Bez rešenja za EES: Kamioni još u kilometarskim kolonama, čeka se Brisel

EES sistem, čija je puna primena počela 10. aprila, već u prvim nedeljama pokazao je da postoje ozbiljni operativni izazovi u njegovoj implementaciji, naročito na graničnim prelazima sa velikim intenzitetom saobraćaja.

Umesto najavljenog ubrzanja procedura, Entry-Exit System pokazuje suprotno – značajna zadržavanja i usporen protok putnika i vozila. Na najopterećenijim prelazima novi zahtevi teško se uklapaju u postojeće kapacitete i organizaciju rada, otvarajući pitanje spremnosti sistema da odgovori na realne uslove na terenu.

“Kada je reč o putničkom saobraćaju, posebno autobuskom prevozu, zadržavanja su značajno produžena. Razlog je što svi putnici moraju da izađu iz vozila i pojedinačno prođu proceduru biometrijske identifikacije. Praktično, vreme zadržavanja autobusa uslovljeno je najsporijim putnikom, što dovodi do višesatnih čekanja. To direktno utiče na kvalitet usluge i već sada na odluke građana da li će koristiti autobuski prevoz”, kaže za Biznis.rs Goran Aleksić, direktor Udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“.

Prema njegovim rečima, istovremeno se kod putničkih vozila beleže još veće kolone i zadržavanja, što ukazuje da postojeći kapaciteti i organizacija rada na granicama nisu usklađeni sa novim procedurama.

“Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da tek ulazimo u period letnje sezone, kada se očekuje višestruko povećanje saobraćaja – turistička putovanja, godišnji odmori i tranzit radnika iz Zapadne Evrope ka Balkanu i Turskoj. Ukoliko se u kratkom roku ne prilagode procedure, tehnička rešenja i organizacija rada, postoji realan rizik od ozbiljnih zastoja, pa i blokade sistema na pojedinim graničnim prelazima”, ukazuje naš sagovornik.

Zbog toga u ovom udruženju smatraju da je neophodno hitno preispitati način primene sistema na terenu, kako bi se obezbedila i bezbednost i protočnost saobraćaja.

Transportne kompanije na udaru

Na pitanje koliko je transport usporen zbog dodatnih procedura i kako će se to odraziti na privredu Srbije, Aleksić ističe da je važno napraviti jasnu razliku kada je reč o teretnom saobraćaju jer je sam proces EES kontrole po vozaču relativno kratak, ali problem nastaje u kontekstu već postojećih složenih graničnih procedura.

“U praksi se kamioni zadržavaju u kilometarskim kolonama, a ukupno vreme čekanja često je višesatno, pa i višednevno. To nije posledica jedne procedure, već neusklađenosti više sistema – graničnih kontrola, carinskih procedura i informacionih sistema. Zato je neophodno hitno usklađivanje graničnih i informacionih sistema, uvođenje zelenih koridora za teretni transport i operativna koordinacija svih službi na graničnim prelazima”, napominje naš sagovornik.

Ipak, Goran Aleksić ocenjuje da suštinski najveći problem za sektor međunarodnog drumskog transporta nije samo vreme čekanja, već efekat EES sistema na pravilo koje podrazumeva maksimalnih 90 dana boravka u EU u periodu od 180 dana.

“Elektronska evidencija sada precizno beleži svaki ulazak i izlazak, što znači da profesionalni vozači iz Srbije vrlo brzo dostižu limit od 90 dana boravka u Šengen zoni. Taj limit se praktično iscrpi u roku od nekoliko meseci, nakon čega vozač ne može da radi u narednom periodu. To dovodi do smanjenja raspoloživog broja vozača, nemogućnosti kontinuiteta u poslovanju i ekonomske neodrživosti, kako za vozače, tako i za transportne kompanije”, kaže on.

S obzirom na to da se najveći deo spoljnotrgovinske razmene Srbije oslanja na drumski transport, ovaj problem direktno pogađa i privredu Srbije u celini.

“Zato je neophodno da se, paralelno sa tehničkim unapređenjima na granicama, hitno otvori i pitanje prilagođavanja pravila boravka za profesionalne vozače, kako bi se obezbedila održivost sistema”, ocenjuje Goran Aleksić.