Mladi očekuju početnu platu od 80.000 do 100.000 dinara

„Jedan od glavnih razloga nezadovoljstva mladih ljudi i želje da nastave život u inostranstvu je njihovo očekivanje da im početna plata bude od 80.000 do 100.000 dinara“, rekla je Nikolina Janković iz konsultantske kuće Assert International na prvoj regionalnoj konferenciji Poslovnog dnevnika – „Bez predrasuda, samo biznis“, održanoj u Beogradu.

Posebno se u beogradskom regionu smatra da je ova visina zarade dovoljna za normalan život. Realnost je drugačija i za njihove pozicije poslodavci nude dosta niže plate, koje su u visini minimalca.

Na osnovu iskustva u radu sa firmama različitih veličina i iz različitih industrija, region ne zaostaje sa kompleksnim izazovima na tržištu radne snage, uklapajući se u globalna kretanja, iako postoje i specifičnosti kao što je tranzicija.

„Animiranje mladih ljudi za ostanak u matičnim zemljama i povećanje zaposlenosti su akcije na koje se treba usmeriti. Evidentan je trend migracija jer je ceo region okrenut ka Evropskoj uniji, gde i odlazi značajan procenat radne snage u potrazi za boljim uslovima života i boljim platama. Ne možemo reći da se odnosi samo na visokoškolovani kadar jer se radnici, osećajući veći jaz između ostanka ovde i odlaska, odlučuju za inostranstvo. Oseća se nedostatak bravara i viljuškarista, kao i visokotehnoloških eksperata“, ocenila je Janković.

Inovativne tehnologije dovode do velikih promena na ovom tržištu gde se konstantno zahtevaju nove kvalifikacije.

„Primer su računovođe koje su radile na tradicionalni način, a sada moraju da znaju da koriste softverska rešenja prilagođena njihovom poslu, za šta je neophodno brzo prilagođavanje. Pandemija je izmenila tradicionalne načine rada, gde se ispostavilo da većina poslova može da se obavlja od kuće sa makar istim performansama. Većina ovih poslova ostaće u hibridnom modelu rada. Postoji određeni broj poslova tradicionalno vezanih za prisustvo na radnom mestu koji ne može adekvatno da se obavlja od kuće“, rekla je Janković.

Ona je prenela svoje iskustvo u radu sa stranim investitorima koji pre nego što se odluče za dolazak obavezno istražuju dostupnost i strukturu radne snage za određeni region.

„Prilikom investiranja poslodavci se interesuju o lokacijama gde su dostupni potrebni kadrovi pa se često rade studije izvodljivosti o realnosti zapošljavanja za tražene kvalifikacije. Deficit je menadžera i inženjera koji su spremni za prihvatanje novih tehnologija koje donose strani investitori i tu će svakako doći do uvoza radne snage, kao i na ostalim tehničkim pozicijama. Takođe je jako teško naći i visoko obučenog bravara i posebno ih je teško animirati da rade baš za određenu kompaniju. Pritom imamo proizvodne procese gde su neophodne ove pozicije tako da se kompanije okreću dualnom obrazovanju, gde uvode svoje smerove u školama i direktno se uvezuju sa institucijama kako bi obrazovale potrebne radnike“, objasnila je Janković.

Trend uvoza radne snage još uvek nije uzeo veliki zamah u Srbiji u poređenju sa Hrvatskom, ali se vidi da su već angažovani strani državljani u građevini i u budućnosti će ih biti sve više.

„Odlazak naših ugostiteljskih i turističkih radnika u Hrvatsku i Crnu Goru na sezonske poslove su asocijacija za migracije u regionu. Podsticajne pozicije i tržišta za mlade ljude su i odlasci na brodove i perspektivna tržišta kao što je Dubai“, navela je Janković.

Tržište rada oblikuju međugeneracijske razlike, a nove zahteve pred poslodavce postavlja tek stasala Generacija Z.

„Prema našem istraživanju, potpuno su različiti motivi koji opredeljuju i zadržavaju kadrove u odnosu na njihovu generacijsku pripadnost. Kod generacija se vidi razlika u očekivanju benefita, na primer kod generacije Z i Milenijalaca pored zarade dominiraju i fleksibilni oblici rada, kao i očekivanja razvoja svojih veština i napredak u karijeri koji očekuju već nakon godinu dana rada. Ukoliko ne dobiju potvrdu kroz poziciju i nivo odgovornosti, uz odgovarajuću višu zaradu, napuštaju kompaniju. Kod generacije X i bejbi bumera pored zarade dominiraju izazovne prilike. Kod njih se pojavljuje i faktor kraćeg putovanja do posla“, ocenila je Janković.

Anketom kompanije Assert utvrđeno je da oko 60 odsto poslodavaca planira da u ovoj godini poveća zarade od šest do 10 odsto.

„Najveća povećanja od 16 do 20 odsto očekuju se u IT industriji, što je i logično, jer se oni i najviše bore da zadrže kvalitetne kadrove. Najveći procenat kompanija koje neće menjati zarade je u retail industriji“, zaključila je Janković.