Beogradski startap unikatnim ortopedskim pomagalom stigao do svetskog tržišta

Beogradski startap „Pirate art“ nastao je iz susreta strukovnog inženjera elektrotehnike Nikole Matića i bivšeg člana parakajaške reprezentacije Srbije Arsena Arsenovića, koji je doživeo nesreću sa 19 godina. Za njegove lične potrebe ova dvojica kolega i prijatelja konstruisali su i napravili estetsku oblogu za protezu, iz čega je nastala ozbiljna biznis priča koja je nailazila na veliku podršku kroz više različitih grantova, inkubatora i takmičenja, a njihova ideja naišla je i na veliko odobravanje i interesovanje šire javnosti.

„Nas dvojica smo gajili slična interesovanja, a jedno od glavnih bila je 3D štampa koja je pre pet godina postajala sve aktuelnija tema. Pošto je Arsen osoba sa invaliditetom i korisnik proteze, došao je na ideju da konstruiše sebi estetsku oblogu za svoju protezu, poput onih koje je viđao kod paraolimpijaca u inostranstvu. Shvativši koliko je proizvod koji smo dobili zanimljiv i inovativan, sa još nekoliko prijatelja se prijavljujemo za Takmičenje za najbolju startap ideju 2017. godine i osvajamo prvo mesto, što nas dovodi u Naučno-tehnološki park (NTP) Beograd u kojem i dalje radimo i razvijamo naše proizvode“, priseća se za Biznis.rs suosnivač startapa Pirate art, Nikola Matić.

Godinu dana kasnije Arsen i on osnovali su firmu Pirate art sa idejom da nastave sa radom na razvoju estetskih obloga za proteze.

„Sa tehnološke strane, razvoj smo počeli sa 3D štampanim kaverima, ali smo posle nekog vremena uvideli da 3D štampa ima svojih nedostataka i tražili smo rešenja koja bi nas izdvojila od konkurencije u pogledu lakoće montiranja, praktičnosti korišćenja i dugotrajnosti. Sledeća faza razvoja bila je okrenuta CNC obradi i termoformiranju. Plastične ploče se opsecaju i graviraju na CNC-u, a zatim se savijaju oko kalupa koji je napravljen po karakteristikama proteze i željenim dimenzijama budućeg proizvoda. Ovim rešenjem smo mnogo dobili na lakoći i dugotrajnosti proizvoda, ali smo želeli da nastavimo dalje sa unapređenjem“, objašnjava naš sagovornik.

Početkom 2020. godine projektu se pridružuje industrijski dizajner Danko Radulović, koji donosi novi talas u sagledavanju cele problematike njihovog proizvoda i tu se rađaju nove ideje.

„Estetska obloga se razdvaja na ‘kaver’ (dugotrajni komad plastike koji ima anatomski oblik lista noge i koji se kači direktno na protezu), i ‘skin’ (aksesoar koji izrađuju modni dizajneri i koji se kao komad odeće oblači preko kavera). Sledeća osoba koju smo priključili projektu je stilistkinja Olja Marković, koja nam je bila glavna sprega između našeg startapa i modne industrije i pomogla nam u pronalaženju adekvatnih rešenja za načine šivenja i materijala koji se mogu koristiti. Kada smo tehnički uspeli da rešimo ‘skin’, prešli smo na istraživanje različitih metoda za apliciranje grafika na tekstil. Sva znanja su sakupljena i predata dizajnerima kao inputi koje mogu koristiti pri radu“, istakao je Matić.

Timu su se potom priključile Nevena Ivanović NEO i Tatjana Ostojić, i zajedno sa Dankom i Oljom, Arsen i Nikola su stvorili prve prve kolekcije koje su krajem leta predstavljene tržištu.

