Četvorodnevna radna nedelja u Srbiji – san ili realnost?

Odluka belgijske vlade o uvođenju četvorodnevne radne nedelje za sve zaposlene u ovoj zemlji koji to žele već nekoliko dana izaziva pažnju kako tamošnje, tako i svetske javnosti.

Kako su saopštile vlasti u Belgiji, motiv za donošenje ovakve odluke jeste povećanje fleksibilnosti tržišta rada, koje je pandemija korona virusa prilično poremetila.

Tako je pred radnicima mogućnost izbora – ukoliko žele da rade četiri dana nedeljno onda moraju raditi 10 sati dnevno, za istu platu. Pored toga, mogu da biraju i koje nedelje će raditi svih pet, a koje „samo“ četiri dana.

S druge strane, poslodavcima je postavljen uslov da ne mogu da zovu zaposlene nakon isteka radnog vremena, što se odnosi na firme koje imaju više od 20 radnika.

Na pitanje da li bi model četvorodnevne radne nedelje mogao da se preslika na Srbiju potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković kaže da to nije realno, jer se naša država i društvo mnogo razlikuju od belgijskog, u smislu poštovanja zakona, propisa i svih pravila igre, kao i poštovanja radnika i humanizacije rada.

Prema njegovim rečima, kada bismo poštovali Zakon o radu što je, kako tvrdi, „za većinu zaposlenih u Srbiji daleki san“, trebalo bi da radimo pet dana nedeljno po osam sati, a neki rade i šest ili sedam dana, što je duže od zakonski dozvoljenog limita.

Naš sagovornik ističe da se od nadležnih najčešće čuje kako ne mogu da urade ništa povodom ponašanja određenih poslodavaca jer, kako sami kažu – „sve je po zakonu“. Ipak, on smatra da, kada su u pitanju uslovi i dužina rada, na delu imamo nepoštovanje zakona jer izvršna vlast gleda blagonaklono na devijantno i protivzakonito poslovanje većine poslodavaca.

S druge strane, Vuković nije za ideju poput ove u Belgiji, odnosno da se nauštrb jednog slobodnog dana poveća intenzitet rada i dužina radnog vremena. Umesto toga, on je za povratak osnovnim standardima rada koje su zahtevali sindikati još pre 130 godina, a to je da dužina radnog vremena bude osam sati kako bi ostalo 16 za ostale aktivnosti i odmor.

Ipak, i hipotetičko uvođenje četvorodnevne radne nedelje ne bi bilo u suprotnosti sa Zakonom o radu, iako jeste sa nepisanim pravilima. Zakon o radu je, objašnjava Vuković, fleksibilan i kaže da radna nedelja traje 40 časova i da je po pravilu pet dana, a da poslodavac utvrđuje raspored radnog vremena.

„To teoretski znači da bi neki poslodavac kome je iz sopstvenih razloga proizvodnje ili pružanja usluge odgovaralo da se radi četiri dana mogao to da primeni. To nije suprotno zakonu“, objašnjava Vuković.

Naš sagovornik dodaje i da ne bi trebalo da nas iznenadi da postoje određene firme koje možda imaju slično radno vreme, a u tim situacijama se radi o zanimanjima koja su prostorno-vremenski fleksibilna. Kao primer navodi IT sektor.