Čadež: Potrebna dublja reforma obrazovanja, važno prilagoditi se potrebama privrede

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež ocenio je da je Srbiji potrebna dublja reforma obrazovnog sistema kako bi se nastava i obrazovni profili brže prilagođavali promenama na tržištu rada i potrebama privrede.

Čadež je rekao novinarima na predstavljanju inicijative Cemets ILab Serbia u Beogradu da se od početka uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji pokazalo da je taj proces mnogo kompleksniji nego što se u početku očekivalo, navodeći da su zemlje poput Švajcarske, Austrije i Nemačke dualni sistem razvijale decenijama, navoid se na sajtu PKS.

On je istakao da je danas neophodno uvesti fleksibilnije nastavne programe kako bi obrazovanje moglo da prati ubrzane promene u industriji i tehnologiji.

„Neka zanimanja koja ste juče gledali kao teška, danas su kompjuterizovana i digitalizovana. Vi imate CNC operatera koji mora i te kako da poznaje rad na kompjuterima i softver da bi mogao to da radi. Imate u poljoprivredi agritehničare koji moraju da znaju kako i da upravljaju dronovima“, rekao je Čadež.

On je naveo i da je upotreba veštačke inteligencije postala deo svakodnevnog poslovanja u gotovo svim sektorima, od logistike i transporta do proizvodnje, zbog čega sistem mora mnogo brže da se prilagođava novim okolnostima.

Predsednica Saveta za dualno obrazovanje Švajcarske Кonfederacije Ursula Renold podsetila je da Srbija i Švajcarska deset godina sarađuju u oblasti dualnog obrazovanja i ocenila da je pred Srbijom još posla kako bi se dodatno unapredio sistem stručnog osposobljavanja mladih.

Navela je da razvoj veštačke inteligencije i novih tehnologija menja tržište rada širom sveta, zbog čega je sve važnija saradnja obrazovnog sistema i privrede dve zemlje kako bi mladi stekli znanja i veštine koje kompanije traže.

Ona je ocenila da dualno obrazovanje mladima omogućava lakši ulazak na tržište rada, pristojan posao i sigurnija primanja, ali je naglasila da je za uspeh tog sistema ključno da kompanije aktivno ulažu u obuku i razvoj zaposlenih.

Prema njenim rečima, kompanije danas sve više traže takozvane meke veštine, poput timskog rada, rešavanja problema, fleksibilnosti i prilagođavanja promenama, jer „ni same firme ne znaju kako će izgledati tržište za nekoliko godina“.

Renold je ocenila da Srbija ima dobru osnovu za razvoj dualnog obrazovanja, ali da je potrebno dodatno osnažiti lokalne zajednice i kompanije kako bi reforme bile uspešno sprovedene.

Dualno obrazovanje u Srbiji uvedeno je Zakonom o dualnom obrazovanju koji je donet 2017. godine, sa ciljem da se obrazovni sistem bolje uskladi sa potrebama privrede i tržišta rada.

Sistem dualnog obrazovanja u Srbiji je do sada obuhvatio oko 22.000 učenika, više od 180 srednjih škola i oko 1.100 kompanija.

Model se, kako je navedeno, pokazao izuzetno efikasnim, jer 50 odsto mladih ostaje da radi u struci, a 25 odsto se zapošljava direktno u kompanijama gde su obavljali učenje kroz rad.

Taj model podrazumeva kombinaciju teorijske nastave u školama i praktične obuke kod poslodavaca, gde učenici stiču konkretna znanja i veštine kroz rad.

Za realizaciju dualnog obrazovanja u školskoj 2026/2027. godini u ponudi će biti 93 obrazovna profila iz 12 područja rada.