Blokade graničnih prelaza dodatni udar za poljuljanu srpsku privredu

Blokada teretnih graničnih prelaza ulazi u drugi dan, a prevoznici su odlučni da svoj protest nastave dok se ne pronađe sistemsko rešenje za boravak profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni, koje trenutno podrazumeva maksimalnih 90 dana u periodu od 180 dana.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež upozorio je da zbog birokratskih procedura i neadekvatne reakcije Evropske unije ekonomije Zapadnog Balkana trpe direktnu štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe.

„To je samo šteta kada je u pitanju izvoz robe. Na to treba dodati i penale i kazne koje proizvodne kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, a koje se kreću od 10.000 do 50.000 evra dnevno. Samo iz Srbije u Evropsku uniju izvozi oko 10.000 kompanija, pa je jasno da dolazimo do zaista velikih brojki“, rekao je Čadež.

On je ukazao da, za razliku od ranijih globalnih kriza u lancima snabdevanja, poput onih izazvanih Covid pandemijom ili blokadom Sueckog kanala, trenutnu krizu nije izazvao spoljni faktor, već nefleksibilnost evropske administracije.

Kako je naglasio, privrednici iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije i Crne Gore već više od dve godine zajednički ukazuju na ovaj problem, kao i kompanije iz EU koje posluju u regionu, ali rešenja i dalje nema. Dodao je da su kompanije veoma zabrinute zbog aktuelne krize i da je u poslednjih sedam dana samo u Nemačkoj uhapšeno devet vozača, jer se evropska pravila prema profesionalnim vozačima primenjuju kao prema ilegalnim migrantima, što dovodi do ozbiljnih zastoja u snabdevanju i funkcionisanju evropske privrede.

„Ovo nije problem samo Zapadnog Balkana, već cele Evrope. Nadamo se da će evropska administracija imati sluha da čuje velike kompanije u državama članicama koje se sada obraćaju svojim vladama, jer ovakvim pristupom ugrožava sopstvenu ekonomiju“, poručio je Čadež.

Šteta neminovna, Srbija zavisna od drumskog saobraćaja

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković u razgovoru za Biznis.rs ističe da je situacija izuzetno nepovoljna i da predstavlja dodatni teret za domaću privredu, koja se već suočava sa brojnim izazovima.

„Mislim da je ovo još jedan ozbiljan problem koji se nadovezuje na sve druge okolnosti koje su nas zadesile u privredi. U okviru Unije postojala je velika dilema – imamo dva velika udruženja – Srbijatransport i Međunarodni transport. Jedni su smatrali da treba nastaviti sa pritiskom na Evropsku komisiju, dok su drugi bili za konkretniji potez, odnosno blokadu, koja će kratkoročno koštati, ali bi dugoročno mogla da donese rešenje i spreči dalje gubitke u ovoj oblasti“, objašnjava Atanacković.

On upozorava da će šteta svakako biti neminovna, jer je Srbija u velikoj meri zavisna od drumskog saobraćaja kada je reč o snabdevanju robom i sirovinama. Iako postoji i železnički transport, on, kako navodi, ne spada u naročito pouzdane vidove prevoza kada su u pitanju količine i svakodnevne potrebe privrede.

„Veliki deo robe u našim maloprodajama je stranog porekla i ona mora nekako da stigne do Srbije – uglavnom drumskim saobraćajem. Međutim, Evropska komisija smatra da ovo nije naročito veliki problem, jer ceo Balkan za njih predstavlja možda jedan odsto ukupnih ekonomskih aktivnosti. Sa druge strane, za Srbiju je to od ključnog značaja, jer smo izrazito zavisni od razmene sa EU“, ističe Atanacković.

Govoreći o mogućim posledicama protesta, on navodi da su troškovi transporta već porasli, što se može odraziti i na cene robe i usluga. Cena prevoza se, objašnjava, obračunava po pređenom kilometru, ali postoje velike razlike između vožnje unutar EU, gde nema granica, i transporta ka Srbiji, gde su zadržavanja na granicama nepredvidiva.

„Vozač u EU ima jasno definisana pravila – maksimalno devet sati aktivne vožnje dnevno, sa obaveznim pauzama, uz rigorozne kontrole i kazne. Međutim, kod prevoza ka Srbiji vozač može da provede sate ili čak dane čekajući na graničnim prelazima, praktično ne prelazeći kilometre koje može da naplati“, kaže Atanacković.

Zbog toga strani prevoznici sve češće izbegavaju vožnje ka Srbiji, pa taj posao preuzimaju domaće transportne firme, ali uz veće cene. Kao primer navodi Italiju, sa kojom Srbija ima veliki broj transportnih ruta, ali gde se italijanskim prevoznicima ne isplati slanje sopstvenih kamiona zbog dugih čekanja na granicama.

Atanacković kaže da su prevoznici svesni da se pravila Šengena nisu menjala, ali da je uvođenje Entry-Exit sistema (EES) dovelo do preciznog praćenje boravka vozača u Šengenskoj zoni, što do sada nije bio slučaj. Novim sistemom omugućena je provera “jednim klikom” i na taj način se može videti da li je neko prekoračio dozvoljenih 90 dana u šest meseci.

„Naši prevoznici su tražili da se taj rok produži – da boravak bude 105 dana, uz dodatnih 20 do 30 dana koji bi vozači mogli da koriste za privatne potrebe odmora. U suštini, zahtev je da profesionalni vozači imaju oko 135 dana u okviru 180“, navodi on.

Atanacković upozorava da, ukoliko se rešenje ne pronađe, postoji realna opasnost da Srbija ostane i bez postojećeg broja profesionalnih vozača, kojih već sada nema dovoljno.

„Vozačima je mnogo lakše da za iste pare rade unutar EU, bez čekanja na granicama i gubitaka vremena i novca. Ako se ovako nastavi, možemo izgubiti i ovo malo ljudi koje imamo, a posledice će biti ogromne – ne samo za srpsku, već i za privrede drugih balkanskih zemalja van Šengena, ali i za dobavljače iz Zapadne Evrope, kojima će transport postati skuplji i komplikovaniji“, zaključuje Atanacković.

U Srbiji transportne kompanije zapošljavaju oko 30.000 radnika

Mirko Bjelobrk, član Upravnog odbora Poslovnog udruženja Međunarodni transport izjavio je da su blokade teretnih terminala na graničnim prelazima trenutno jedini način da se glas prevoznika čuje u Evropskoj uniji, navodeći da kontakti sa evropskim institucijama traju od 2014. godine, a da su u poslednje tri godine dodatno intenzivirani i da je učinjeno sve kako bi se problem rešio.

Prema njegovim rečima u Srbiji posluje nekoliko hiljada kompanija za međunarodni transport koje zapošljavaju oko 30.000 radnika.