CEVES: Rast srpskog BDP-a značajno usporio, promenjena izvozna struktura

Prema fleš proceni, u prvom kvartalu ove godine rast srpskog BDP-a značajno je usporio – dva odsto u odnosu na 3,9 odsto u 2024. Glavni razlog za to, po svemu sudeći, je dalje usporavanje kako javnih tako i privatnih investicija koje je započelo u drugoj polovini prošle godine, kao i dalji pad robnog izvoza na zapadna tržišta.

Kako je navedeno u biltenu Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), iako neposrednih podataka još nema ovo je moguće zaključiti na osnovu snažnog pada (-55 odsto) stranih direktnih investicija u prvom kvartalu ove godine, kao i kapitalnih rashoda države (osam odsto) u celom kvartalu, u odnosu na iste periode prošle godine.

Vrednost izvoza informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i drugih kreativnih usluga, kao i ruda i osnovnih metala, nastavio je snažan rast iz prethodnog perioda i najverovatnije objašnjava to što je ukupan rast ipak ostao pozitivan.

Promena izvozne strukture ogleda se u rastu izvoza iz sektora rudarstva i osnovnih metala (+16 odsto), uz istovremeni pad izvoza iz delatnosti uključenih u globalne lance vrednosti, poput automobilske industrije i povezanih grana, kao i onih u kojima je konkurentska prednost zasnovana na niskoj ceni rada (-20 odsto).

Izvoz usluga, predvođen IKT-om, zabeležio je realan rast i dao značajan pozitivan doprinos. Domaća potrošnja ostala je jedina stabilna komponenta: državna je blago realno rasla, dok je privatna verovatno počela da slabi, sudeći po padu broja noćenja domaćih turista, nižoj naplati PDV-a i stagnaciji prometa u maloprodaji, dodaje se.

Ekonomski sentiment u Srbiji pao je na početku 2025. godine ispod 100, na nivo proseka EU 27, pre svega usled naglog pada sentimenta u sektoru usluga – na jedan od najnižih od vremena pandemije.

Sentiment u industrijskom i građevinskom sektoru pada sa blago pozitivnog na negativni nivo, s tim što je pad dosta oštriji u građevinarstvu. To se ogleda i u zvaničnim podacima – vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu 2025. opala je za 1,4 odsto u tekućim, odnosno 5,6 odsto u stalnim cenama.

Istovremeno, sentiment u maloprodaji ostaje relativno stabilno pozitivan, iako se negativni sentiment potrošača nešto produbio, ističu iz CEVES-a.

Pad sentimenta u Srbiji dešava se u kontekstu šire evropske stagnacije – sentiment u EU 27 ostaje blago negativan i malo promenjen uprkos padu kamatnih stopa, dok je u za nas najvažnijoj zemlji – Nemačkoj, koja je 2024. završila padom privrednih aktivnosti – na jednom od svojih najnižih nivoa od pandemije.

Pod senkom nadstrešnice: Klimavi temelji srpskog rasta

Protesti sigurno nisu bili glavni krivac za usporavanje privrednog rasta u prvom kvartalu ove godine, ali su ogoleli činjenicu da je privredni rast Srbije poslednjih godina stajao na sve slabijim temeljima, ocenjuju iz CEVES-a.

„Za dalji održivi rast, a pogotovo razvoj, biće potrebno da institucije omoguće pravnu sigurnost i rast produktivnosti kroz osluškivanje potreba privrede. To pre svega podrazumeva eliminaciju diskriminacije domaće privrede, mere podrške za njena ulaganja i modernizaciju (digitalizaciju i usklađivanje sa zahtevima zelene tranzicije), ali i obezbeđivanje sve boljih i relevantnijih obrazovnih profila – što su neophodni koraci da bi se investitori koji sada odlaze zamenili onima kojima su potrebni znanje i veštine“, navedeno je u CEVES biltenu.