Bombardovani Generalštab već izbrisan sa spiska objekata kulturno-istorijskog područja u Kneza Miloša

Vlada Srbije usvojila je Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore (SCG) i Ministarstva odbrane, koja stupa na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku, ali to nije jedini podzakonski akt koji se odnosi na kompleks poznat i kao „Sutjeska“.

Naime, Odluka o prestanku svojstva kulturnog dobra objavljena je 15. novembra u Službenom glasniku, gde piše da stupa na snagu osmog dana od objavljivanja, odnosno 23. novembra. Međutim, Biznis.rs je utvrdio da zgrade Generalštaba SCG i Ministarstva odbrane više nema na spisku objekata koji čine kulturno-istorijsku celinu „područja“ uz Ulicu kneza Miloša.

Razlog za nestanak kompleksa Generalštaba SCG i Ministarstva odbrane, odnosno „Sutjeske“, leži u tome što je Vlada Srbije na sednici 14. novembra donela još jednu odluku – i to o izmenama Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostornu kulturno-istorijsku celinu iz 2020. godine, koja takođe stupa na snagu u roku od osam dana.

U originalnog odluci iz 2020. godine pobrojano je 20 nepokretnih kulturnih dobara, uključujući i zgradu Ministarstva finansija, Vaznesenjsku crkvu i Amam Kneza Miloša, dok je na 14. mestu tog spiska stajalo „Zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, Kneza Miloša 33-41, Savski venac“.

U verziji te iste odluke koja je trenutno dostupna na portalu Službenog glasnika tog kompleksa više nema. Napominjemo da je u aktuelnoj Odluci o izmenama odluke iz 2020. godine navedeno „U stavu 18. potačka 14. briše se“, uz pozivanje na odluku Vlade od 14. novembra, broj 90/2024-77. To je, čini se, bilo dovoljno da kompleks koji je poznat i kao „Sutjeska“ nestane sa spiska.

Sa pitanjem da li vladine odluke mogu da se promene žalbom ili nekim drugim pravnim sredstvom Biznis.rs se obratio beogradskom advokatu Vladimiru Dragašu.

„Na odluku Vlade ne može da se uloži žalba, ali zato može da se pokrene inicijativa za ocenu zakonitosti, odnosno ustavnosti pred Ustavnim sudom“, rekao nam je Dragaš.

Kako sada stvari stoje, može se računati na to da će se 23. novembra steći uslovi da ove zgrade budu izbrisane i iz Registra nepokretnih kulturnih dobara koji vodi Republički zavod za zaštitu spomenika – ukoliko sama Vlada ne izmeni odluku ili se ne pokrene postupak pred Ustavnim sudom.

Treba se, međutim, setiti i da je u maju potpisan ugovor sa kompanijom Affinity Global Development o „revitalizaciji“ tog kompleksa.

Goran Vesić, koji je u međuvremenu dao ostavku na mesto ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – po obrušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koja je odnela 15 žrtava – potpisao je ugovor sa kompanijom na čijem čelu je Džared Kušner (Jared Kushner), zet novog-starog predsednika SAD Donalda Trampa.

Vesić je tada, prema saopštenju iz njegovog kabineta, rekao da će sve što se bude radilo u okviru „revitalizacije kompleksa“ biti učinjeno u skladu sa zakonima Srbije i u saradnji sa Vladom Srbije i svim relevantnim institucijama u zemlji nadležnim za urbanizam i zaštitu kulturne baštine.

Dodao je i da Vlada Srbije nije prodala zemljište na kojem se nalaze zgrade bombardovane 1999. godine već je, kako stoji u ugovoru, „zemljište iznajmila na 99 godina“.

„Investitor je preuzeo obavezu da, ukoliko ne završi investiciju u roku koji je određen ugovorom, Republici Srbiji vrati bez nadoknade zemljište i ono što do tada bude izgrađeno. Zemljište ostaje vlasništvo Republike Srbije“, rekao je bivši ministar Vesić.

Naveo je da investitor, prema ugovoru, ima obavezu da na istoj parceli izgradi Memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama napada NATO na SRJ 1999. godine, a koji Srbija, „nažalost, ni posle četvrt veka nema“.

Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu podignute su, kako se ističe na portalu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, između 1955. i 1965. prema projektu arhitekte Nikole Dobrovića.

„Svojim ekspresivnim formama, urbanističkom dispozicijom i snagom celokupnog ansambla, postavljenog na raskršću najprometnijih gradskih saobraćajnica, ovaj arhitektonski kompleks postao je jedna od najmarkantnijih urbanih slika Beograda“, stoji u tekstu koji bi uskoro mogao da nestane sa portala, kao što je kompleks već nestao sa spiska objekata u kulturno-istorijskoj celini u Kneza Miloša.