Banke, regulatori i korisnici zajedno se prilagođavaju nagloj digitalizaciji finansija

Brza ekspanzija modela veštačke inteligencije otvara potpuno novu fazu razvoja fintech industrije, ali istovremeno stvara i niz bezbednosnih, regulatornih i sistemskih rizika koji bi mogli da promene način na koji funkcionišu finansijske institucije i digitalna ekonomija u celini.

Fintech kompanije već koriste AI za procenu kreditnog rizika, automatizaciju korisničke podrške, detekciju prevara, algoritamsko trgovanje i personalizaciju finansijskih usluga, dok napredni generativni modeli omogućavaju ubrzanje procesa koji su ranije zahtevali čitave timove zaposlenih.

Međutim, upravo ta automatizacija postaje i potencijalna tačka ranjivosti. Što se više finansijskih podataka, platnih sistema i korisničkih identiteta oslanja na AI infrastrukturu, to raste i mogućnost sofisticiranih sajber napada, manipulacije podacima i zloupotrebe automatizovanih sistema. Problem dodatno komplikuje činjenica da mnogi fintech servisi danas funkcionišu kroz međusobno povezane API sisteme i cloud infrastrukturu, pa bezbednosni propust u jednoj kompaniji može izazvati domino efekat kroz čitav finansijski ekosistem.

Upravo o ovim pitanjima bilo je reč na petoj po redu godišnjoj konferenciji Finticipate, održanoj u beogradskom hotelu Mona Plaza.

Ambasadorka Švedske u Srbiji i Crnoj Gori Šarlot Samelin (Charlotte Sammelin) istakla je na otvaranju da Srbija ulazi u važnu novu fazu usklađivanja sa EU ulaskom u SEPA platni sistem.

“Sada će kompanije i finansijske institucije u zemlji, ali i obični, svakodnevni korisnici promeniti način na koji razmišljaju o međugraničnom plaćanju, dogovaranju poslova, pa i planiranju investicija. U isto vreme, u celoj Evropi i svetu, dešavaju se ubrzane transformacije ka daljoj digitalizaciji finansija. Potrebno je napraviti dobar balans između brzine inovacija i usvajanja regulacija, kako bi ta transformacija prošla glatko”, istakla je Samelin.

Ona je napomenula da je Švedska danas gotovo društvo bez gotovine, i da je sledeći korak tokenizacija nacionalne valute, dok u samoj zemlji ima više naloga na aplikaciji za mobilna plaćanja Swish nego samih stanovnika ove skandinavske zemlje.

“Uvođenje SEPA-e je pohvalan potez, ali treba ići dalje i napraviti potpunu revoluciju digitalnog plaćanja u Evropi. U tom smislu, uvođenje digitalne imovine zapravo predstavlja kamen temeljac budućeg razvoja”, istakao je Džozef Borg (Joseph Borg), direktor za fintech i finansijske usluge u WH Partners, malteškoj advokatsko-konsultantskoj kancelariji, specijalizovanoj za pitanja digitalne ekonomije.

Prema njegovim rečima, nove tehnologije pojavljuju se prebrzo za same regulatore.

“Regulacija je nužno zlo, i to kažem kao bivši regulator. Nažalost, društvo nikad nije bilo dovoljno zrelo da samo sebe reguliše, i zato su pravila neophodna u svim oblastima, pa tako i u finansijama. Međutim, uviđam da se u poslednje vreme, zahvaljujući previše brzom razvoju novih tehnologija, postavljaju regulative koje predstavljaju granice, često restriktivne za primenu mnogih korisnih stvari. Problem je u nerazumevanju samog proizvoda, načinu na koji on funkcioniše i koristi ljudima. Takođe, često se postavljaju i pravila koja otežavaju takozvanim malim učesnicima da uđu na tržište”, objasnio je Borg.  

Članica Izvršnog odbora i direktorka za upravljanje operativnim poslovima u Banci Intesa, Zorana Branković, osvrnula se na uticaj nekoliko poslednjih ekonomskih kriza koje su se dešavale u svetu i regionu, kao “lakmus papir” odnosa velikih banaka prema modernim finansijskim tehnologijama.

“Prve fintech kompanije kakve ih danas znamo pojavile su se nakon Svetske finansijske krize 2008. dok su banke pokušavale da se oporave, a korisnici tražili nove usluge. Velike, ‘legacy’ banke uvek su bile faktor sigurnosti, strogo primenjivale regulative i obezbeđivale depozite građana, zbog čega su se oni, zauzvrat, uvek njima okretali u trenucima pomenutih kriza”, napomenula je Branković.

Takve banke možda nemaju brzinu kreiranja inovativnih digitalnih rešenja, kakva je omogućena fintech kompanijama, ali mogu relativno brzo da ih usvoje i primene u skladu sa visokim standardima bezbednosti.