Beogradskoj berzi treba buđenje iz kome, konsultant nije mnogo od pomoći

Ministarstvo finansija objavilo je nedavno poziv za izbor konsultantske firme koja će obavljati usluge međunarodnog savetnika za srpsko tržište kapitala. Zadatak konsultanta biće da podrži internacionalizaciju, a ključna uloga – da identifikuje i poveže regionalne i međunarodne investitore sa ciljem promocije programa izdavanja korporativnih obveznica i drugih mogućnosti na tržištu kapitala Srbije.

Zamišljeno je da savetnik deluje kao veza između srpskog tržišta kapitala i globalne investicione zajednice, pružajući strateške uvide i smernice u vezi sa pravnim, regulatornim i proceduralnim zahtevima za učešće na tržištu kapitala u Srbiji. U tom procesu, cilj je unapređenje transparentnosti, jačanje poverenja investitora i produbljivanje finansijskog tržišta.

Savetnička uloga samo je deo projekta vrednog 30 miliona dolara koji je Svetska banka odobrila Srbiji pre tri godine, sa ciljem da se produbi tržište kapitala razvijanjem korporativnih obveznica.

Vidljivih rezultata zasad nema jer je Beogradska berza 2025. godinu završila sa ukupnim prometom od 210 miliona evra, od čega je realizacija na tržištu akcija bila tek 13,2 miliona evra i upola niža nego u godini ranije. U okolnostima niskog prometa ni rast glavnog indeksa Belex15 petu godinu zaredom ne znači mnogo.

Povodom namere da se angažuje konsultant, finansijski analitičar iz Ipopema Securities Vladan Pavlović za Biznis.rs kaže da ni mnogo razvijenije regionalne berze, poput Ljubljanske i Zagrebačke, nisu naročito interesantne internacionalnim investitorima.

“Zato uopšte ne sumnjam da takozvana internacionalizacija domaće berze uz dnevni promet od nekoliko hiljada evra može ikome biti od koristi i pomoći. Bez novog materijala – inicijalne javne ponude akcija (IPO) i listiranja velikih državnih sistema, to je totalni promašaj”, smatra sagovornik.

Pavlović pretpostavlja da će konsultant biti neka velika investiciona banka koja će moći iz svoje baze da dovede klijente koji bi bili zainteresovani da kupe korporativne obveznice pojedinih preduzeća.

“Takvih će sigurno biti, naročito ako za dug tih kompanija bude garantovala i država. Problem domaćeg tržišta je očigledan nedostatak materijala za investiranje”.

Berzanski analitičar i glavni broker u brokerskom društvu Momentum Securities Nenad Gujaničić za Biznis.rs kaže da su problemi domaćeg tržišta kapitala višestruki, a mogu se svesti na slabu ponudu kvalitetnih finansijskih instrumenata i nedostatak poverenja i sigurnosti među ulagačima, što je posledica loše zaštite manjinskih akcionara u prošlosti.

“Eventualna kampanja koja bi bila usmerena na privlačenje stranih investitora možda bi i mogla da privremeno prikrije ove bazične probleme, ali bi oni vremenom izvesno isplivali na površinu. Stoga je od izuzetne važnosti u procesu građenja tržišta poći od pravljenja temelja, inače ono neće moći da obezbedi kontinuitet rasta i razvoja”, smatra on.

Na pitanje koji su rezultati programa za koji se država pre tri godine zadužila za 30 miliona dolara, Gujaničić kaže da je čitav koncept – koji je osmišljen tako da se krene od korporativnih obveznica na tržištu gde postoji možda tek jedna korporacija – prilično pogrešan, tačnije ne bi doneo koristi ni da su već sada realizovane sve emisije obveznica koje su planirane.

Kompanije bi zaista na ovaj način prikupile sredstva, ali verovatno ne bi bilo sekundarnog trgovanja, što i pokazuje primer jedine korporativne obveznice kotirane na tržištu.

Napominje da treba imati u vidu i to da je bilo i nekih objektivnih okolnosti u realizaciji ovog programa, poput izbijanja rata u Ukrajini, koje su usporile njegovu primenu.

Vladan Pavlović smatra da razvoju korporativnih obveznica ne pogoduje samo domaće finansijsko tržište koje je bankocentrično.

“Kompanije imaju višegodišnje odnose sa bankama i lako im je da dobiju kredit. Kamatne stope u međuvremenu padaju. Obveznice iziskuju promociju, prospekt, prikupljanje investitora, brokera i troškove kojih nema kod odobravanja kredita”, kaže on.

