Broj radnika na internetu se povećava, ali u regionu trenutno nema velikih promena

Tržište frilensera u stagnaciji

AnalizaBolji posaoMesečnikMoja firmaPreduzetnikSrbija

11.12.2021 16:23 Autor: Ljiljana Begović 0

Tržište frilensera u stagnaciji Tržište frilensera u stagnaciji
Iako se globalno broj radnika na internetu povećava, najnovije merenje ukazuje da je tržište gig radnika u regionu, nakon snažne ekspanzije prethodnih godina, u... Tržište frilensera u stagnaciji

Iako se globalno broj radnika na internetu povećava, najnovije merenje ukazuje da je tržište gig radnika u regionu, nakon snažne ekspanzije prethodnih godina, u svojevrsnoj stagnaciji, jer se populacija registrovanih frilensera smanjila za 2,15 procenata, pokazuje najnovije istraživanje Centra za istraživanje javnih politika.

„Posle negativnih trendova na početku pandemije, nastavljen je trend rasta udela žena na platformama i smanjenje jaza u zaradama između polova“, navodi autor istraživanja, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu i član tima Gigmetra Centra, Vladan Ivanović.

Vodeće globalne platforme u jugoistočnoj Evropi po broju registrovanih gig radnika su Upwork, Freelancer i Guru, na kojima je u najnovijem merenju Gigmetra registrovano 104.988 korisnika u posmatranih devet zemalja regiona: Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Upwork najpopularnija platforma za frilensere u regionu

U odnosu na prethodno merenje iz februara 2021. godine, najnoviji podaci pokazuju značajne promene u pogledu udela tri dominantne platforme. Naime, na Freelanceru se drastično smanjio broj aktivnih gig radnika (17,1 procenata) što je, verovatno, rezultat delovanja više faktora među kojima su promene u metodologiji same platforme u prikazivanju aktivnih gig radnika i potencijalno manja atraktivnost Freelancera u odnosu na druge platforme.

Nasuprot prethodnom merenju, gde je Guru ostvario značajniji rast u broju korisnika, on je u najnovijem merenju zabeležio neznatan rast (0,6 odsto), dok je dominantna platforma u ovom delu Evrope – Upwork dodatno učvrstila svoju poziciju.

„Rast broja aktivnih korisnika na Upworku bio je značajan i u apsolutnom i u relativnom smislu – skoro 3.000 novih korisnika, i rast od 7,1 odsto u odnosu na prethodno merenje. Ovakvi trendovi su doneli značajne promene u morfologiji tržišta. Upwork danas zauzima skoro 43 procenata tržišta, Freelancer je pao na 25 odsto, dok je Guru učvrstio poziciju drugog dominantnog igrača na tržištu, sa udelom od 32,3 odsto“, objašnjava Ivanović.

Timski rad
Foto: Pixabay.com

Naš sagovornik naglašava da bez obzira na to što je Upwork imao najveći rast broja aktivnih korisnika u prethodnih šest meseci, on i dalje nije dominantna platforma u svim zemljama u regionu. U sedam od devet posmatranih zemalja – Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji, Hrvatskoj i Bugarskoj Upwork ima vodeću poziciju, dok je u Rumuniji i Mađarskoj ostao na trećem, odnosno drugom mestu.

Međutim, i u Rumuniji i u Mađarskoj su njegovi tržišni udeli veoma značajni i povećani su za 3,3 odsto u slučaju Rumunije, odnosno 1,27 procenata u slučaju Mađarske. Ova platforma je stekla značajnu popularnost u Bosni i Hercegovini gde je zabeležen rast korisnika od gotovo 10 odsto, dok je u Crnoj Gori on bio nešto veći od sedam procenata. Ostale zemlje, uz male varijacije, zabeležile su skroman rast.

Rast broja frilensera zabeležile sve zemlje regiona osim Bugarske

Najsvežiji podaci o radu frilensera u regionu pokazuju da je najveći broj gig radnika na dominantnoj platformi lociran u dve zemlje – Rumuniji i Srbiji, gde je aktivno 44,8 odsto ukupnog broja radnika u regionu koji rade na Upworku.

