Beskamatni krediti za zaposlene poslodavce ništa ne koštaju

Danas nije retkost da poslodavac zaposlenima odobrava zajam, iako ovo nije eksplicitno regulisano Zakonom o radu. Ipak, poslodavci mogu to učiniti u skladu sa internim aktima kompanije, kao što su kolektivni ugovori ili pravilnici o radu, ali i kroz individualne ugovore sa zaposlenima.

Na osnovu tih akata jasno se definišu uslovi za odobravanje, vraćanje i obezbeđivanje zajma, uključujući mogućnost otplate iz plata.

U Srbiji ne postoji tačno zakonski definisan maksimalni iznos pozajmice koju poslodavac može dati zaposlenom. Najčešći slučaj odnosi se na beskamatne zajmove, često u visini dve do tri plate, uz dogovor da se mesečna rata automatski odbija od zarade. Zajam mora pratiti ugovor koji precizira sve detalje, uključujući i šta se dešava ako zaposleni napusti kompaniju pre otplate duga.

Interesantno je da ukoliko poslodavac odluči da otpiše dug on time postaje odgovoran za plaćanje poreza i doprinosa na iznos zajma, tretirajući ga kao prihod zaposlenog. Ako se dug ne može naplatiti, na primer, sudskim putem, poslodavac se može osloboditi ove obaveze, ali u suprotnom, dužan je da reguliše sve zakonske obaveze kao da je u pitanju regularna zarada.

Poreski savetnik Milan Radošević objašnjava da je praksa davanja zajmova zaposlenima česta u domaćim kompanijama, posebno onima koje nemaju problema s likvidnošću.

“Mnoge firme povremeno, a ponekad i redovno, odobravaju pozajmice svojim radnicima, koje se najčešće vraćaju u roku od godinu dana. Veoma je važno da između poslodavca i zaposlenog bude zaključen ugovor o pozajmici, u kojem se definišu iznos, rok vraćanja, kao i da li je zajam sa ili bez kamate. Ovaj ugovor predstavlja osnov za isplatu i knjiženje pozajmice“, naglašava Radošević.

Zajmovi su najčešće beskamatni, ali je rok vraćanja često ograničen na godinu dana kako bi se izbegla neizvesnost da li će zaposleni ostati u kompaniji i moći da vrati dug.

Ukoliko zajam vraća iz svoje zarade, zaposleni mora dati pisanu saglasnost za obustavu rata, a to bi trebalo da bude jasno definisano u ugovoru o zajmu.

U slučaju da poslodavac u toku otplate donese odluku o otpisu pozajmice ili bez odluke prestane da iz zarade obustavlja rate, tada se primenjuju odredbe Zakona o porezu na dohodak građana, prema kome se zaradom u smislu zakona smatra i opraštanje duga, što znači da se na iznos oproštenog duga plaća porez na zarade po stopi od 10 odsto.

Novčana sredstva koja firma da radniku i koja je zaposleni u obavezi da vrati prema ugovoru se ne oporezuju. Međutim, ukoliko se desi da radnik ne može da vrati pozajmicu, ili mu firma odobri da pozajmicu ne mora da vraća, tada je potrebno na preostali iznos kredita koji radnik neće vratiti obračunati porez i doprinose kao na zaradu radnika. Tada se smatra da to davanje radniku ima karakter zarade, pa se obračunavaju svi porezi i doprinosi kao na zaradu.

To znači da oprošteni dug ima karakter zarade i u smislu Zakona o radu, plaćaju se i doprinosi za socijalno osiguranje, odnosno doprinosi iz zarade i na teret poslodavca, kao i na zaradu za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvo, nezaposlenost.

Ako se zajam obustavlja iz zarade zaposlenog, zaposleni mora dati izjavu poslodavcu da je saglasan da mu se pozajmica obustavlja iz zarade.

Ova klauzula bi trebalo da bude sastavni deo ugovora sa zaposlenim o odobravanju zajma ili drugog akta na osnovu kojeg se isplaćuje zajam.