Cene komunalnih usluga brže od prosečne inflacije – porasle za čak 60 odsto

Cene komunalnih usluga, energije i stanovanja rasle su poslednjih godina brže od proseka inflacije u Srbiji, iako su uglavnom pod kontrolom države, a komunalna preduzeća tek očekuje privatizacija i verovatno dodatna liberalizacija cena.

Kategorija u kojoj su u zvaničnoj statistici pod “Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva” svrstane ove usluge, beleže u poslednjih pet godina u proseku rast od skoro 60 odsto, dok je prosečan rast potrošačkih cena u tom periodu iznosio 43 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ova kategorija posle kategorije “Hrana i piće” učestvuje u najvećem procentu u strukturi indeksa potrošačkih cena sa nešto manje od 14 procenata, što znači da sa jednom sedminom daje doprinos ukupnom rastu potrošačkih cena.

Ako se pogledaju pojedinačne stavke iz ove kategorije, najveće povećanje cena u periodu od decembra 2020. godine do decembra prošle godine, beleži se kod usluga “odnošenje smeća” i “stvarne stambene rente” koje su u prethodnih pet godina poskupele za po 71 odsto.

Sa povećanjem cena od 67 odsto sledi usluga “odvođenje otpadne vode”.

Električna energija za domaćinstva poskupela je u istom periodu za 62 procenata, dok je snabdevanje vodom skuplje za 58 odsto. Cene gasa više su za 48 odsto, a jedino je cena usluga daljinskog grejanja povećana manje nego što je iznosio rast ukupne inflacije, i to 36 odsto, pa je realno očekivati da će u narednom periodu poskupeti.

S obzirom na to da su javno-komunalna preduzeća (JKP) širom Srbije i dalje u državnim rukama, kao i Elektroprivreda Srbije, opravdano je postaviti pitanje zbog čega je rast cena njihovih usluga ovoliko ubrzao u poslednjih pet godina.

Kako ih tek čeka neka vrsta vlasničke transformacije i izlazak na tržište, opravdana je bojazan da to može donete novi rast cena.

Poslovanje JKP u Beogradu pod lupom MMF

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović za Biznis.rs kaže da su JKP oruđe u rukama lokalnih vlasti koje na različite načine manipulišu njihovim poslovanjem zbog čega su uglavnom u velikim gubicima.

Kao najbolji primer navodi Beograd gde je upravo ovih dana otkriveno da je Vlada Srbije morala da garantuje Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da će angažovati eksterne revizore da provere budžet Beograda, usred učestalih sumnji da su finansije prestonice u lošem stanju i da se njima neodgovorno upravlja.

“Nadzor će obuhvatiti poslovanje javnih komunalnih preduzeća, kao i češljanje subvencija grada ka njima. Eksterna revizija budžeta Beograda mora biti završena da avgusta ove godine, a njene nalaze će dodatno proveriti MMF“, objašnjava Jovanović.

Javna komunalna preduzeća u Beogradu su opterećena ogromnim dugom prema dobavljačima koji su na kraju novembra iznosili oko 18 milijardi dinara, a krajem decembra već 20 milijardi dinara. A tu je i dug nastao jer su banke otkupljivale dugove koje imaju gradski sekretrarijati i JKP od potražilaca sa odredbom da se dospeće produžava za godinu dana, kaže on.

„Prema analizi Centra za lokalnu samoupravu, ovo je istorijski maksimum dugovanja prema dobavljačima u Beogradu i ključni razlog zašto je reagovao i MMF“, rekao je Jovanović.

Činjenica da će biti angažovani eksterni revizori pokazuje da loša struktura budžeta, intenzivno zaduživanje kod privatnih banaka, kao i nekontrolisan odliv novca predstavljaju sistemski rizik za Beograd, njegovo funkcionisanje i budući razvoj, naglašava Jovanović.

Koliko je sistemski degradiran komunalni sektor u Beogradu mogli smo, kako podseća, da vidimo i proteklih dana kada je nastao kolaps zbog snega. Razlog je taj što „ceo sistem boluje od partokratije, korupcije i nestručnosti, koju ćemo kao građani verovatno tek da plaćamo“.

Javno-komunalnih preduzeća u Srbiji ima oko 500, zapošljavaju nešto oko pet odsto radnika u privredi i doprinose bruto domaćem proizvodu sa oko 1,5 odsto.

Procene su da je za investicije u komunalnu infrastrukturu potrebno više od osam milijardi evra, za vodosnabdevanje oko šest milijardi evra, a za upravljanje otpadom oko dve milijarde evra. Jedna od najoštrijih kritika odnosi se na strukturu zaposlenih u JKP sektoru koji boluju od  hroničnog viška administrativnog osoblja i manjka operativnih radnika.

Prosečni gubici vode u mrežama širom Srbije iznose više od 35 odsto a u nekim gradovima i više od 50 odsto, što znači da JKP troše struju i hemikalije da prerade vodu koja iscuri u zemlju. Kritike na račun rada toplana idu u pravcu velike zavisnosti od subvencija za nabavku gasa i mazuta.