SEPA, karbonska taksa i male firme: Dokle je Srbija stigla na putu ka EU tržištu?

U okviru EU nedelje mogućnosti, u ponedeljak je u Beogradu održana panel diskusija o Planu rasta za Zapadni Balkan: „Prilike za srpsku privredu i MSP“.

Oliver Šarov iz Delegacije EU u Srbiji, Igor Savić iz Narodne banke Srbije, Silvija Rakić iz Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC) i Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije (PKS) razgovarali su o ključnim izazovima i prilikama koje evropske integracije donose srpskoj privredi.

Tri teme dominirale tokom diskusije: uvođenje sistema SEPA plaćanja od 5. maja, primena karbonske takse i pitanje kako mala i srednja preduzeća mogu da iskoriste mogućnosti koje nudi Plan rasta za Zapadni Balkan. Zajednički zaključak učesnika bio je da ambicije u usklađivanju zakonodavstva postoje, ali da brzina i doslednost implementacije ostaju ključna tačka spoticanja.

SEPA sistem od 5. maja: Jeftinije transakcije, ali bez čuda preko noći

Jedna od retkih konkretnih i skorašnjih dobrih vesti za srpsku privredu jeste priključivanje Srbije sistemu SEPA plaćanja, koje stupa na snagu 5. maja. Predstavnik Narodne banke Srbije Igor Savić potvrdio je da se očekuje puna operativnost sistema u okviru 18 poslovnih banaka, uz transfer plata i transakcije u evrima koji bi trebalo da budu praćeni nižim naknadama u poređenju sa dosadašnjim međunarodnim transferima.

„Ono što će se desiti, a to je merljivo na svakodnevnom nivou, biće lakši pristup partnerima u EU, bolji pristup evropskim fondovima i niži transakcioni troškovi koje firme imaju“, ocenio je Savić.

Narodna banka Srbije nije propisala konkretne raspone naknada bankama podzakonskim aktima, ali je intenzivnom komunikacijom sa sektorom postigla da banke budu svesne benefita koji donosi puna primena SEPA-e. Usluga će biti dostupna u svim filijalama, uključujući i manje sredine, imajući u vidu razgranatost bankarske mreže u Srbiji.

„Plan rasta najbolje funkcioniše kao mehanizam kredibiliteta. On stvara nepovratnost — kada se Srbija pridruži SEPA, kada se poglavlja ACAA ratifikuju, politička cena nazadovanja postaje previsoka. Za investitore koji donose odluke na horizontu od pet do deset godina, ta predvidivost je važnija od bilo kog pojedinačnog podsticaja“, izjavila je Silvija Rakić, ističući da su „u ovoj fazi koristi Plana rasta dostupnije većim kompanijama, dok se mala i srednja preduzeća i dalje suočavaju sa strukturnim nedostacima u informisanosti, finansiranju i podršci za regulatornu tranziciju.

Prevazilaženje ovih jazova zahteva snažnije ‘prevođenje’ politika EU u praktične alate, dostupnije kombinovane finansijske instrumente i konkretnu podršku za mala i srednja preduzeća u prilagođavanju Jedinstvenom tržištu.“

Više govornika na panelu složilo se da Srbija ima solidnu osnovu u prilagođavanju evropskom zakonodavstvu, ali da je glavni problem brzina donošenja podzakonskih akata i njihova dosledna primena. Kao ilustrativan primer naveden je slučaj karbonske takse: Srbija je od 1. januara 2026. godine uvela sopstvenu verziju evropskog mehanizma za graničnu karbonsku dažbinu (CBAM), ali je istovremeno ukinula uredbu o podsticajima za reciklere.

Praktičan rezultat je pravna praznina koja kompanije primorava da plaćaju skladištenje otpada bez jasnog uvida u to kada i kako će se tržište normalizovati. Sličan problem prepoznat je i u javnim nabavkama, gde strane kompanije formalno ravnopravno učestvuju, ali u pojedinim tenderima nailaze na neformalne prepreke.

Gorući problem zelene tranzicije

Govoreći o dugoročnim izazovima, Mihailo Vesović je zaključio da je energetska transformacija osnova svega – i zelene tranzicije i evropskih politika. Srbija je u nezavidnoj poziciji jer oko 60 odsto električne energije proizvodi iz lignita, što direktno povećava karbonski otisak svih kompanija koje koriste domaću struju.

On je upozorio na „teško rešivu jednačinu“: istovremeno odgovoriti na sve EU propise, sačuvati pristup evropskom tržištu i izbeći finansijsko ropstvo koje prati ubrzana energetska tranzicija. Nuklearna energija pomenuta je kao opcija, uz napomenu da bi izgradnja elektrane zahtevala najmanje 12 do 13 godina i školovanje dve generacije stručnog kadra.

Geopolitičke okolnosti dodatno komplikuju situaciju: privlačenje investitora, uključujući kineske kompanije u sektoru rudarstva i čeličane, pomoglo je Srbiji da odloži skupu transformaciju, ali dugoročno ta strategija ima ograničen rok trajanja u kontekstu usklađivanja sa EU.

Posebna pažnja posvećena je malim i srednjim preduzećima, koja čine okosnicu srpske privrede.

Panelisti su upozorili da pojmovi poput ‘jedinstvenog tržišta’ ili ‘plana rasta’ za vlasnike firmi u Nišu ili Kraljevu često ostaju apstraktni i bez praktičnog značenja. Razlozi su višestruki: nedovoljan broj zaposlenih koji bi pratili regulativu, ograničeni finansijski kapaciteti za početne investicije (sertifikacije, IT sistemi, marketing) i nedostatak prilagođenih finansijskih instrumenata.

Kao rešenje predloženo je uvođenje blended finance proizvoda sa nižim pragovima garancija, kao i intenzivnija saradnja između Privredne komore Srbije, CEBAC-a i Delegacije EU.

Upozoreno je i na rizik da Plan rasta postane instrument konsolidacije već dobro pozicioniranih kompanija, umesto alat za uključivanje novih aktera na evropsko tržište.

Poruka panela bila je jasna: Srbija ne oskudeva ambicijom da se uskladi sa EU, ali joj nedostaju brzina, doslednost i finansijski alati da tu ambiciju pretvori u svakodnevnu realnost za privredu.

Uvođenje SEPA sistema je korak u pravom smeru, ali tranzicija ka zelenijoj i konkurentnijoj ekonomiji zahteva sistemske promene čiji se efekti mere godinama — a ne danima.