na košnicu”.

Sa njim se složio i brat Dejan, koji je istakao da je na naplatu došlo neznanje.

“To je takođe danak korone, jer je u tom periodu bilo manje pčelarskih predavanja, a znamo da je majka znanja ponavljanje. Sada vidimo da se to kroz određeni period odrazilo, uz lošu sezonu i loše suzbijanje varoe, dobili smo za rezultat masovne pomore pčela. Biće i manje trešanja, lošiji prinosi uljane repice, verovatno i suncokreta”, dodaje Darko.

Obojica smatraju da ne treba toliko pažnje posvećivati falsifikatima meda, jer na taj način kupci počinju da sumnjaju i u proizvođače koji rade pošteno. Dodaju da su analize te koje bi trebalo da pokažu koji je med dobar, a koji ne. Veruju da bi više trebalo promovisati med kao deo ishrane, a ne posmatrati ga samo kao lek.

Inovacije uz brigu o životnoj sredini

Porodica Batinić često aplicira kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, sa kojim imaju odličnu saradnju, a Darko je bio korisnik i granta Inovacionog fonda Srbije.

“Dobio sam grant za razvoj inovativnog uređaja za suzbijanje varoe, koji suzbija ovog parazita samo pomoću toplote. Taj uređaj smo mi i ranije koristili na našem pčelinjaku, a dobijeni novac iskoristio sam za razvoj uređaja za komercijalnu upotrebu”, navodi Darko.

Grant koji su dobili od NLB Komercijalne banke iskoristili su za upotrebu solarne energije u pčelarstvu . Naime, vrcanje meda odvija se upravo zahvaljujući energiji sunca, koja napaja vrcaljku.

Kaže da su ovakvi konkursi odlični za razvoj – kada ste dostigli određeni nivo, ali želite da napravite korak ka nečem višem.

„Primer je to što smo podmirili dobar deo potreba vrcanja meda strujom iz solarnih panela, ali sada smo se proširili na električne automobile i potrebni su nam dodatni kapaciteti u struji, pa ću se potruditi da nabavim još solarnih panela“, navodi naš sagovornik.

Naime, braća Batinić su prvi u Srbiji uvezli kineski električni automobil BYD – iz Nemačke, za koji poseduju sopstveni punjač.

Briga ove porodice o životnoj sredini tu ne staje. Greju se na biomasu i piljevinu, a Darko je dom oplemenio biljkama koje je donosio iz svih krajeva sveta u koje je putovao, pa imaju pravu botaničku baštu.

U planu novi proizvodi, među njima i labelo za uvećanje usana

Kada je reč o narednom periodu, kaže da će razvoj ići u pravcu osnaživanja organske proizvodnje, a više će se posvetiti i samoj prodaji i promociji. Pokušaće da budu bliži kupcima, te da ne plasiraju proizvode preko preprodavaca.

“Od novih proizvoda u planu su kreme na bazi meda i voska, kao i razvoj krema na bazi pčelinjeg otrova protiv bora i labela za uvećanje usana. Planiramo da pravimo i sveće od čistog pčelinjeg voska, pošto su njihov miris i način kako gore posebni”, otkriva Batinić.

Proizvodi porodice Batinić nalaze se u prodavnicama Biomarketa u Beogradu. Takođe, za Kuću tamjana, čiji se lokali nalaze u prestonici i Novom Sadu, proizvode svoj asortiman uz dodatak tamjana.