Beograd, Novi Sad i Niš u procesu digitalizacije po ugledu na EU

Srbija na putu tranzicije ka klimatski neutralnim i pametnim gradovima

InfrastrukturaInovacijeSrbijaU fokusuVesti

15.6.2022 19:01 Autor: Julijana Vincan 8

Srbija na putu tranzicije ka klimatski neutralnim i pametnim gradovima Srbija na putu tranzicije ka klimatski neutralnim i pametnim gradovima
Na poslovnoj konferenciji Francusko-srpske privredne komore (CCI France Serbie) „Klimatski neutralni i pametni gradovi“ predstavljene su ekspertize u sektoru održivog razvoja i zaštite životne... Srbija na putu tranzicije ka klimatski neutralnim i pametnim gradovima

Na poslovnoj konferenciji Francusko-srpske privredne komore (CCI France Serbie) „Klimatski neutralni i pametni gradovi“ predstavljene su ekspertize u sektoru održivog razvoja i zaštite životne sredine kroz najsavremenije projekte vodećih kompanija. Posebno je istaknut značaj razmene iskustava i proširenja saradnje ka realizaciji koncepta klimatskih neutralnih i pametnih gradova.

Govorilo se o pametnoj mobilnosti, klimatski neutralnim gradovima, rešenjima za finansiranje ovakvog koncepta, te zelenim tehnologijama. Događaj je organizovan u saradnji sa Ambasadom Francuske u Srbiji, i predstavlja prvo dešavanje projekta „The quest for net Zero“ pokrenutog na inicijativu CCIFS kluba za održivi razvoj, a u kontekstu usklađivanja srpske privrede sa Zelenom agendom EU.

Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković ocenila je da je reč o važnoj temi i značajnom okupljanju.

„Podaci pokazuju da se 70 odsto ugljen-dioksida (CO2) emituje upravo u urbanim sredinama, dok one troše oko 80 procenata energije. Takođe, predviđa se da će do 2050. godine dve trećine ljudske populacije živeti u gradovima. Stoga moramo razmišljati kako da naše urbane sredine učinimo pametnim u smislu održivog razvoja i onoga što treba da pružimo ne samo našim životima, već i životima budućih generacija“, izjavila je državna sekretarka.

Kako bi se do toga došlo, ona je navela da treba da budemo svesni onoga što se dešava sa klimatskim promenama i što se dešava u našem svakodnevnom životu u vezi sa zagađivanjem životne sredine.

„Prva stvar jeste identifikacija sektora iz kojeg nam dolazi mnogo emisija, i to jeste energetika, posebno u Srbiji. Kod nas se poseban deo odnosi na energetiku, pošto je najveći deo proizvodnje zasnovan na uglju, kada je u pitanju električna energija, a kada je reč o toplotnoj energiji, tu imamo problem sa individualnim ložištima, odnosno sa time što i naši građani koriste fosilna goriva za zagrevanje svojih domova“, upozorila je Atanacković.

Dim u gradu
Foto: Rawpixel.com

Sektor transporta takođe je, kako kaže, veliki zagađivač, naročito kada se govori o drumskom saobraćaju.

„Još jedan sektor koji negativno utiče na životnu sredinu je i sektor poljoprivrede. Vezano za sve obradive površine koje koristimo, gde krčimo šume radi poljoprivrednog zemljišta, zbog proizvodnje hrane i koristimo određene supstance koje zaista utiču na životnu sredinu“, navela je ona.

Za svaku od tema, ističe državna sekretarka, postoji odgovor. Za sektor energetike to su obnovljivi izvori energije (OIE), za sektor koji se tiče drumskog saobraćaja to su električna vozila i e-mobilnost, a za sektor poljoprivrede to je organska proizvodnja. Međutim, prema njenim rečima, OIE nisu deo samo ove prve teme, već deo svih rešenja koja možemo ponuditi.

„OIE su nešto što je u Srbiji relativno malo razvijeno i zato je naša zemlja prošle godine u aprilu usvojila potpuno nov set zakona iz energetike, pa i rudarstva, i na taj način dobila i poseban Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, prateći sa izmenama Zakona o energetici, koji zajedno daju jedan potpuno novi okvir da unapredimo sebe i svoju proizvodnju iz električne energije, ali i toplotne“, navela je Atanacković.

Planovi za Evropsku uniju

Preko Evropske komisije, podsetila je državna sekretarka, radi se projekat „100 pametnih gradova“ na koji naša zemlja, kako kaže, treba da se ugleda.

„Kompanija Huawei je 2019. godine sklopila ugovore i potpisala sporazume sa tri grada – Beogradom, Nišom i Novim Sadom, kako bi radili upravo na ovoj digitalizaciji tehnologija i krenula ka tome da i ovi gradovi postanu pametni, ili makar pametniji, digitalizovaniji nego što su danas“, podsetila je ona.