Šta nam donosi Atinska berza?

Beogradska berza je nedavno postala korisnik tehničke infrastrukture Atinske berze i njenog trgovačkog sistema i time je uspostavljena saradnja sa jednom evropskom berzom koja, pak, uskoro postaje deo najveće evropske grupe berzi, Euronext.

Ovo, prema rečima Nenada Gujaničića, otvara izvesne mogućnosti da se Beogradska berza “ogrebe” o glavne berzanske trendove na našem kontinentu. Međutim, treba uzeti u obzir da je naše tržište na izuzetno niskom nivou razvoja, daleko iza i vodećih berzi sa ex-YU prostora, i da je najpre neophodno posložiti brojne stvari na domaćem terenu pre nego što se otvori bilo kakva priča o povezivanju sa drugim berzama.

Sa druge strane, Vladan Pavlović je stava da pridruživanje berzi u Atini nema nikakvog značaja.

“Na domaćoj berzi nema materijala za investiranje, a nema ni bazične korporativne kulture. Možete eventualno kupiti akcije Dunav Osiguranja ili Philip Morrisa, možda Aerodroma. U sva tri slučaja ćete kupiti mačku u džaku jer niko ne zna šta su planovi, ciljevi, strategije tih kompanija, niti one komuniciraju adekvatno sa nekim širim krugom investitora. Ostala imena tek ne treba ni spominjati”, izričit je ovaj finansijski analitičar.

I pre skidanja akcija NIS-a prometi akcija na Beogradskoj berzi su bili više nego minorni, ali jasno je da je ovaj događaj dodatno osiromašio tržište.

“Da bi se povratilo poverenje među investitore moraju se ponuditi kvalitetne investicione priče i nema bolje promotivne kampanje od uspešnih ulaganja koja investitorima donose dugoročno stabilne zarade. Naravno, sve ovo ne može biti moguće bez funkcionisanja institucija koje će obezbediti poštovanje regulatornog okvira”, smatra Nenad Gujaničić.

Vladan Pavlović ističe da postoje samo dva poteza koji mogu oživeti domaće tržište, a sve ostalo su surogati koji neće dati nikakve rezultate.

“Prvi je obavezno listiranje velikih sistema Elektroprivrede Srbije (EPS), Elektromreže (EMS), Telekom Srbije, Srbijagasa, PTT-a, Železnica Srbije, Air Serbia… To ne znači nužno i privatizaciju ovih kompanija, može se eventualno prethodno prodati manjinski paket nekome, a distribucija akcija građanima bila bi obavezna, slično kao kod NIS-a. Drugi je kreiranje IPO-a, makar i iz startap kompanija. Bilo bi takođe poželjno da ‘domaći učitelji ekonomije i autori raznih književnih dela’, listiraju svoje kompanije”, smatra Pavlović.

ETF-ovi najavljeni za 2025. godinu, ali ih još nema

Sa Beogradske berze je najavljeno i da će se prvi ETF pojaviti u prvoj polovini 2025. godine, što se još nije desilo. Nenad Gujaničić smatra da bi, kada je u pitanju ovaj investicioni instrument, bilo dobro da se osvrnemo na najbliži komšiluk gde lokalne investicione firme listiraju ETF-ove kompanija sa Zagrebačke, Ljubljanske ili Rumunske berze.

“Dakle, najpre morate imati lokalni (regionalni) tržišni materijal da biste lansirali lokalne ETF-ove koji bi bili dostupni domaćim i inostranim investitorima. S druge strane, nema prevelikog smisla listirati ETF-ove na neke indekse ili robe s međunarodnog tržišta jer su oni odavno dostupni ne samo svetskim investitorima već i svim domaćim građanima koji žele da ulažu”, smatra on.

Sličnog mišljenja je i Vladan Pavlović koji navodi da ETF mora u sebi da sadrža neki investicioni materijal, odnosno korpu akcija ili fondova.

“S obzirom na to da su sve domaće akcije nelikvidne, ne vidim uopšte način ni svrhu njegovog formiranja, niti šta bi on mogao da uključi. Ako bi to bio ETF usmeren na tržište uzvan Srbije ni za to ne vidim svrhu jer takvih instrumenata već ima na i hiljade i likvidni su, pa ne vidim razlog da se tako nešto kreira na domaćoj berzi. Ne može se ETF formirati na ovakvom tržištu”.