Da li će generacija Z rešiti ekonomsko-političke izazove?

Od generacije Z su velika očekivanja, jer trenutna slika sveta je prilično problematična, u ekonomskom i političkom smislu. Generacija Z, koja obuhvata osobe rođene od sredine devedesetih do ranih 2010-ih godina, lagano preuzima stvari u svoje ruke, dolazi na scenu potrošača, ali i ulazi u biznis.

„Tržište rada, ponuda i potražnja se u savremenom svetu mnogo brže menjaju, a najviše doprinose globalizacija, klimatske, demografske promene i tehnološki napredak“, kaže za Biznis.rs Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), i dodaje da to generaciji Z, i za sve mlade ljude, donosi nove izazove i mogućnosti.

„Generacija Z je svesna limita formalnog obrazovanja, značaja neformalnog obrazovanja koje im može izgraditi veštine i kompetencije potrebne tržištu, kao i značaja praksi i inovacija. Od njih možemo pre svega očekivati proaktivnost i želju da se prilagode potražnji“, ističe naša sagovornica.

U 2023. godini, čak 85 odsto mladih u Srbiji spremno je da radi druge poslove dok ne nađe adekvatno zanimanje u struci, što nam govori da mladi u Srbiji nisu probirljivi što se tiče posla i da bi radili tamo gde im se ukaže prilika, pokazuje istraživanje KOMS-a.

Takođe, mladi u Srbiji su spremni da se prekvalifikuju ukoliko ne postoji potreba na tržištu rada za njihov obrazovni profil – čak tri petine njih. Stiče se utisak da su mladi spremni da se prilagođavaju uslovima tržišta, od rada van struke do spremnosti na prekvalifikacije.

„Ono što sigurno možemo da vidimo da milenijalci i generacija Z širom sveta, a i kod nas, deli jeste to što porast cena života u odnosu na prethodne decenije nije praćen porastom očekivanih zarada. Za razliku od prethodnih, starijih generacija, mlađe generacije su u situaciji da se mnogo teže mogu ekonomski i stambeno osamostaliti“, objašnjava Pejić.

Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u 2023. godini pokazao je da samo 22 odsto mladih radi na poziciji za koju je steklo adekvatno obrazovanje, manji broj njih u odnosu na 2022. godinu.

Pejić kaže da ovaj podatak govori o neusklađenosti tržišta rada sa obrazovnim sistemom i lošim procesima profesionalne orijentacije mladih, i dodaje da je većini mladih (61 odsto) bilo potrebno manje od godinu dana, dok je jednoj petini trebalo više od tri godine da se zaposle u struci.

Starije kolege uglavnom imaju problem u smislu nestrpljivosti mlađih, jer se neretko dešava da mlađi „misle da sve znaju“, nakon nekoliko nedelja provedenih na poslu. Pitanje poštovanja autoriteta i značaj dobrih odnosa sa nadređenima i kolegama je od posebne važnosti, a istraživanje pokazuje da na skali od jedan do pet, sa prosečnom ocenom 4,2, mladi visoko ocenjuju važnost dobrih odnosa sa nadređenima i sa kolegama.

„Generaciji Z je važno funkcionisanje kolektiva i to im utiče na kvalitet rada. Ipak, zabrinjavajući je podatak da je samo 19 odsto njih zadovoljno svojim poslom, a na to najviše utiče zarada, koja po njihovom mišljenju za najveći broj mladih nije dovoljna za pristojan život. Čak 98 odsto mladih smatra da je za pristojan život potrebna mesečna plata koja je viša od 80.000, dok vidimo da u realnosti samo 23 procenta mladih od onih koji zarađuju može to da priušti sebi“, ističe generalna sekretarka KOMS-a.

Društvene mreže glavni izvor informisanja o proizvodima

Prema rečima Noe Bar Šej, Više direktorke za poslovna partnerstva i prodaju kompanije Rakuten Viber, Z generacija čini 26 odsto svetske populacije, a do 2023. godine, te dve milijarde ljudi između 10 i 25 godina biće odgovorni za 48 odsto svetske potrošnje u maloprodaji.

Podaci koje je naveo Viber Racuten pokazuju da približno 85 procenata generacije Z upotrebljava društvene mreže da sazna informacije o proizvodima.

„Istraživanja pokazuju da 69 odsto te generacije posećuje radnje na osnovu objava na društvenim mrežama, te da 83 procenata veruje više komentarima kupaca na društvenim mrežama nego na tradicionalnim platformama za reklamiranje. Očekuje se da se ta tendencija nastavi sa generacijom Alfa (rođeni ranih 2010-ih, koja predstavlja sledeći talas finansijski aktivnih potrošača, i koja takođe veruje influenserima i preporukama vršnjaka na društvenim mrežama“, navodi Šej.

Rođeni u digitalno doba, oni imaju sasvim jedinstvena očekivanja i navike kada je reč o interakciji sa brendovima.

„Kako bi efektno komunicirali sa ovom generacijom, marketing menadžeri moraju da razumeju kako njeni pripadnici donose odluke o kupovini i kako koriste online platforme“, ističe Šej.

S obzirom na probleme sa kojima se na startu svoje karijere suočavaju, od čekanja na prvi na posao, do ne tako dobrih zarada, ova generacija će prema svemu sudeći imati dosta posla da vrati ekonomsko-političke tokove na pravi kolosek.