Broj teretana raste, ali u Srbiji još nema dovoljno trenera i vežbača

Fitnes klubovi u Srbiji prošli su kroz prilično težak period od početka pandemije Covida-19. Zbog restrikcija i ograničenja uvedenih radi sprečavanja širenja korona virusa mnoge teretane i vežbaonice bile su prinuđene da privremeno zatvore svoja vrata ili da skrate radno vreme. Vremenom su mere ukinute, pa su fitnes klubovi nastavili sa redovnim radom, ali uz strože higijenske i sigurnosne protokole kako bi zaštitili zaposlene i korisnike.

Interesovanje za treninge u teretanama raste iz godine u godinu, ali se mnogi ljubitelji aktivnog načina života bave i drugim aktivnostima, poput trčanja, joge, pilatesa ili pak odlučuju da treniraju sami.

Godišnji prihodi najuspešnijih fitnes centara u Srbiji idu i do 144 miliona dinara, dok je najveća zabeležena dobit oko šest miliona dinara. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, trenutno u okviru ove delatnosti posluje 1.035 preduzeća.

Firme koje se bave fitnesom imale su manji pad ukupnih prihoda u 2020. godini u odnosu na godinu dana ranije (779,6 miliona dinara prema 890 miliona), ali je u 2021. godini, poslednjoj za koju su dostupni zvanični finansijski izveštaji, usledio oporavak i značajan rast prihoda na 1,113 milijardi dinara.

Prema rečima personalnog trenera i dugogodišnjeg takmičara u bodibildingu Nenada Koleva, u poređenju sa drugim zemalja u okruženju, pa i u Evropi, fitnes je u Srbiji veoma slabo razvijen, od broja teretana, preko edukovanih trenera, sve do svesti ljudi da treba da vežbaju.

„Situacija se drastično popravila i popravlja se u poslednjih sedam-osam godina, ali je sve i dalje na veoma niskom nivou. Posmatrajući koliko ljudi u Srbiji zna da vodi treninge i koliko ti treneri imaju udela u teretanama, ali i po tome koliko ljudi vežba, potrebno je da se fitnes još razvija. S druge strane, teretana ima na svakom ćošku, što je ogroman boljitak u odnosu na ranije. Recimo, pre 15 godina smo imali možda 15 odsto današnjeg broja teretana“, objašnjava naš sagovornik.

Među firmama koje su kao osnovnu delatnost registrovale fitnes klub, a koje imaju bar jednog zaposlenog, prvi po ukupnim prihodima je Non stop fitness. U Beogradu ovaj klub ima osam teretana na različitim lokacijama, a u 2021. godini imao je ukupne prihode od skoro 144 miliona dinara, uz dobit od 1,37 miliona dinara.

Iz finansijskih izveštaja se vidi da je firma iz godine u godinu poslovala sve bolje, jer su ukupni prihodi porasli sa 88,6 miliona dinara u 2019. godini na 114,4 miliona dinara u 2020. Ipak, dobit je sa 2,76 miliona dinara smanjena na nešto više od milion dinara u pandemijskoj godini.

Najveću dobit ostvarilo je preduzeće MWF, koje je 2019. i 2020. godine poslovalo u minusu (-2,35 miliona dinara i -1,87 miliona dinara), da bi u 2021. godini imalo dobit veću od šest miliona dinara.