Kada je reč o kretanju broja radnika, sve zemlje su, sa izuzetkom Bugarske, zabeležile rast u broju gig radnika – od 0,3 odsto u Mađarskoj i 0,6 procenata u Srbiji, do neverovatnih skoro 40 odsto u Bosni i Hercegovini. Vrlo veliki rast je zabeležila i Crna Gora sa 20,4 odsto. Izraženiji rast je imala i Hrvatska (12 procenata), Makedonija (8,4) i Albanija (6,6), ali i Rumunija – 5,6 odsto.

Mereno prema broju gig radnika na 100.000 stanovnika, na dominantnoj platformi najviše zaposlenih na gig tržištu ima Severna Makedonija.

„Sa 249 gig radnika na 100.000 stanovnika, odnosno 87 više od Srbije koja je drugoplasirana sa 162 radnika, Severna Makedonija je i dalje na dominantnoj poziciji u regionu. Značajno učešće imaju još i Albanija i Crna Gora, dok ostale zemlje imaju značajno manje vrednosti ovog pokazatelja“, ocenjuje Vladan Ivanović.

„Brojnost populacije u ranijem periodu, u kombinaciji sa različitom dinamikom rasta u prethodnih šest meseci, uticali su i na relativne udele koje su zabeležile pojedine zemlje u najnovijem merenju na regionalnom nivou. Konkretno, Srbija je doživela najveći pad u udelu radnika u regionu (1,64 odsto), dok je pad udela ostalih zemalja skroman – od 0,7 odsto u Bugarskoj, 0,4 u Mađarskoj, 0,3 u Rumuniji, dok je u Albaniji (0,05 odsto) stanje praktično nepromenjeno. Nasuprot tome, blagi rast su zabeležile Makedonija (0,1 procenat), Crna Gora (0,2 odsto), Hrvatska (0,3 procenta ), dok je ogroman rast broja gig radnika u Bosni, primetno povećao i njen udeo u regionalnoj gig populaciji – za 2,4 odsto.“

Najskuplju radnu snagu u regionu ima Hrvatska

Iako je tražena prosečna cena radnog sata nastavila sa daljim padom (0,02 centa po satu), taj pad je mali, što govori da je došlo do stabilizacije tržišta rada, makar kada je cena rada u pitanju. Najskuplju radnu snagu i dalje ima Hrvatska (24,04 dolara po satu), dok je najniža cena rada i dalje u Severnoj Makedoniji (16,05 dolara za sat).

Iako zemlje članice EU plus Albanija i Crna Gora imaju prosečnu cenu rada po satu koja je viša od 20 dolara, u svima njima je došlo do pada prosečne cene rada. Pad je bio najizraženiji u Hrvatskoj – 72 centa po satu, a najmanji u Crnoj Gori – svega 0,02 centa po satu. S druge strane, ostale tri zemlje, koje imaju i značajnije niže prosečne cene rada zabeležile su rast – od 0,81 centi u Bosni i Hercegovini, do skromnijeg rasta u Severnoj Makedoniji (0,26 centi) i Srbiji (0,19 centi).

Domaći gig radnici dominiraju u oblastima multimedije i kreativnih usluga

Albanija ima dve oblasti u kojima ima najveće vrednosti u odnosu na prosek regiona i u odnosu na sve ostale zemlje regiona – to su profesionalne usluge, što je nova oblast, i prodaja i marketing, što je bio slučaj i u prethodnom merenju. Po ovom obeležju je jedinstvena, jer nijedna druga zemlja nema dve oblasti u kojima ima izražene prednosti u odnosu na druge zemlje.

Ako se posmatraju sve profesije, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora i Hrvatska imaju najniži stepen specijalizacije, pošto u ovim zemljama ne postoje profesije koje imaju najviši udeo u odnosu na ostale zemlje regiona ili koje značajno odstupaju u odnosu na regionalni prosek.

Rumunija sa drugom najbrojnijom populacijom gig radnika se pojavila kao regionalni lider u domenu razvoja softvera – broj gig radnika u ovoj oblasti je vrlo blizu broju gig radnika u oblasti kreativnih usluga i multimedije, gde ih je najviše aktivno.

„U Severnoj Makedoniji postoji izražena komparativna prednost u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama. Srpski gig radnici i dalje dominiraju u oblasti multimedije i kreativnih usluga – najveći broj radnika je koncentrisan u ovoj oblasti“, objašnjava autor istraživanja, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu i član tima Gigmetra, Vladan Ivanović.