„Ideja je da u budućnosti sarađujemo sa različitim modnim dizajnerima u stvaranju kolekcija i tako postanemo prvi proizvođači estetskih obloga koji su povezani sa modnom industrijom. Pored brzog i lakog montiranja ‘kavera’ i ‘skinova’, korisnici kupovinom našeg proizvoda dobijaju još mnogo benefita. Sa ekonomske strane, korisnik proteze ako želi da ima dva izgleda estetskih obloga mora da kupi dva ‘kavera’, a sa našim sistemom za istu sumu novca kupuje jedan ‘kaver’ i šest do sedam ‘skinova’ u zavisnosti od toga za koji se dizajn odluči, plus ceo sistem može da se spakuje u jedan prosečan kofer i ponese sa sobom na put, dok sa proizvodima konkurencije to nije baš moguće“, priča Nikola.

Prema njegovim rečima, kada korisnik jednom kupi njihov ‘kaver’, on kupuje „ulaznicu u svet brenda Pirate art“ i ‘skinovi’ posle toga postaju deo njegovog stila, kao i svi drugi komadi odeće u ormanu.

„Možete zamisliti da naši korisnici mogu preko dana da nose jedan ‘skin’ dok im je drugi u torbi, i u zavisnosti od prilike mogu da promene ‘skin’ lakše i brže nego što bi na primer promenili obuću koju nose. Pored estetskih obloga, koje su naš primarni proizvod, Pirate art se bavi i razvojem drugih vrsta hardvera – specijalizovani smo za 3D skeniranje, 3D štampu i odlično se služimo CAD-CAM tehnologijama (kompjuterski podržana proizvodnja). Uglavnom radimo sa domaćim firmama, ali težimo povezivanju sa inostranstvom“, naglasio je suosnivač startapa Pirate Art.

Na lokalnom tržištu, kako kaže, ne postoje firme koje razvijaju proizvode slične njihovim, dok su svetski lideri u ovoj oblasti Alleles, UNYQ, Art for leg, a izdvaja ih već pomenuti koncept ‘kavera’ i ‘skina’, koji daje novu dimenziju tretiranja celog izazova.

„Što se ulaganja tiče, najveći deo sredstava za razvoj smo prikupili preko različitih grantova, inkubatora i takmičenja. Kredite još nismo uzimali, a što se tiče našeg novca, gledali smo da ga ulažemo samo u hitnim situacijama. U poslednjih nekoliko godina imali smo veliku podršku lokalnih konkursa – Social impact award nam je pomogao u kupovini prvog štampača, „ENECA – pokreni se za posao“ nam je obezbedila drugi štampač, i onda su se nizale – „Najbolja tehnološka inovacija“ 2019. godine (polufinalisti), „Generator fluo konkurs“, Konkurs grada Beograda za pomoć startapovima i kao kruna priče Mini grant Fonda za inovacionu delatnost koji nam je obezbedio najveći deo sredstava utrošenih za razvoj poslednje verzije proizvoda i kupovinu potrebne opreme za proizvodnju“, napomenuo je naš sagovornik.

Kao najveći problem njihovog biznisa Matić ističe to što je njihova ciljna grupa veoma mala i svuda rasprostranjena, tako da se do nje teško dolazi.

„Naš startap je orijentisan na globalnu prodaju, potencijalne korisnike tražimo u svim ćoškovima sveta gde ima ljudi koji ne vole izgled svoje proteze, ali svaki startap kreće prvo iz svog okruženja, tako da smo u proteklih nekoliko godina razvoja prethodne verzije proizvoda plasirali isključivo na područiju Balkana. Stvarajući bazu korisnika, stvorili smo i bazu utisaka i povratnih informacija, jer razvoj najbolje funkcioniše kada proizilazi iz iskustava korisnika. U proteklih nekoliko godina plasirali smo više od 40 proizvoda na lokalno tržište i veoma smo zadovoljni reakcijama koje dobijamo“, zaključio je Nikola Matić.

Tekst je objavljen u drugom broju štampanog izdanja Biznis.rs