Skoro 10 odsto poljoprivrednih površina u EU koristi se za organsku proizvodnju

Zemljište koje se koristi za organsku poljoprivrednu proizvodnju u Evropskoj uniji nastavlja da se proširuje. Naime, ova teritorija se sa 14,7 miliona hektara u 2020. godini povećala na 15,9 miliona u 2021, što je 9,9 odsto ukupne korišćene poljoprivredne površine u EU, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

U periodu od 2012. do 2021. godine površine koje se koriste za organsku poljoprivrednu proizvodnju povećale su se u skoro svim zemljama EU. Najveći rast imali su Portugal (283 odsto) i Hrvatska (282 procenata). Površina pod organskom poljoprivredom brzo se proširila i u Francuskoj – za 169 odsto, dok se više nego udvostručila u Mađarskoj (125 procenata) i Rumuniji (101 odsto).

Francuska je u 2021. godini imala 2,8 miliona hektara zemlje koja se koristi za organsku poljoprivredu, što je najviše među zemljama EU. Slede Španija sa 2,6 miliona hektara organskih površina, Italija sa 2,2 miliona i Nemačka sa 1,6 miliona. Ove četiri zemlje zajedno čine skoro tri petine ukupne organske površine EU u 2021. godini – Francuska 17,4 procenta, Španija 16,6 odsto, Italija 13,7 procenata i Nemačka 10,1 odsto.

Najveći udeo površina pod organskom poljoprivredom u ukupnim korišćenim poljoprivrednim površinama na nacionalnom nivou imala je u 2020. godini Austrija (26 odsto), a u 2021. godini Estonija (23 procenta) i Švedska (20 odsto).

Nasuprot tome, udeo organske poljoprivrede bio je manji od pet procenata u šest zemalja EU u 2021. godini, sa najnižim udelom u Bugarskoj (1,7 odsto) i na Malti (0,6 procenata).

Švedska najveći proizvođač organskih žitarica i svežeg povrća

Organska proizvodnja žitarica je u 2021. godini činila 6,2 odsto ukupne proizvodnje žitarica u Švedskoj, 5,5 procenata u Estoniji i 4,4 odsto u Finskoj, što je najveći udeo među zemljama EU.

Švedska je takođe imala najveći udeo (17,7 procenata) organske proizvodnje svežeg povrća u ukupnoj proizvodnji povrća među zemljama EU, a slede Nemačka (11,2 odsto) i Holandija (5,4).

Organske ratarske kulture činile su većinu organskih poljoprivrednih površina Finske (99,1 odsto), Danske (83,1 procenat) i Poljske (78,6 odsto). Ovo je bilo u najvećem kontrastu sa Češkom, Irskom i Slovenijom, gde su oko 80 procenata ukupnih organskih poljoprivrednih površina bili organski pašnjaci i livade.

Iz Eurostata su napomenuli i da se sve veći broj goveda, ovaca i koza uzgaja organskim metodama. Na primer, pet miliona goveda iz stada EU od 75,7 miliona goveda (6,6 odsto) uzgajano je na organski način u 2021. godini.

Kako je ranije objašnjeno za Biznis.rs, u 2021. godini ostvarena je dosad najveća vrednost izvoza organskih proizvoda iz Srbije u visini od 57,4 miliona evra, što je povećanje za 53 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 37,5 miliona evra.

Tada su iz Ministarstva poljoprivrede naglasili da je tokom 2022. godine obezbeđen dosad najveći budžet za organsku proizvodnju, koji je iznosio 577,7 miliona dinara, od čega je za organsku biljnu proizvodnju bilo predviđeno 170 miliona dinara, dok je za organsku stočarsku proizvodnju izdvojeno 407,7 miliona dinara.

U poslednje dve godine površina koja se obrađuje organski povećana je za više od 10 odsto. U 2021. godini u Srbiji je bilo 23.527 ha pod organskim načinom obrade, dok se pre jedne decenije organska biljna proizvodnja obavljala na nešto više od 6.000 hektara.