Bilo bi dobro da javni dug Srbije bude osetno ispod 60 odsto BDP-a

Javni dug Srbije kreće se već duže vreme u zoni između 50 i 60 odsto BDP-a. Postoje relativno jaki empirijski dokazi koji govore u prilog tome da u manje razvijenim državama javni dug već na nižim nivoima učešća u BDP-u počinje da „koči“ rast privrede i zato se takvim zemljama generalno preporučuje niži nivo javnog duga nego što je u razvijenim, kaže za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, povodom prezentacije njegove analize novih fiskalnih pravila u „Kvartalnom monitoru“.

„U tom smislu, bilo bi dobro da javni dug Srbije bude osetno ispod 60 odsto BDP, verovatno negde na nivou oko 50 odsto kako ne bismo kroz visoke rashode na kamate istiskivali neke druge produktivne javne rashode iz budžeta, kao što su ulaganja u puteve, bolnice, škole…“, ukazao je Ranđelović u izjavi za Biznis.rs.

Fiskalna pravila su, kako je podsetio, kvantitativna ograničenja na fiskalnu politiku, kojima se obično ograničava nivo deficita, duga ili javne potrošnje. Srbija je uvela fiskalna pravila 2010. godine, da bi ih krajem ove godine promenila kroz izmene Zakona o budžetskom sistemu.

Kada je reč o opštim fiskalnim pravilima, u segmentu javnog duga limit je sa udela od 45 odsto u BDP-u podignut na 60 odsto. Inače, prema najsvežijim podacima Uprave za javni dug, u oktobru je ukupan javni dug Srbije iznosio 32,4 milijarde evra, a njegov udeo u BDP-u bio je 53,7 odsto.

U segmentu deficita, do sada je fiskalno pravilo glasilo da fiskalni deficit treba da iznosi jedan odsto BDP-a, pri čemu je dozvoljeni deficit korigovan u zavisnosti od stanja privrede, pa je, kako ukazuje Ranđelović, u periodima sporog rasta ili recesije omogućavano da deficit bude veći, a uziman je u obzir zatečeni nivo deficita, kako prilagođavanje u jednoj godini ne bi bilo preveliko.

„Prema novom fiskalnom pravilu praktično smo prepolovili nivo ciljanog deficita na 0,5 odsto BDP-a na srednji rok, što je dobro, ali više nemamo taj kontraciklični element u samom fiskalnom pravilu. Drugačije rečeno, nivo dozvoljenog deficita isključivo je vezan za nivo duga. Ako je on niži, onda je i dozvoljeni deficit veći. Primera radi, ukoliko bi udeo javnog duga u BDP-u pao ispod 45 odsto, onda bi dozvoljeni deficit išao i do tri odsto BDP, bez obzira na stanje privrede. Sa druge strane, ako bi javni dug prešao 60 odsto BDP-a onda bi fiskalni bilans morao da bude u ravnoteži, sa deficitom na nuli. Takvo pravilo ne omogućava da se, kada je rast privrede sporiji, dozvoli veći deficit i obrnuto, tako da je to možda i nedostatak u odnosu na ranije važeće pravilo.

Komentarišući izmene fiskalnih pravila, ukazuje da one imaju dobru i lošu stranu.

„U segmentu javnog duga mislim da bi bilo dobro da taj limit bude niži, kako bismo držali fiskalni prostor za ‘loša vremena’. Izbijanje pandemije nas je naučilo zašto je važno imati takvog prostora. U segmentu deficita je dobro što je on prepolovljen, ali smo ipak izgubili kontraciklični element, što je važno. Kada je reč o sprovođenju fiskalnih pravila, sada su Zakonom o budžetskom sistemu razrađeni mehanizmi i postupci koje je potrebno sprovesti kada se ti limiti prekorače – Ministarstvo finansija i Vlada Srbije pripremaju mere za vraćanje fiskalne politike u okvir fiskalnih pravila, obaveštavaju Skupštinu, ona to razmatra i slično. To je unapređenje u odnosu na dosadašnji institucionalni okvir, ali ni aktuelna pravila nisu obavezujuća. Sada bi fokus trebalo da bude na poštovanju tih pravila„, poručio je Ranđelović.

Primena novih fiskalnih pravila odložena je za 2025. godinu, uz obrazloženje da su naredne dve godine očekivano krizne i vanredne.

„To je verovatno tačno, ali nisu to jedine dve krizne ili vanredne godine koje nas očekuju u narednim decenijama. Mislim da bi bilo dobro da je u samom fiskalnom pravilu predviđen okvir za odstupanja u ‘lošim vremenima’ nego što je njihova primena odložena za dve godine“, zaključio je Ranđelović za Biznis.rs.