Cena šećerne repe stimulativna i za šećerane i za ratare

Rast cena šećera na svetskom nivou izaziva zabrinutost jer od njega zavise mnoge druge industrije, prvenstveno prehrambena i konditorska. Tokom 2022. godine namirnice su na globalnom nivou pojeftinile u proseku za 20 odsto, osim šećera koji je ponovo poskupeo.

Globalna proizvodnja šećera u tržišnoj 2022/23. godini procenjena je na oko 183,2 miliona tona, što je za 2,8 miliona tona više nego prošle sezone.

Proizvođači šećerne repe u Evropskoj uniji su prethodnih godina imali umanjene prinose, što izaziva zabrinutost i proizvođača i prerađivača oko raspoloživih količina šećera u budućnosti. Prošle godine prinosi su bili za sedam odsto manji zbog suše, a prethodne dve i više usled suše i biljnih bolesti. Francuska, kao veliki proizvođač, ove godine ima najslabiju setvu šećerne repe u poslednjoj deceniji. Razlog za to je, pored suše i biljnih bolesti, i presuda suda EU koji je zabranio upotrebu pesticida koji se koristi za zaštitu šećerne repe od bolesti, što je proizvođače odvratilo od njene setve.

Sve ovo navedeno je u najnovijem Izveštaju o tržištu šećera za jul srpskog Ministarstva poljoprivrede, u kojem je naglašeno i da su natprosečne padavine tokom maja, juna i jula u našoj zemlji usevima šećerne repe veoma odgovarale, jer imaju povećanu potrebu za vodom.

Očekivana proizvodnja šećera oko 350.000 tona

Kada je reč o procenjenim zasejanim površinama šećerne repe, Republički zavod za statistiku (RZS) u julu je objavio da je šećernom repom zasejano 41.673 hektara (ha), što je u odnosu na prošlogodišnju površinu 20 odsto više, a u odnosu na desetogodišnji prosek 12,8 procenata manje.

„Iako je šećerna repa finansijski vrlo zahtevna za proizvodnju, površine su značajno povećane u odnosu na prošlu godinu zbog subvencije od 35.000 dinara po hektaru, koja bi trebalo da poveća opštu konkurentnost sektora i obezbedi sirovinsku osnovu za proizvodnju šećera kao strateškog izvoznog proizvoda u regionu“, ističu iz resornog ministarstva.

Na osnovu prognoze zasejanih površina i trogodišnjih prosečnih prinosa repe od 2020. do 2022. godine, dodaju da se očekuje proizvodnja šećera od oko 350.000 tona.

„Očekivana proizvodnja će u potpunosti zadovoljiti domaće potrebe za šećerom u iznosu od 250.000 tona, dok će višak podmiriti izvozne potrebe“, naglašeno je u izveštaju.

Domaće tržište je pod uticajem rasta cena šećera na svetskom tržištu, koji beleži desetogodišnji cenovni maksimum. Ocenjeno je i da su povoljna kretanja omogućila domaćoj industriji da u ovoj godini ponudi otkupnu cenu repe od 52 evra po toni, kao i druge pogodnosti pri nabavci repromaterijala i stimulacije za proizvođače šećerne repe.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se proizvodnjom šećera bavi 12 kompanija. One su u 2019. godini, kada je reč o ukupnim prihodima, otišle u minus, i to od 662,49 miliona dinara. U 2020. godini su oporavile svoje poslovanje i ostvarile ukupni prihod od 914,26 miliona dinara, da bi u 2021. godini imale čak 2,7 milijardi dinara ukupnih prihoda.

Prema rečima sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandra Bogunovića, u Srbiji su dve kompanije najveći proizvođači šećera, a to su Sunoko i Hellenic Sugar Industry.

„Mi proizvodimo i viškove, izvoznik smo šećera, mada ga i uvozimo, s obzirom na to da je šećer od šećerne trske jeftiniji od onog koji se dobija od šećerne repe. Proizvodnja je bila oko 300.000 tona šećera u 2020. godini. Ranije smo proizvodili dosta, ali je domaća proizvodnja šećera u padu od 2016. i 2017. godine, kada je bila veća od 500.000 tona„, izjavio je Bogunović u razgovoru za Biznis.rs.