Neposredna posledica je konvergencija i smanjivanje jaza u zaradama koje ostvaruju gig radnici u zemljama regiona, iako su i dalje prisutne značajne razlike.

„Uočeni pozitivan uticaj pandemije identifikovan u prethodnom merenju, a koji se odnosi na konvergenciju (prosečnih) zarada između muškaraca i žena, je nastavljen. Prosečna cena rada po satu je kod žena u najnovijem merenju porasla za 2,4 p.p. pa se može zaključiti da je definitivno nestao negativan inicijalni uticaj koji je pandemija imala na konvergenciju dohodaka, a koji je zabeležen u maju i oktobru 2020. godine“, navodi naš sagovornik.

Najnovije merenje Gigmetra nam je donelo i nove mogućnosti posmatranja radnika koji su radili na projektima u trenutku merenja.

Prema rečima našeg sagovornika prosečna uposlenost gig radnika u regionu iznosila je 17,9 odsto – procenat gig radnika meren u odnosu na ukupnu populaciju koji je u trenutku merenja radio na konkretnim projektima. Najveći procenat angažovanja je bio u Srbiji (23,8 procenata), dok je najmanji broj radno aktivnih u trenutku merenja bilo u Albaniji (10,4 odsto).

Neizvesna budućnost srpskih radnika na internetu

Problem sa kojim se od prošle godine suočavaju frilenseri u Srbiji i dalje je aktuelan. Radna grupa koja bi trebalo da radi na nacrtu Zakona koji bi konačno definisao status frilensera, još uvek se ne sastaje redovno, što sve gig radnike drži u velikoj neizvesnosti s obzirom na to da bi od 1. januara sledeće godine, prema važećim Izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana, neoporezivi deo trebalo da bude duplo manji nego sada, samo 18.300 dinara, a normirani troškovi koji trenutno iznose 50 odsto potpuno se ukidaju.

(Napomena: U međuvremenu su trenutni uslovi oporezivanja frilensera produženi do kraja sledeće godine. Vlada Srbije prihvatila je predlog Udruženja radnika na internetu (URI) da se prema sadašnjoj računici porezi plaćaju i naredne godine.)

Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu (URI) kaže da njihova organizacija stalno podseća da je ostalo još malo vremena da se njihov status reši.

Coworking prostor
Foto: ICT Hub

Naša sagovornica naglašava da će se URI boriti da frilenseri u Srbiji nastave sa radom i da novi nameti budu „izdržljivi“ za većinu frilensera.

„U udruženju intenzivno razgovaramo sa članovima koji još uvek ne znaju kako da posluju, da li će im dolaziti naknadna poreska rešenja, kako da se prijave, da li se isplati da postanu preduzetnici. Takođe, potražnja za online poslovima je sve veća usled pandemije, dok su zarade sve manje“, navodi Petrović.

Iako je prilikom postignutog sporazuma između predstavnika frilens zajednice i Vlade Srbije dogovoreno da će se od 1. januara primenjivati novi Zakon na čijem nacrtu bi trebalo da radi formirana radna grupa, nakon prvog sastanka radne grupe nije bilo reči o Zakonu o fleksibilnim oblicima rada, već samo o rešenju statusa frilensera.

Ko-osnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika Branka Anđelković kaže da bi, prateći trendove kako u Evropi tako i globalno, tek sada bilo neodgovorno i kontraproduktivno razmatrati nestandardne forme rada van sistemskog Zakona o radu.

„Promena ovog zakona se već odavno očekuje. Radnici su već u slabijoj pregovaračkoj poziciji no ranije, ne treba im još i država koja će im dalje urušavati status u korist poslodavaca, bilo da su registrovani u zemlji, bilo van nje. Centar za istraživanje javnih politika se sve vreme zalaže za to da se razne fleksibilne forme rada razmatraju u kontekstu Zakona o radu, i na toj poziciji čvrsto stoji“, zaključuje Branka Anđelković.

Gigmetar je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je u decembru 2019. godine kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika da osvetli fenomen rada na onlajn platformama u Srbiji i Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi.

Tekst je objavljen u drugom broju štampanog izdanja Biznis.rs

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...