Brige i muke srpske privrede daleko su od Davosa

Šta muči „centar“, a šta svetsku ekonomsku „periferiju“? To neće biti jedna od tema na ovogodišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu, ali postaje tema kada se postavi pitanje koji su to novi izvori rasta za novu globalnu ekonomiju, što jeste jedna od teza o kojoj će razgovarati politički i ekonomski lideri.

O tome šta je nova globalna ekonomija i kako se u nju uklapaju zemlje poput Srbije razgovarali smo sa ekonomistom Nenadom Jevtovićem, direktorom Instituta za razvoj i inovacije. Naš sagovornik ocenjuje da je svet trenutno u ciklusu visoke povezanosti politike i ekonomskih kretanja usled ratnih zbivanja, ali i upozorava da ne vidi da postoji ista takva koordinacija političkih i ekonomskih elita.

Čini se da uoči početka skupa u Davosu provejava osećaj da svi zajedno prisustvujemo kraju jedne ere: govori se o potrebi saradnje i zajedništva, ali oružani i trgovinski sukobi širom planete uporno traju ili makar tinjaju, vlade se brzo menjaju čak i u državama poznatim po čvrstini institucija, dok razvoj novih tehnologija napreduje bez jasne vizije gde će njihova upotreba dovesti svet.

Jevtovića smo zato pitali koliko uopšte Davos, koji je možda produkt „stare ere“, može da ponudi odgovore na ključne globalne ekonomske dileme.

Njegovo mišljenje je da ni on, niti drugi regionalni i nacionalni skupovi sličnog karaktera, već dugo ne mogu da ponude potrebne odgovore niti da ukažu na pravac koji treba slediti.

„Izgleda sa strane da oni služe da se politička i ekonomska elita okupi, dodatno umreži i dobro druži na događaju, bez velike brige da li će imati usklađen uticaj na sudbine ljudi širom sveta. Iako smo trenutno u ciklusu visoke povezanosti politike i ekonomskih kretanja usled ratnih zbivanja, ne vidim da postoji ista takva koordinacija političkih i ekonomskih elita, što trenutnu situaciju čini zanimljivom za posmatranje“, ističe Jevtović.

Ove godine će otvaranje skupa najverovatnije ostati u senci drugog globalno značajnog događaja – inauguracije predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), koji bi učesnicima u Davosu trebalo da se pridruži u četvrtak popodne putem video-linka.

„Tramp će verovatno izneti niz šokantnih stavova i poteza za prisutne. Zamislimo nekoordinisanost, za nekoliko dana ponovo najmoćnijeg i najuticajnijeg čoveka na svetu, sa elitom iz Davosa. Najuticajniji donosilac odluka dolazi iz biznisa, bavi se politikom, a nezadovoljan je i želi da menja trenutne međunarodne ekonomske odnose. Možemo zamisliti kako on gleda na okupljene u Davosu i oni na njega. O pogledima koje bi razmenili predsednik Kine i Rusije i prisutni u Davosu tek je posebna fantazija za razmišljati“, ocenjuje Jevtović.

Kada je reč o ekonomskim prognozama i očekivanjima, sabranim u izveštaju na osnovu ankete glavnih ekonomista koji su deo WEF zajednice, već na samom početku je istaknuto da se očekuje slabiji rast BDP-a na globalnom nivou, ali da u tom pogledu postoje značajne regionalne razlike.

„Očekuje se da će američka ekonomija ostvariti snažan rast u 2025. godini, a Južna Azija, naročito Indija, takođe nastavlja sa stabilnim rastom. Prognoza za Evropu ostaje pesimistična, s obzirom na to da 74 odsto ispitanika predviđa slab ili vrlo slab rast ove godine. Prognoza za Kinu takođe ostaje slaba, a očekuje se da će rast postepeno usporavati u narednim godinama. Globalna inflacija po svemu sudeći opada, s obzirom na to da Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa prosečnu godišnju inflaciju od 4,3 odsto u 2025. godini, u poređenju sa 5,8 odsto u 2024. Međutim, inflacija u sektorima usluga ostaje viša nego u sektorima dobara, naročito u razvijenim i tržištima u razvoju“, stoji u izveštaju objavljenom 15. januara.

Anketirani eksperti pritom upozoravaju na to da „globalni ekonomski pejzaž“ postaje sve više fragmentisan.

„Ovo je posebno tačno za trgovinu robama, gde 94 odsto glavnih ekonomista očekuje dalju fragmentaciju u naredne tri godine. Značajne većine takođe očekuju povećanje barijera za mobilnost radne snage i prenose tehnologije i podataka. Geopolitička rivalstva i unutrašnje političke odluke smatraju se ključnim faktorima trenutnih trendova fragmentacije, što naglašava rastuću važnost interakcija između političkih i ekonomskih faktora“, navodi se u izveštaju.

U tom smislu još značajnije postaje pitanje o tome šta je to zapravo „nova ekonomija“ i „novi izvori rasta“, o kojima bi trebalo da se diskutuje u Davosu, i kako se u nju uklapaju privrede poput domaće, ali Nenad Jevtović ističe da i tu debatu otežava nekoordinisanost političkih i ekonomskih elita.

„Kako govoriti o konceptu osnivača WEF Klausa Švaba o ‘saradnji za inteligentno doba’ kao temi ovogodišnjeg foruma, kada fokus može otići na temu uvođenja carina Evropskoj uniji i NR Kini od strane Sjedinjenih Američkih Država, nastavka daljeg širenja protekcionizma, i sve to na sastancima na marginama koji su posvećeni geopolitičkim temama i ratnim sukobima“, pita se naš sagovornik.

Konstatuje, međutim, da je jedno ipak sigurno – da su teme i izazovi koji brinu i muče srpsku privredu daleko od onih iz Davosa.

„Bitno je prisustvo donosilaca odluka iz Srbije na ovom forumu, ali ono što nas muči i šta naša privreda treba da prevaziđe je obrađivano kao tema na ovom forumu još pre mnogo godina“, konstatuje Jevtović.

Nabrajajući ključne brige domaće privrede, na prvo mesto stavlja nizak nivo privatnih investicija, loše upravljanje javnim preduzećima, model rasta zasnovan na stranim direktnim investicijama koji će, kako upozorava, doći na naplatu u godinama koje dolaze, sve više dividende koje odlaze iz Srbije, upadanje u takozvanu zamku srednje razvijenosti…

„Sve ovo sigurno neće biti teme o kojima govore oni iz ‘centra’, dok ih oni sa ‘periferije’ slušaju i uče šta treba uraditi da oni već razvijeni budu još razvijeniji. Onda je možda i jasno zašto periferija jedva čeka da se Donald Tramp uključi putem video linka, i da se makar malo naslađuju mukama onih iz centra koji moraju da ga slušaju dok prevrću očima“, sumira Jevtović očekivanja uoči skupa u Davosu.

Podsetimo da je WEF objavio da će se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ove godine pridružiti skupu u Davosu. Prošle godine je tokom učešća na panelu „Novo evroazijsko svitanje“ ocenio da Srbija ne može da se odrekne ni 30 odsto kineskih investicija ni evropskih 65 odsto, a ukazao je i da se na države Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope vrši pritisak kada sarađuju sa Kinom, prenela je agencija Beta.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Godišnji sastanak globalnih lidera u prelomnom geopolitičkom trenutku