Fitnes klubovi sa najvećim ostvarenim prihodima u 2021. godini
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
NON STOP FITNESS DOO BEOGRAD-VRAČAR	143.579.000	1.377.000
AHILEJ SPORT TEAM DOO BEOGRAD	102.952.000	3.033.000
ANDREJA MILUTINOVIĆ PR FEMUR	20.739.000	5.356.000
SPORTSKO UDRUŽENJE FITNES CENTAR ONE WELLNESS	20.693.000	3.717.000
Muscle Beach d.o.o. Beograd-Novi Beograd	19.907.000	4.119.000
Pro Fitness Center doo	15.611.000	681.000
AHILEJ DOO	14.534.000	1.229.000
MWF	9.737.000	6.099.000
DIMITRIJE STEFANOVIĆ PR TERETANA GVOŽĐAR STEFANOVIĆ PANČEVO	7.918.000	2.650.000
Air Gym d.o.o.	5.879.000	878.000
SYNERGYSHOP DOO NOVI SAD	5.800.000	1.453.000
PROFESSIONAL FITNESS PRO FIT DOO BEOGRAD	5.370.000	1.410.000
DANIEL UZUNOVIĆ PR ALPHA GYM	5.044.000	651.000
BBFK FORS FITNES	3.211.000	1.697.000
FIT IN MARKO DIMITRIJEVIĆ	2.934.000	1.487.000
*svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima

Za otvaranje fitnes kluba potreban dobar biznis plan

Tokom jedne godine uobičajeno je, kako kaže Nenad Kolev, da leti – u junu, julu, i avgustu, ima manje vežbača u teretanama, što zbog odmora, što zbog drugih disciplina koje se treniraju pretežno na otvorenom. Takođe, navodi on, manje vežbača ima i tokom januara zbog praznika.

„Do pre korona krize teretane su radile fino, tokom pandemije nikako, pa narednih godinu dana prilično loše, a sada je značajno poraslo interesovanje vežbača i ima ih više nego pre 2020. godine“, navodi.

Kada je reč o otvaranju fitnes klubova i centara, odnosno teretana, Kolev smatra da je za to potreban dobar biznis plan i dosta novca.

„Nije čak potrebno ni posebno poznavanje funkcionisanja jedne teretane niti vežbanja da bi se otvorila teretana. Danas je sve dostupno na internetu. Jedino je kasnije neophodno da se priključe stručni ljudi koji će da vode teretanu. U suštini, za razvoj fitnes centra od nule važni su jasan biznis plan i dobra lokacija“, smatra on.

Manje interesovanje za takmičenja zbog skupljih priprema

Kada je reč o bodibildingu, glavna takmičenja u Srbiji su „Trofej Beograda“, zatim državno prvenstvo, pa „Kup Srbije“. Tu su i „Kup Beograda“, „Jagodina Open“ i „Everest Open“, a ima i nekih manjih poput „Trofeja Čačka“. Nenad Kolev navodi da posećenost takmičenja zavisi od samih nagrada, a „Jagodina Open“ je otvoren i za takmičare iz drugih država.

„Pre pet do sedam godina interesovanje je bilo veće, ali je sada platežna moć ljudi manja i ne mogu baš toliko da se posvete pripremama. Sve i da ima više takmičara, drastično je slabiji njihov kvalitet nego ranije. Srbija je osvojila više medalja prošle godine, ali se fitnes sveukupno kroz taj takmičarski deo ne razvija nešto spektakularno“, ocenio je naš sagovornik.

Kako bi se unapredilo stanje fitnesa u Srbiji, Kolev smatra da je potrebno i da sve bude medijski više propraćeno, odnosno da se ljudima ukaže na to da je vežbanje u fitnes klubovima dobro za zdravlje.

„Tokom pandemije korona virusa ljudima se zabranjivalo da idu u teretane i vežbaju, a zapravo se tu jača imunitet i generalno zdravstveno stanje. Koliko jedna teretana može da ima članova zavisi od njene kvadrature, odnosno veličine, a naravno da su teretane posećenije u određenim periodima, recimo ujutru oko osam sati i popodne oko šest. Sve to treba uzeti u obzir prilikom učlanjenja novih vežbača“, ističe trener.

Kolev je naglasio da je neophodan veći medijski prostor za fitnes kulturu, kao i veća edukacija trenera kroz škole i kurseve, a i vežbača kroz edukaciju javnosti.

„Prosečan čovek danas radi dva posla i njemu je mrsko da dođe do teretane da istrenira. Treniranje je potrebno približiti ljudima, kao i to koliko utiče na fizičko i mentalno zdravlje“, zaključuje naš sagovornik.