Cirkularnom ekonomijom od otpada do netoksične biorazgradive zamene za plastiku

Nanočestice plastike pronađene su u plućima, krvotoku, čak i placenti. Osim očigledne zdravstvene štetnosti ovog i sličnih materijala, sve se više vodi računa i o ekologiji, pa se tako na krilima ovih promena javljaju korisne inovacije koje bi mogle da promene svet. Jedna takva je materijal BioSol firme Eko Bio Invest.

Proces nastajanja ovog materijala pravi je primer cirkularne ekonomije, gde otpad od voća i povrća postaje sirovina od koje nastaju finalni proizvodi koji su potpuno bezbedni po čoveka i životnu sredinu, a mogu se i dalje koristiti (upcycling) kao, na primer, đubrivo ili boja za tekstil.

„Svima su nam kao deci govorili da hranu ne treba bacati, a ipak to svi i dalje radimo, bar ponekad. Okruženi smo raznim vrstama otpada, uključujući i otpad od voća i povrća. Pored toga, svakodnevno koristimo proizvode od plastike, iako smo svesni da uz odlične karakteristike i brojne primene ona svima škodi. Materijal kojim se mi bavimo nastao je iz želje da se nešto uradi po tom pitanju, da se poboljša kvalitet života“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs direktorka firme Eko Bio Invest Marina Cvijanović.

U ovom preduzeću su prijatelji ujedinili svoje mogućnosti, znanja, iskustvo, kontakte i želju da se na tržište plasira netoksična alternativa plastici, jer smatraju da zaslužujemo bolje i zdravije uslove života. Bave se materijalom koji su nazvali BioSol, kako bi istakli „Bio“, odnosno organsko poreklo i njegovu karakteristiku rastvorivosti (Soluble), što ga čini alternativom plastici (Solution).

„U vodi se na temperaturi većoj od 80 stepeni Celzijusa rastvara za manje od minut, a u hladnoj vodi i u/na zemlji za 25 dana do šest meseci. Materijal je na bazi otpada od voća i povrća, i u potpunosti je bezbedan po životnu sredinu i čoveka, za šta smo pribavili EU sertifikat koji potvrđuje da proizvodi od njega nisu toksični, već se u potpunosti rastvaraju prirodnim putem, bez upotrebe aditiva ili kompostabilnih kada. Proces proizvodnje granulata smo zaštitili EU patentom“, naglasila je naša sagovornica.

Kako kaže, „prirodni“ klijenti su im sadašnji proizvođači proizvoda od bioplastike, koji na postojećim mašinama, bez dodatnog ulaganja, mogu svojim klijentima da ponude zdravije netoksične proizvode.

„Tipični krajnji proizvodi od našeg materijala su folije i kese, a urađeni su i prototipovi čaša i tanjira. Sektori u kojima je moguća primena proizvoda nastalih od našeg materijala uključuju pakovanje, medicinu, farmaciju, kozmetiku, modu, poljoprivredu… Mogućnosti su praktično beskonačne. Potencijalni klijenti su uglavnom iz Evropske unije, ali imamo interesovanje više kompanija širom sveta“, navela je Cvijanović.

Uloženo vreme

Nekoliko meseci i relativno skromna sredstva su utrošena na izradu osnovnog materijala.

„Sada već drugu godinu kroz partnerstvo sa Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo iz Beograda radimo na unapređenju materijala, testiranju lokalnih sirovina, novim verzijama materijala za još širu primenu i daljim mogućnostima naknadne upotrebe proizvoda nastalih od našeg materijala (upcycling). Sada je došlo vreme za ozbiljno investiranje radi široke komercijalizacije i podrške istraživanjima“, ističe direktorka Eko Bio Investa.

Proizvodi od plastike, a pre svega bioplastike su njihova direktna konkurencija, ali ono što ih vrlo lako izdvaja od postojećih je što njihov materijal nije toksičan, pa je samim tim zdrava i bolja verzija, potpuno ekološki prihvatljiva, neškodljiva po životnu sredinu.

„Pritom smo cenovno u rangu postojećih biorazgradivih proizvoda, čije nanočestice ipak ulaze u vodene tokove, zemlju, lanac ishrane“, upozorila je Cvijanović.

Načini finansiranja

Finansije su za sada obezbeđene iz ličnih izvora i od jedne inostrane kompanije koja je prepoznala potencijal materijala. Plan Eko Bio Investa je da se ubuduće u značajnoj meri finansiraju iz subvencija, jer je njihov materijal potpuno u skladu sa ciljevima i zahtevima Zelene agende.

„Naša suštinska razlika i prednost – činjenica da BioSol materijal nije toksičan, ujedno je i nešto što zahteva ozbiljne pripreme za izlazak na tržište, jer moramo dopreti do potencijalnih klijenata i objasniti im da ovakav materijal postoji“, naglasila je Cvijanović.

Pored marketinških, ova firma ima i finansijske i regulatorne izazove. Naime, mogućnosti ispitivanja ovakvog materijala ograničene su na mali broj laboratorija, jer se većina bavi nivoom toksičnosti.

„Zakonodavstvo često ne prepoznaje materijal, odnosno proizvodni proces u kome nastaje BioSol. Pored toga, selekcija i tretman otpada su oblasti u kojima postoji veliki prostor za unapređenje“, zaključila je naša sagovornica.