Celoživotno učenje neophodno za razvoj karijere, ali i globalne ekonomije

Izreka da se čovek uči dok je živ stara je koliko i sam koncept obrazovanja, a ako se uzme u obzir tempo kojim se svet oko nas menja, sticanje novih znanja i veština ne samo da se očekuje, već se i podrazumeva.

U modernom poslovanju već dugo se govori o celoživotnom učenju, procesu koji je definisan i razvijan još od 1962. godine. Celoživotno učenje podrazumeva kontinuirano sticanje znanja po završetku formalnog obrazovanja, a posledice ovog procesa su, kako navode brojni stručnjaci, pored ličnog rasta i razvoja, i poboljšanje socijalne uključenosti, samoodrživosti, ali i zapošljivosti i konkurentnosti.

Prema poslednjim podacima Eurostata, prikupljenim 2020. godine, u Evropskoj uniji 9,2 odsto stanovništva čine takozvani “doživotni učenici”.

S druge strane, u Srbiji skoro polovina preduzeća, odnosno 49,2 odsto sprovodi neki oblik kontinuiranog stručnog usavršavanja za svoje zaposlene, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Jedna od institucija koja pruža različite vidove specijalističkih treninga i obuka jeste i Privredna komora Srbije, koja svoje programe realizuje u okviru Službe za edukaciju i Poslovne akademije PKS.

“Poslovna edukacija koja se realizuje u okviru Centra za edukaciju PKS omogućava povećanje intelektualnog kapitala i profitabilnosti poslovanja privrednih subjekata, jer se stečena znanja i veštine mogu praktično primeniti i predstavljaju razvojni instrument i strategiju na različitim nivoima poslovnog odlučivanja”, navodi za Biznis.rs rukovodilac Centra za edukaciju u Privrednoj komori Srbije Ivana Kovačević.

Ona napominje da su delatnosti Centra usmerene na profesionalnu obuku po principu učenja i usavršavanja tokom celog života zaposlenih u najrazličitijim profesijama, od poslovnog sekretara do vrhunskih menadžera. Prošle godine je te profesionalne obuke pohađao značajan broj zaposlenih.

“U 2021. godini realizovali smo više od 200 edukativnih aktivnosti, u kojima je učešće uzelo gotovo 12.000 polaznika”, kaže Ivana Kovačević.

Upitana koje vrste obuka i treninga su najtraženije i da li to ukazuje na neke opšte tendencije na tržištu rada, ona navodi da istraživanja pokazuju kontinuiranost u interesovanju za specijalističke treninge i radionice za zaposlene na svim pozicijama iz različitih oblasti poslovanja.

Kako kaže, tu spadaju privredno-sistemski propisi u praksi, sistem kvaliteta, menadžment, finansije i računovodstvo, poreski propisi, marketing i istraživanje tržišta, spolјnotrgovinsko poslovanje, zaštita životne sredine, poslovno pregovaranje, nabavka i prodaja, bezbednost i zaštita zdravlja, organizacija poslovne aktivnosti…

“Teme iz ovih oblasti konstantno su zastupljene u ponudi Centra za edukaciju PKS”, napominje Ivana Kovačević, i dodaje da se na njihovim seminarima primenjiva znanja stiču uz pomoć renomiranih predavača i kroz simulacije realnih situacija i iznalaženja praktičnih rešenja.

Kako objašnjava, kontinuirano prisutan nedostatak kadrova za obavljanje određenih poslova, rezultirao je potrebom za obukama u okviru kojih će se za kraći vremenski period polaznici osposobiti da samostalno obavljaju radne zadatke.

„Među takvim obukama ističemo višednevnu obuku za analitičara podataka, edukativni program na temu zaštite intelektualne svojine, program obuke za samostalno vođenje poslovnih knjiga, obuku za procenitelja vrednosti nepokretnosti, kao i obuku za lice za bezbednost i zdravlje na radu (sve u organizaciji Poslovne akademije PKS)”, kaže Ivana Kovačević.

Pored Centra za edukaciju PKS, obuke nude i druge institucije, privatne i državne, a i same firme sve češće osmišljavaju sopstvene programe kako bi podstakle zaposlene na usavršavanje.

Ovakvi vidovi usavršavanja izuzetno su važni kako za domaću, tako i za svetsku privredu, a tome u prilog svedoči i izjava generalne direktorke Svetskog ekonomskog foruma Sadije Zahidi (Saddia Zahidi).

Zahidi navodi da, ukoliko do 2030. godine milijardu ljudi ne stekne znanja potrebna za nova zanimanja, u globalnoj ekonomiji će se pojaviti potreba za “hitnim prekvalifikacijama”, piše Forbes.