Da li bi država trebalo da emituje štedne obveznice?

Hrvatska je najavila da u sredu počinje emitovanje štednih obveznica ukupne vrednosti milijardu evra, sa kamatom od najmanje tri odsto godišnje. Cilj je da kupci budu građani zainteresovani da plasiraju svoju ušteđevinu uz relativno povoljnu kamatu. Srbija je, sa druge strane, poslednji put štedne obveznice emitovala 2017. godine – i uspela da proda manje od četvrtine emisije ukupne vrednosti 80 miliona evra. Sagovornici Biznis.rs se slažu da bi država trebalo da pokuša da mobiliše novac naših štediša, koji trenutno samo u bankama čuvaju 13,7 milijardi evra i 96,3 milijarde dinara.

Partner u WM Equity Partners Milan Marinković nedavno je za Biznis.rs opisao kako bi mogao da izgleda „idealan štedni proizvod“ kakav nedostaje domaćem tržištu.

„To bi bila državna obveznica nominovana u dinarima, sa kamatom koja je za tri do četiri procentna poena veća od očekivane stope inflacije, a dostupna ‘na klik'“, rekao je Marinković, ističući kao prednost obveznica to što su oslobođene poreza, dok je na strani štednje u bankama važno to da može da se ugovori online.

Glavni broker brokerskog društva Momentum Securities Nenad Gujaničić je u autorskom tekstu „Ima li medenog meseca za štediše u Srbiji“ upravo ukazao na „rupu“ na domaćem tržištu kapitala, koju bi mogla da popuni štedna obveznica.

„Dok je državne obveznice denominovane u evrima sa dospećem 2027. godine moguće kupiti sa prinosom većim od šest procenata, deponenti u bankama na ovaj period mogu dobiti efektivnu kamatnu stopu od najviše tri odsto. Svako drugo tržište bi veoma brzo dovelo do arbitraže u ceni i približavanju ovih prinosa, ali ovde to nije slučaj ili barem neće biti u bližoj budućnosti. Pre svega zbog slabe edukovanosti deponenata, ali i koncepcije države kojoj je u prikupljanju kapitala mnogo jednostavnija korespondencija sa nekolicinom međunarodnih investicionih banaka nego li animiranje sopstvenih građana“, ocenio je Gujaničić u autorskom tekstu.

Za Biznis.rs skreće pažnju na to da je država krajem 2017. godine, kada je stanje na tržištu valutnih depozita bilo nepovoljno za štediše, emitovala štedne obveznice denominovane u dinarima i evrima.

„Štedne obveznice denominovane u evrima ponuđene su u obimu od 80 miliona evra, a realizovano je tek 17,5 miliona evra. Dinarske obveznice su ponuđene u vrednosti od 12 milijardi dinara, a prodate su za 195,7 miliona dinara. Nažalost, i prinosi na obveznice nisu bili značajano atraktivniji, što je uz slabu upućenost prosečnog štediše doprinelo lošem odzivu investitora“, kaže Gujaničić za Biznis.rs.

Sa tom emisijom obveznica su, prema njegovim rečima, najbolje prošli kupci štednih obveznica denominovanih u dinarima s obzirom da je u narednom periodu dinar ojačao u odnosu na evro, pa je realan prinos bio znatno preko ovih stopa.

„Štedne obveznice denominovane u evrima takođe su donele bolji prinos nego što bi alternativno bila situacija na tržištu. Izuzetak su 10-ogodišnje obveznice koje se u ovim okolnostima lošije kotiraju s obzirom na rast prinosa u poslednjih pola godine“, zaključio je Gujaničić.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić smatra da je trenutno situacija takva da bi država mogla da „testira tržište“ i ponudi građanima štedne obveznice.

„Radi se o nešto više od 14 milijardi evra štednje koja se ‘vrti’ u bankarskom sektoru. Mislim da je dobra ideja da se taj novac mobiliše, a pogotovo zato što država zna da može da se zaduži na međunarodnom tržištu, gde se mi kao i druge države trenutno zadužujemo po višoj ceni nego ranije, ali održavamo kreditni rejting i cenu duga koja je za tri-četiri procentna poena viša nego duga SAD ili Nemačke, koje imaju prime rejting“, objašnjava Grubišić za Biznis.rs.

Pitanje je, međutim, da li bi država na taj način postala jak konkurent domaćim bankama, čije kamate na štednju jesu porasle, ali ne toliko da bi mogle da se nazovu veoma atraktivnim.

„Možda bi ponuda štednih obveznica države stimulisala banke da dodatno podignu kamate na depozite građana. Konkurencija ne može da bude loša vest“, poručio je Grubišić za Biznis.rs.