Benzinci i dizelaši ne posustaju, prodaja odoleva naletu e-vozila

Nedavna Galupova anketa pokazala je da Amerikanci koji voze klasična vozila (na benzin i dizel) sve manje razmišljaju o kupovini električnog vozila (EV), te je zabeležen je pad interesovanja za njih, sa 43 na 35 odsto. Takođe, procenat odraslih Amerikanaca koji ne nameravaju da kupe EV porastao je sa 41 na 48 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Izgleda da su, koliko god se insistira na prelazak na vozila na baterije, klasični automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem još uvek u prvom planu, odnosno ne beleže značajan pad u prodaji na globalnom nivou, niti na evropskom kontinentu.

Kada je Evropa u pitanju, Evropsko udruženje automobilske industrije (ACEA) u junu 2024. saopštilo da je prodaja automobila na benzin ostala relativno stabilna, te je broj novih resitracija pao za samo 0,7 odsto. Pad na ključnim tržištima, kao što su Francuska (-20,2 odsto) i Španija (-7,5 procenata) uravnotežen je rastom u Nemačkoj (+12,1 odsto) i Italiji (+6,9 procenata).

Kao rezultat toga, benzinski automobili sada predstavljaju 34,4 odsto od ukupnih novih registracija, u odnosu na 36,2 procenata u junu prošle godine.

Tržište dizel automobila je doživelo sličnu situaciju, sa blagim padom od 0,9 odsto, što je rezultiralo udelom od 12,7 procenata na tržištu prošlog juna. Dok je Nemačka zabeležila rast od 12,4 odsto, pad je primećen na drugim velikim tržištima, kao što su Italija (-18,3 procenata), Francuska (-8,3 odsto) i Španija (-2,1 odsto).

Električna vozila zauzimaju 13-14 odsto novoregistrovanih vozila u Evropskoj uniji, dok ostatak udela imaju hibridna i vozila na gas.

Cene i infrastrukura brinu potencijalne kupce EV

Otpor ka kupovini novih EV nije bez razloga, a najveći je onaj finansijski. Naime, kupci sa prosečnim zaradama mogu samo da maštaju o vozilima nove generacije, dok oni sa dubljim džepom mogu da kalkulišu da li će dati poverenje vozilu na baterije ili proverenim automobilima na fosilna goriva. Ima i olakšica, u smislu što mnoge države subvencijama stimulišu kupovinu EV, a među njima je i Srbija.

Takođe, problem sa kojim se vozači još uvek suočavaju je infrastruktura, odnosno nedovoljan broj punjača za EV, dok je benzinskih pumpi odavno dovoljno.

Još jedan od razloga je i domet vožnje, benzinci i dizelaši još uvek mogu da peđu veću kilometražu sa punim rezervoarom nego bilo koje električno vozilo sa jednim punjenjem baterije.

Ipak, proizvođači EV i pružaoci usluga punjenja baterija ubrzano rade na što većem broju stanica za punjenje, ali i većoj izdržljivosti baterije, odnosno prelaska duže kilometraže vozila u jednom „dahu“.  

Vozači u Srbiji privrženi klasičnim vozilima

Prema podacima koje je objavila Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, domaći vozači su i dalje naklonjeni benzincima i dizelašima, jer je udeo prodatih EV minimalan.

Najprodavanija nova putnička vozila u Srbiji u prvih šest meseci 2024.

Kada je reč o vrsti goriva za koje su se kupci najčešće odlučivali, kod putničkih vozila ubedljivo prvi izbor su benzinski motori sa procentom od 48,33 odsto. Hibridni pogon kombinacija benzin-struja je na drugoj poziciji sa 21,50 odsto (zanimljivo je da raste i broj prodatih vozila sa hibridnim pogonom dizel-struja pa je i njihov udeo dostigao 7,68 odsto tržišta).

Dizelaši su na trećem mestu sa 19,53 odsto. Putnička vozila sa „fabričkim plinom“, ugrađenim pogonom na TNG i benzinskim motorom zauzela su 2,10 odsto tržišta.

Samo na električni pogon prodato je 116 putničkih vozila. Prodato je i 102 laka komercijalna vozila sa pogonom na električnu energiju.

Kada je reč o pogonu lakih komercijalnih vozila, kupci u Srbiji i dalje najviše kupuju vozila sa pogonom na dizel – 57,59 odsto, ali i tu se primećuje pad u odnosu na prošlu godinu od 2,03 odsto. Pogon na benzin kod LKV je u konstantnom rastu, udeo na tržištu je 19,82 odsto, a godišnji rast čak 92,48 odsto, što pokazuje trend promene shvatanja kupaca.

Do 2035. godine trebalo bi da prestane proizvodnja vozila na fosilna goriva, ovu odluku je donela Evropska unija prošle godine. U praksi, to bi značilo, da se više neće proizvoditi vozila na benzin i dizel, već samo na baterije. U skladu sa tim, velike auto-kompanije rade na prilagođavanju proizvodnje za EV, mada mnogi ne veruju da će ovaj cilj biti ispunjen, već da će rokovi biti produženi.

Da neće skoro odzvoniti vozilima na benzin i dizel veruje Žan-Dominik Senar (Jean-Dominique Senard), predsednik upravnog odbora grupe Renault, koji je prošle godine izjavio da će motori kakve poznajemo živeti još najmanje 70 godina, te da sve zavisi od (ne)sposobnosti ekološke tranzicije i rokovima koji su dati proizvođačima automobila da pređu na produkciju e-vozila.