U Zapadnoj Srbiji oko 12.000 domaćinstava uskoro dobija brzi internet

U lokalnim samoupravama Zapadne Srbije 12.000 domaćinstava dobiće među prvima pristup brzom internetu, nakon uspešne realizacije druge faze projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture, najavio je danas ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina.

On je u Inovacionom startap centru u Loznici kazao da se radovi trenutno izvode u 50 naselja u okolini Loznice, Valjeva, Šapca, Bogatića, Кoceljeve, Vladimiraca, Malog Zvornika, Ljubovije, Кrupnja, Uba, Lajkovca i Ljiga.

Navedeno je da je cilj da se do kraja 2027. godine, kada je planiran završetak projekta, izgradi ukupno 3.200 kilometara optičkih trasa širom Srbije, kako bi brzi internet stigao do više od 200.000 građana iz 470 područja, koja još nemaju stabilnu internet vezu, prenela je Beta.

„Posvećeni smo tome da građani gde god da žive, u velikom gradu ili malom selu, mogu lakše da koriste elektronske usluge – da zakažu pregled kod lekara, upišu dete u vrtić, registruju poljoprivredno gazdinstvo preko eAgrara ili koriste usluge portala eUprava“, rekao je Bratina.

Projekat sprovodi Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, a podržali su Investicioni okvir za Zapadni Balkan, donacijom od 33 miliona evra i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), zajmom od 100 miliona evra.

„Poseban značaj ogleda se u tome što je njime obuhvaćeno više od 700 škola i isturenih odeljenja širom Srbije, od kojih mnoga često imaju samo dva učenika“, piše u saopštenju ministarstva.

U prvoj fazi projekta, od septembra 2022. do novembra 2025. godine, brza internet infrastruktura izgrađena je u 82 opštine, obuhvatajući 379 naselja, piše u saopštenju. Ukupno je izgrađeno 1.600 kilometara optičkih kablova, čime su stvoreni uslovi za priključenje 62.839 domaćinstava i bolju povezanost za 109.497 stanovnika.

U drugoj fazi projekta, radovi se realizuju u 93 opštine, a dužina optičke infrastrukture biće, kako je istaknuto, više nego udvostručena.

U skladu sa tim, uvećana je i vrednost projekta, koja iznosi 103 miliona evra, u poređenju sa 39 miliona evra, koliko je iznosila prva faza.