Problem je, kako je naveo, bio veliki pad potrošnje, što se malo promenilo tokom pandemije korona virusa, posebno tokom zabrane kretanja. Tada je narod iz straha krenuo da kupuje veće količine šećera.

„Zato je važno da se posebno uvede podsticaj za proizvođače šećera, kako bi se očuvala domaća proizvodnja. Naše šećerane su retke koje posluju u regionu. Hrvatska ima samo jednu šećeranu koja je opstala tako da, iako su imali velike podsticaje, nisu uspeli da ih sačuvaju. Veliki je pritisak šećera koji se dobija iz šećerne trske, a nama je važno da imamo domaću proizvodnju“, ocenio je Bogunović.

Dodao je da Srbiji nije potrebna dodatna fabrika šećera, jer i postojeće rade smanjenim kapacitetom. On smatra da ih imamo sasvim dovoljno, ali da je potrebno da se povećaju površine na kojima se uzgaja šećerna repa.

„Ako se povećaju površine i podiže kvalitet proizvodnje, onda postoji mogućnost i da se održimo na tom tržištu. I tokom pandemije smo imali mogućnost za proizvodnju alkohola jer smo se oslanjali na domaću proizvodnju šećera. Da toga nije bilo, pitanje je kako bi se sve odvijalo na domaćem tržištu“, smatra Aleksandar Bogunović.

Agroekonomista Milan Prostran istakao je da je u Srbiji od 15 fabrika šećera trenutno u funkciji samo pet.

„Spali smo na oko 42.000 hektara pod šećernom repom. Prošla godina je ekonomski stimulisala proizvođače, odnosno same fabrike su dale bolje cene, repa je prošla bolje nego drugi usevi usled vremenskih nepogoda, tako da se nadam da nećemo ugasiti industriju šećera. Proizvodili smo preko 700.000 tona šećera, sada je to prepolovljeno, ali imamo za naše potrebe i za izvoz“, objašnjava on.

Beli šećer od šećerne repe je, prema njegovim rečima, dugo bio posebno štićen od strane EU, jer je kvalitetniji od šećera od šećerne trske. Prostran je ocenio da je liberalizacijom tržišta šećera, i stavljanjem u isti ekonomski položaj na tržištu onog od šećerne trske i od šećerne repe, naglo propalo mnogo fabrika šećera.

„Bili smo prepoznatljivi kao zemlja šećera od šećerne repe i nakon mnogo propalih šećerana uspeli smo da sačuvamo bar nešto. Još tri do četiri se mogu vrlo brzo pokrenuti, ukoliko bude bilo potrebno, ali ako nema 40.000 hektara pod šećernom repom šećerana je ekonomski neisplativa“, naveo je Prostran.

Cena šećerne repe je, kako je naveo, pre četiri do pet godina ozbiljno porasla, i zato je interesantna.

„Na svetskoj pijaci je porasla cena koja je očigledno stimulativna i za šećerane i za proizvođače repe. Uvek smo je zvali ‘kraljicom polja’ jer donosi najveći dohodak. Šećerna repa će ostati i biti sve atraktivnija za naše proizvođače“, zaključio je Milan Prostran.

Izvoz šećera iz tarifne glave 1701, posmatrano količinski, tokom ove godine smanjen je na jednu trećinu uobičajenih količina. Zaključno sa junom, od oktobra 2022. godine izvezeno je oko 30.300 tona šećera, što je za 75 procenata manje u odnosu na isti period prošle godine.

Podsetimo, Vlada Republike Srbije je 30. marta usvojila Uredbu o izmeni uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica kojom je, između ostalog, ukinuto ograničenje cene belog šećera. Naime, maksimalna maloprodajna cena belog kristal šećera, po kilogramu, u svim pakovanjima, pre ukidanja ograničenja bila je utvrđena na nivou ne većem od 114,99 dinara.