Naglasila je važnost zajedničkog rada svih sektora, jer se jedino tako može doprineti neophodnim promenama, i poručila da je važno da šta god da se u Srbiji radi, da je u skladu sa uslovima za zaštitu životne sredine.

„Energetika i ekologija su dve sestre, i moraju da idu zajedno, ako želimo ka ciljevima održivog razvoja. Važna su iskustva drugih zemalja i bitna je saradnja koja je do sada ostvarena na ovom polju između Srbije i Francuske. Pametni gradovi su gradovi po meri čoveka 21. veka, koji ima komfor na koji je navikao, ali ga ne krade od narednih generacija“, poručila je ona.

Foto: Biznis.rs

Ambasador Francuske Pjer Košar (Pierre Cochard) naveo je da je vladanje urbanitetima izazov od ključnog značaja za planetu.

„Pametni gradovi treba da odgovore na izazove rasta, obezbede vodu i struju, zelene prostore. Oni koriste IT tehnologije radi poboljšanja kvaliteta života. Bitno je da rast postane održiv. U Francuskoj je već trećina opština u programu pametnih gradova, ali postoje izazovi pametne mobilnost, iako smo jedan od ključnih igrača na svetu u tom smislu“, naveo je on.

Kako je istakao, francuska preduzeća u Srbiji već pružaju podršku na ovom polju kod metroa, pametne rasvete, prerade otpada i dobijanja energije, zatim u saobraćaju i parkiranju.

„Važno je pomenuti angažovanje kompanije Veolia u Vinči, potom Schneider Electric-a u EPS-u, kao i brojne kompanije koje rade u oblastima javnih radova kako bi oni bili optimizovani i pametni. Velike promene su neophodne, lokalne samouprave postavljaju pitanja kao što su – koji su troškovi za pametne gradove, koje ekonomske modele je neophodno razviti, kako ih finansirati, itd. Biraju se različiti modeli“, naglasio je Košar.

Dodao je da su u ovoj oblasti pitanja brojna, i pred privatnim i javnih akterima, kako u Francuskoj i EU, tako i u Srbiji.

Potpredsednik Francusko-srpske privredne komore Filip Til (Philippe Thiel) istakao je da je konferencija deo aktivnosti u okviru usklađivanja srpske privrede sa Zelenom agendom EU.

„Privatni sektor je jedan od glavnih aktera, i treba da preuzme odgovornost u ubrzanju mera, sprovođenju procesa, i dostizanju mera održivog razvoja. Ovaj razgovor je prilika da francuske kompanije predstave svoja dostignuća javnosti i kompanijama u Srbiji. Saradnja nije samo kroz ulaz kapitala, kompanije donose svoja znanja i stručnosti, i tako doprinose boljem pozicioniranju srpske ekonomije na međunarodnoj sceni“, poručio je on.

Prema njegovim rečima, nema sumnje da će saradnja nastaviti da jača, a kako je naveo, postoji nada da će konferencija dovesti do stvaranja novih francusko-srpskih projekata.

Na panelu „Pametna mobilnost“ predstavljene su najbolje prakse iz sektora transporta, a svoju ekspertizu predstavile su kompanije RATP Dev, Atos i Dassault Systemes. Na drugom panelu „Klimatski neutralni gradovi“, kompanije Schneider Electric i Veolia predstavile su neki od najinovativnijih modela za urbani razvoj koji omogućavaju poboljšanje kvaliteta života u gradovima, uz smanjenje emisija štetnih gasova, dok je Ministarstvo energetike i rudarstva predstavilo planove i projekte države na ovom polju.

Naredni panel „Rešenja za finansiranje“ bio je posvećen modelima finansiranja projekata iz EU fondova uz tumačenja Delegacije EU i Evropske investicione banke, ali i Ministarstva finansija. Na poslednjem panelu „Zelene tehnologije“ predstavljena su dva startap projekta u Srbiji na temu zelenih tehnologija.

  • SUNCOKRET

    15.6.2022 #1 Author

    Naježim se kada čujem nešto ovako.

    Odgovori

  • JANA

    15.6.2022 #3 Author

    Ne treba srljati ni zuriti ,realno sve natenane i nece biti probelma ..jos bi to trebalo da se razradjuje

    Odgovori

  • EVA57

    15.6.2022 #4 Author

    Pametni gradovi-to je dalje nego što se čini, a mnogo i košta. Rešenje je jednostavno-vratimo se prirodi, kao načinu života, a ne samo za godišnji odmor.

    Odgovori

  • Anna

    16.6.2022 #5 Author

    Prazne priče- zakoni koji se ne primenjuju, politika koja koči razvoj, obećanja koja se ne ispunjavaju.

    Odgovori

  • VOJKAN

    16.6.2022 #7 Author

    Treba obratiti pažnju na zaštitu životne sredine

    Odgovori

  • IVAN

    16.6.2022 #8 Author

    Samo price a dela ?

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...